Ko će nahraniti svet?

DA LI će čovečanstvo ikada početi da štiti biodiverzitet umesto da ga uništava? Prema biologu Džonu Tuksilu, to bi zahtevalo „veliku promenu u politici“. Međutim, on dodaje da do takve promene „verovatno neće doći ukoliko ljudi korenito ne promene svest o koristima biodiverziteta biljaka planete, ukoliko nemaju želju da promene postojeće navike i ukoliko nisu spremni da probaju nove pristupe“.

Mnogima je teško da poveruju da će doći do tako korenitih promena. I mnogi se ne slažu s Tuksilovim zaključkom. Ima ekologa koji misle da se uloga biodiverziteta još uvek slabo razume i da neke njihove kolege možda preteruju. Međutim, dok naučnici raspravljaju o tome, izgleda da vredi obratiti pažnju na znake uzbune nekih stručnjaka iz te oblasti. Oni deluju zabrinuto, ne samo zbog gubitka biodiverziteta već i zbog pohlepe i kratkovidosti koju primećuju iza takvih gubitaka. Obratite pažnju na sledeće izjave.

„Pre samo jednog veka, stotine miliona ratara širom cele planete kontrolisali su sopstvene zalihe semenja... Danas su većinu zaliha semenja uvele, modifikovale i patentirale globalne kompanije koje ih čuvaju u obliku intelektualne svojine... Usredsređujući se na kratkotrajne tržišne prioritete, biotehnološka industrija preti da uništi i samo genetsko nasleđe koje bi jednog dana moglo da bude vredno zlata kao nova linija odbrane od novih otpornih bolesti ili super-buba“ (naučni pisac Džeremi Rifkin).

„Medijska mantra koja se jednako ponavlja jeste ta da tržište, slobodna trgovina i globalna ekonomija moraju biti najvažniji. Kada u medijima preovladavaju bogatstvo i interesi velikih  korporacija, to ekonomsko verovanje je poput neke religiozne dogme koja se retko kad dovodi u pitanje“ (genetičar Dejvid Suzuki).

U svojoj knjizi Seeds of Change — The Living Treasure, autor Keni Osbel ukazuje na licemerje u razvijenim zemljama kada njihove „vlade i korporacije oplakuju neposrednu globalnu opasnost od izumiranja ljudskog ’zajedničkog nasleđa‘ genskog pula“. On primećuje da i one prete biodiverzitetu tako što reklamiraju upotrebu savremenih tehnika obrade zemljišta i uzgajanje monokultura.

Bilo da su najgori strahovi ekologa opravdani ili ne, možda vam je teško da imate poverenja u budućnost ove planete. Koliko još ona može opstati kada se  čovečanstvo izgleda vodi pohlepom? U očajničkoj potrazi za odgovorom, mnogi se nadaju da će nam u pomoć priteći nauka.

Mogu li nas spasti nauka i tehnologija?

Nedavno je Kraljevsko udruženje iz Edinburga izrazilo zabrinutost što su naučni napreci toliko brzi i sofisticirani da naučnici prihvataju rizik nepotpunog shvatanja do čega sve ti napreci mogu dovesti. „Nauka pruža mali, delimičan uvid u svet prirode“, napisao je Dejvid Suzuki. „Mi maltene ništa ne znamo o biološkom sklopu životnih oblika naše planete, a kamoli o tome kako su oni međusobno povezani i zavisni.“

Kao što je objasnio časopis Science, „ni opasnosti ni koristi koje nose GEO [organizmi modifikovani genetskim inženjeringom] nisu izvesne niti univerzalne... Naša sposobnost da predvidimo ekološki uticaj uvedenih vrsta, uključujući i uticaj GEO-a, nije precizna“.

Mnogi „napreci“ zapravo su mač s dve oštrice. Oni donose izvesnu korist, ali pokazuju i nedostatak čovekove mudrosti i, suviše često, njegove pohlepe (Jeremija 10:23). Na primer, iako je zelena revolucija pružila izobilje i nahranila mnoga usta, ona je doprinela i gubitku biodiverziteta. Unapređujući upotrebu pesticida i drugih skupih tehnika obrade zemljišta, zelena revolucija je na kraju koristila „korporacijama za gajenje poljoprivrednih kultura i eliti Trećeg sveta, a na štetu običnih smrtnika“, napisao je dr Mej-Van Ho. Ovaj trend se nastavlja dok poljoprivreda zasnovana na biotehnologiji postaje još veće i moćnije preduzetništvo i uvodi nas u budućnost u kojoj sigurnost hrane sve više zavisi od nauke.

Međutim, ne treba da budemo potišteni zbog ovih problema. Oni zapravo ukazuju na nešto mnogo veće. Biblija nam pomaže da vidimo da ne treba previše da očekujemo od nesavršenih ljudi koji sada upravljaju ovom planetom i njenim resursima. Propusti i promašaji su za sada jednostavno deo stanja u kojem se nalaze ljudi. Zato i nalazimo sledeći savet u Psalmu 146:3: „Ne uzdajte se u knezove ni u smrtnika od koga pomoći nema.“ Ali, možemo se potpuno uzdati u Boga (Poslovice 3:5, 6). On i želi i ima moć da nam pomogne (Isaija 40:25, 26).

Uskoro — plodna Zemlja puna života

Pre nego što renovirate neku trošnu kuću, najpre morate izbaciti smeće. Tako će i Jehova Bog uskoro očistiti našu planetu od svih zlih, uključujući i one koji na našu planetu, na njena prirodna blaga, pa čak i na druge ljude gledaju samo kao na nešto što treba iskoristiti radi lične koristi ili bogatstva korporacije (Psalam 37:10, 11; Otkrivenje 11:18). Ali Jehova će sačuvati na životu sve koji ga vole i koji nastoje da vrše njegovu volju (1. Jovanova 2:15-17).

Nakon toga, Zemljom i njenim bezbrojnim životnim oblicima, uključujući i poslušne ljude, upravljaće vlada koju će postaviti Bog — Mesijansko Kraljevstvo (Danilo 7:13, 14; Matej 6:10). I kakvo će samo obilje Zemlja davati pod tom mudrom vladavinom! U Psalmu 72:16 se kaže: „Biće pšenice u zemlji izobilja, do navrh gora!“ Da, hrana više neće biti uzrok sukoba i briga. Umesto toga, biće zdrava i biće je u izobilju.

Zato, dok sadašnji sistem sve dublje ponire u očaj i neizvesnost, oni koji se uzdaju u Jehovu mogu očekivati slavnu budućnost baš ovde na ovoj planeti. To je nada koja je deo ’dobre vesti o kraljevstvu‘, o kojoj Jehovini svedoci rado govore svima koji žele bolji i pravedniji svet (Matej 24:14). Zahvaljujući toj sigurnoj nadi — i tome što Bog očinski brine o svom narodu — mi čak sada možemo ’biti spokojni, živeti mirno, zla se ne bojeći‘ (Poslovice 1:33).

[Slika na 10. strani]

Hrana će pod Božjim Kraljevstvom biti sigurna, i biće je u izobilju

 [Izvor slike na 8. strani]

FAO Photo/K. Dunn

[Izvor slike na 9. strani]

Tourism Authority of Thailand