Kad more procveta

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! SA FILIPINA

Zamislite ribare kako se spuštaju ka obali spremni da pripreme svoje čamce i mreže, što inače rade svakog dana rano izjutra. Kao i obično nadaju se da će imati dobar ulov. Ali na sveopšte zaprepašćenje užasan prizor im iskrsnu pred njihove još sanjive oči. Na hiljade riba je izbačeno na obalu — i to mrtvih. Šta je prouzrokovalo ovo masovno uništenje? CVETANJE MORA!

CVETANJE MORA je svetski fenomen. Primećen je na obalama Sjedinjenih Država i Kanade, kako u Atlantiku, tako i u Tihom okeanu. Takođe se pojavljuje u Australiji, Bruneju, severozapadnoj Evropi, Japanu, Maleziji, Papua-Novoj Gvineji, na Filipinima i drugim mestima. Iako malo ljudi zna za njega, on nije nešto novo.

Na Filipinima je cvetanje mora prvi put viđeno u provinciji Batan 1908. godine. Jedno takvo cvetanje je 1983. otrovalo ribe i ljuskare u Samar moru i zalivima Makeda i Viljareal. Od tada je cvetanje primećeno i u mnogim drugim priobalnim područjima. Zenajda Abjuso, iz Filipinske državne operativne grupe koja nadzire cvetanje mora, rekla je za Probudite se! da je „osim usmrćenih riba, Zavod za ribarstvo i vodene resurse na Filipinima, dokumentovao 1 926 slučajeva paralitičkog trovanja ljuskara prouzrokovanog cvetanjem mora“. a Ali šta je zapravo taj smrtonosni fenomen?

Šta je cvetanje mora

Izraz „cvetanje mora“ odnosi se na promenu boje vode, koja se ponekad javlja u nekim oblastima okeana i mora. Mada je boja često crvena, ona može da bude i u braon i žutim nijansama. The World Book Encyclopedia izveštava da „zone s promenjenom bojom mogu obuhvatiti površinu manju od nekoliko kvadratnih metara do veće od 2 600 kvadratnih kilometara“.

Šta dovodi do promena u boji vode? Cvetanje mora uglavnom prouzrokuju nekoliko vrsta mikroskopskih, jednoćelijskih algi ili protozoe zvane dinoflagelati. Ovi sitni organizmi imaju nitaste produžetke koji se zovu flagele — bičaste izrasline koje koriste za kretanje u vodi. Postoji oko 2 000 vrsta dinoflagelata, od kojih 30 nose otrovne supstance. Ovi sićušni organizmi se obično zadržavaju u toplim vodama visokog saliniteta.

Cvetanje mora nastaje kada dođe do iznenadnog i naglog porasta ili „cvetanja“ ovih mikroskopskih dinoflagelata. Koncentracija ovih organizama može da naraste do 50 000 000 po litru vode! Iako  naučnici ne razumeju potpuno zašto do ovoga dolazi, poznato je da se dinoflagelati množe kada izvesni uslovi istovremeno utiču na vodu. To su abnormalni vremenski uslovi, optimalna temperatura, prevelika količina hranljivih sastojaka u vodi, obilna sunčeva svetlost i povoljne vodene struje. Kada padnu jake kiše, minerali i drugi hranljivi sastojci se ponekad sa zemlje spiraju u priobalne vode. Ovi hranljivi sastojci mogu da doprinesu razmnožavanju dinoflagelata. A do čega to dovodi? Do cvetanja mora!

Nažalost, izgleda da ponekad čovek samo pogorša ovaj fenomen. Zbog velike količine industrijskog i ljudskog otpada koji se ispušta u vodu dolazi do nagomilavanja određenih hranljivih sastojaka. To može da pokrene ogroman porast u populaciji dinoflagelata. U vodi se brzo potroši raspoloživi kiseonik zbog čega ugine veliki broj riba.

Cvetanje mora se javlja u toplim morima i mirnim priobalnim vodama, obično u periodu kada se završavaju topli meseci i počinje kišna sezona. Može da traje od nekoliko časova do nekoliko meseci, sve zavisi od toga kakvi uslovi preovladavaju na tom području.

Ko su žrtve

Cvetanje mora je uglavnom bezopasno; međutim, ponekad je vrlo štetno. Neke vrste dinoflagelata oslobađaju u vodi toksične supstance koje parališu i ubijaju ribe i druge oblike morskog života. Usled nekog cvetanja ugine dosta riba, ostriga, lignji, školjki, dagnji, rakova i kraba koji se hrane dinoflagelatima. Kada štetno cvetanje nastupi, po vodi plutaju mrtve ribe i nagomilavaju se na obali u kilometrima dugom pojasu.

Ljudi su takođe pogođeni. Na područjima gde je ribolov izvor prihoda cvetanje lišava ribare ulova, od kojeg žive. Što je još gore, cvetanje dovodi i do ljudskih žrtava.

Trovanje usled cvetanja mora

Jedan od toksina koji ispuštaju neki dinoflagelati poznat je kao saksitoksin. To je vrsta soli rastvorljiva u vodi koja napada ljudski nervni sistem. Zato spada u neurotoksine. The New Encyclopædia Britannica izveštava da „toksini koji se oslobađaju u vodi nadražuju ljudski respiratorni sistem“. Letovališta se moraju zatvoriti kada se u vazduh usled dejstva talasa oslobode toksini prouzrokovani cvetanjem mora.

 Da li volite da jedete ljuskare i druge morske plodove? Pa, zbog cvetanja mora ljuskari koji se hrane dinoflagelatima mogu da budu otrovni. Časopis Infomapper iznosi da ’školjkaši i drugi ljuskari poput ostriga, dagnji i školjki klepavica jesu najopasniji jer se hrane filtriranjem vode i apsorbuju više toksina od riba‘. Međutim, „ribe, lignje, rakovi i krabe... mogu da budu još uvek bezbedni za ljudsku ishranu“. Zašto? Zato što se toksini nastali usled cvetanja mora akumuliraju u iznutrici ovih stvorenja, a ona se obično pre kuvanja baca.

Pa ipak, na mestu je mera opreza kada jedete morske plodove — pogotovo ljuskare — koji su uzeti iz područja poznatih po cvetanju mora. Takvo cvetanje može da prouzrokuje stanje koje se zove paralitično trovanje ljuskarima ili PSP. Ako u organizam unesete toksine oslobođene cvetanjem mora, za 30 minuta možete osetiti simptome. Propratna tabela navodi neke simptome. Ako se ne leči ispravno PSP može da dovede do paralize respiratornih organa nakon čega nastupa smrt.

Za sada je protivotrov za ovakvo trovanje još uvek nepoznat. Međutim, neke hitne intervencije pokazale su se kao uspešne. Toksini od cvetanja mogu se ukloniti iz želuca ako se kod pacijenta izazove povraćanje. Ispiranje želuca sondom takođe se koristi da bi se izbacili otrovi. Ponekad je potrebno veštačko disanje. Na Filipinima neki smatraju da uzimanje kokosovog mleka sa žutim šećerom pomaže žrtvama da se brže oporave.

Rešenje

Trenutno je cvetanje mora prilično van naše kontrole. Ali mnogi veruju da bi se ovaj problem mogao minimizirati ako bi se manje koristili hemijsko đubrivo i pesticidi. Tako se oni ne bi spirali u more. Takođe bi pomogla zabrana o bacanju industrijskih i ljudskih otpadaka u vodu. Drugi pristup bio bi da se obale oslobode potencijalnih izvora hranljivih sastojaka koji mogu da prouzrokuju množenje dinoflagelata.

U međuvremenu neke vlade pažljivo motre na situaciju. Na Filipinima, na primer, neke vladine agencije redovno ispituju ljuskare da bi zasigurali da su bezbedni za lokalno i međunarodno tržište. Međutim, samo Stvoritelj može potpuno da eliminiše štetne posledice po čovečanstvo kada more procveta.

[Fusnota]

[Okvir na 24. strani]

Simptomi trovanja usled cvetanja mora

1. Osećaj da bride ili gore usne, desni i jezik

2. Ukočenost i bridenje lica, koje se širi svuda po telu

3. Glavobolja i vrtoglavica

4. Jaka žeđ i hipersalivacija

5. Muka, povraćanje i dijareja

6. Otežano disanje, govor i gutanje

7. Bolovi u zglobovima i osećaj ošamućenosti

8. Ubrzan puls

9. Slabost u mišićima i gubitak ravnoteže

10. Paraliza tela

[Slike na stranama 24, 25]

Organizmi odgovorni za cvetanje mora

Pyrodinium bahamense

Gymnodinium catenatum

Gambierdiscus toxicus

[Izvori]

Courtesy of Dr. Rhodora V. Azanza, University of the Philippines

Courtesy of Dr. Haruyoshi Takayama

ASEAN-Canada Cooperative Programme on Marine Science

[Slika na 25. strani]

Posledice cvetanja mora

[Izvor]

Grant Pitcher/Courtesy WHOI

[Izvor slike na 23. strani]

Peter J. S. Franks, Scripps Institution of Oceanography

[Izvor slike na 25. strani]

Scripps Institution of Oceanography