Kokoška — popularna i izdašna

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ KENIJE

KOKOŠKA je verovatno najbrojnija ptica na svetu. Prema nekim procenama, kokošaka ima preko 13 milijardi! A meso joj je toliko popularno, da se svake godine pojede više od 33 miliona tona. Pored toga, kokoške godišnje širom sveta snesu oko 600 milijardi jaja.

Na Zapadu, piletine ima u izobilju i nije skupa. Decenijama ranije, glasačima u Sjedinjenim Državama obećano je da će pile biti u svakom loncu samo ako bude izabran određeni kandidat. Međutim, piletina danas više nije luksuz kao nekad, niti je nešto što samo manjina može sebi da priušti. Kako je ova jedinstvena ptica postala tako dostupna i popularna? Kako stoje stvari u siromašnijim zemljama? Postoje li ikakve šanse da i one imaju udela u ovom obilju?

Ptičji dosije

Domaća kokoška je potomak crvene prašumske kokoške iz Azije. Čovek je ubrzo otkrio da se kokoška može lako pripitomiti. Pa i Isus Hrist je pre otprilike 2 000 godina ukazao na način na koji kvočka skuplja piliće pod svoja zaštitnička krila (Matej 23:37; 26:34). Korišćenje ovakvog poređenja pokazuje da su ljudi u globalu bili prilično upoznati sa ovom pticom. Ali masovna proizvodnja pilića i jaja tek je u 19. veku postala unosan posao.

Piletina je danas daleko najpopularnije živinsko meso. Milioni domaćinstava — u šta spadaju i porodice u gradovima — gaje piliće za sebe i za prodaju. U stvari, vrlo je malo domaćih životinja koje se mogu gajiti na toliko različitih podneblja kao što je to slučaj s pilićima. Mnoge zemlje su stvorile vrste koje su prilagođene klimatskim uslovima i potrebama tih zemalja. U neke od njih spadaju: australorp iz Australije; dobro poznati leghorn poreklom s Mediterana, ali je prilično popularan i u Sjedinjenim Državama; nju hempšir, plimut rok, crvena rodajlenderka i vajandot, sve vrste iz Sjedinjenih Država; i korniš, orpington i saseks iz Engleske.

Unapređene naučne metode živinarstva doprinele su tome da gajenje pilića postane jedna od najuspešnijih  agrikulturnih industrija. Farmeri u Sjedinjenim Državama koriste pažljivo kontrolisane metode hranjenja i smeštanja u kaveze, zajedno s naučnim metodama sprečavanja bolesti. Mnogi ljudi kritikuju ove tehnike masovne proizvodnje kao surove. Ali to nije zaustavilo farmere u razvijanju sve efikasnijih načina za uzgajanje ovih ptica. Savremene tehnike sada omogućuju da samo jedna osoba brine za 25 000 do 50 000 pilića. Potrebno je samo tri meseca da bi ptice dostigle tržišnu težinu. a

Izvor mesa

Ukoliko posetite praktično bilo koji hotel, restoran ili seosku kafanu, retko gde na jelovniku nećete naći meso ove živine. U stvari, mnogi restorani brze hrane širom sveta specijalizuju se za služenje piletine. Postoje društva gde se piletina još uvek smatra idealnim izborom za posebne prilike. U nekim zemljama, kao što je Indija, razvijeni su fascinantni načini služenja ove ptice. Jela kao što su piletina sa alevom paprikom, lal murgi; iseckana piletina, kurgi murgi; i piletina sa đumbirom, adrak murgi; jesu specijaliteti da prste poližete!

Zašto je piletina tako popularna? Jedan razlog je taj što retko kojoj hrani mogu odgovarati tako raznovrsni začini kao što je to slučaj s piletinom. Kakvu volite? Prženu, pečenu, na roštilju, kuvanu ili dinstanu? Otvorite bilo koji kuvar i verovatno ćete naći mnogo recepata koji su osmišljeni da se svako parče pripremi na najukusniji način.

Zbog toga što je u mnogim zemljama dostupna, piletina je relativno jeftina. Ona je i prijatelj nutricionista jer sadrži proteine, vitamine i minerale koji su ljudskom organizmu preko potrebni. A s druge strane, ne sadrži mnogo kalorija, zasićenih i drugih masti.

Hranjenje zemalja u razvoju

Naravno, nemaju sve zemlje obilje živinskih proizvoda. To je značajno, posebno  kada se uzme u obzir izveštaj operativne grupe Saveta za nauku i tehnologiju agrotehnike, koji kaže: „Procenjuje se da će se broj stanovnika u svetu do 2020. povećati na 7,7 milijardi... Međutim, predviđa se da će se porast broja stanovnika pretežno (95%) desiti u zemljama u razvoju.“ Ova izjava postaje još mračnija kada uzmete u obzir da otprilike 800 miliona ljudi već pati od neishranjenosti!

Ipak, mnogi stručnjaci misle da bi piletina mogla odigrati ogromnu ulogu kako u prehranjivanju ovog gladnog stanovništva tako i u obezbeđivanju preko potrebnih prihoda za farmere. Problem je što gajenje ovih ptica na veliko za siromašne farmere može biti pravi izazov. Između ostalog, pilići se u siromašnijim zemljama uglavnom gaje na malim, seoskim farmama ili u dvorištima. U takvim zemljama, pilići se retko čuvaju na bezbednim mestima. Ptice se preko dana puste da slobodno tumaraju i traže hranu, a noću se vraćaju kući da bi spavale, ponekad na drveću ili u metalnim kavezima.

Ne čudi što mnoge od ovih ptica, koje se gaje na ovakav način, uginu — neke postanu žrtve smrtonosne njukastlske bolesti, a druge žrtve grabljivaca, bilo da se radi o životinjama ili o ljudima. Većina farmera nema ni znanja ni sredstava da svoje piliće adekvatno hrani, da ih dobro smesti, niti da ih zaštiti od bolesti. Zbog toga se započelo s programima koji će pomoći da se obrazuju farmeri iz zemalja u razvoju. Na primer, Organizacija za ishranu i poljoprivredu pri Ujedinjenim nacijama pokrenula je nedavno jedan petogodišnji projekat „koji bi povećanom proizvodnjom živine pomogao siromašnim seoskim područjima u Africi“.

Još uvek ostaje da se vidi kakav će biti ishod takvih dobronamernih inicijativa. Zato je za stanovnike bogatijih zemalja dobro da razmisle o činjenici da parče piletine, nešto tako uobičajeno, može biti luksuz za većinu stanovnika planete. Za takve, ideja o ’piletu u svakom loncu‘ može biti nešto o čemu mogu samo da sanjaju.

[Fusnota]

[Okvir/Slike na 21. strani]

Bezbedno pripremanje sirove piletine

„Sirova piletina može pružati utočište potencijalno štetnim organizmima kao što je bakterija salmonele i zato je važno paziti prilikom pripreme. Ruke, dasku za sečenje, nož i makaze za sečenje mesa uvek operite u vrućoj vodi s deterdžentom pre i posle obrade mesa. Dobro je koristiti dasku za sečenje koja se može prati na visokoj temperaturi... i, ako je moguće, imati dasku za sečenje samo za pripremanje žive piletine. Smrznutu piletinu potpuno odmrznite pre kuvanja“ (The Cook’s Kitchen Bible).

[Slike na 19. strani]

Neke vrste kokošaka su beli leghorn, siva šumska kokoška, orpington, poljska kokoška i pegavi saseks

[Izvor]

Sve osim belog leghorna: © Barry Koffler/www.feathersite.com

[Slike na 20. strani]

Ulaže se trud da se pomogne farmerima iz zemalja u razvoju da povećaju proizvodnju piletine

[Slika na 20. strani]

U Sjedinjenim Državama 90 posto pilića gaji se zbog mesa