Leptiri, biljke i mravi — veza koja život znači

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ HOLANDIJE

NEŽNI plavci u zapadnoj Evropi znaju da je u julu vreme da se stvara novo pokolenje. Međutim, da bi to postigli, njima je potrebno nešto više od supružnika. Potrebne su im i usluge plave močvarske gorčice u cvatu i gladnih crvenih mrava. Zašto? Kakvu ulogu imaju biljke i mravi u životnom ciklusu ovih leptira?

Jedno mesto gde možete posmatrati ovaj zanimljivi trostruki odnos jeste Nacionalni park Dvingelderveld na severnom kraju Holandije. Ovaj park je dom za veliki broj plavaca. Vresište Dvingeldervelda u proleće i leto pretvara se u raznobojni ćilim mnogih cvetnica, uključujući i plave močvarske gorčice, ružičasti močvarski vresak i močvarski zlatoglav. Plavce naročito privlače nežni cvetovi močvarskog vreska i resasti cvetovi plave močvarske gorčice  — ali iz dva različita razloga. Rascvetali močvarski vresak je popularno nektarsko svratište, a močvarska gorčica se smatra potencijalnim skladištem. Ali šta će leptiri tamo skladištiti?

Plan za preživljavanje

Nakon oplodnje, ženka traži močvarsku gorčicu koja je viša od ostale vegetacije. Zatim se leptirica smešta na cvet i polaže nekoliko beličastih jajašaca. Četiri do deset dana kasnije, iz jaja se izležu dve do šest sićušnih gusenica koje započinju svoj život rijući po stovarištu hrane. Nakon dve do tri nedelje konstantnog žvakanja, gusenice se spuštaju na zemlju.

Zanimljivo je što gusenice obično čekaju veče da bi se spustile. To je značajno jer uveče dve vrste crvenih mrava, koji takođe žive u ovom nacionalnom parku, takođe napuštaju svoje mravinjake i kreću u potragu za hranom. Gusenice se spuštaju pravo na putanju ovih mrava u potrazi. Iako ovaj potez gusenica može izgledati samoubilački, to je u stvari deo njihovog plana za preživljavanje. A šta se onda događa?

Ubrzo nekoliko crvenih mrava naleti na gusenicu koja je blokirala put. Oni je brzo odvlače u svoj mravinjak. Kad se tamo nađe, gusenica se smatra uvaženim gostom i bezbedno i udobno preživljava jesen, zimu i proleće u okruženju u kom može jesti do mile volje. Mora se priznati da gusenica ima ograničen meni — larve mrava i njihovu osnovnu hranu koju su pripremile radilice. Ali ni mravi ne ostaju kratkih rukava. Oni s gusenice redovno sišu ukusnu mednu rosu koju ona proizvodi. Čak i kad gusenica pređe u stadijum lutke, ona nastavlja da snabdeva mrave mednom rosom kao i drugim izlučevinama koje mravi slatko jedu. Ali, od tada se ovakav zajednički život naglo bliži svom kraju.

 Od gosta do uljeza

Tokom stadijuma lutke, gusenica započinje da se pretvara u leptira. Kad se ta promena u potpunosti završi, lutka se otvara i pomalja se leptir. Vredno je pažnje to da se ovo obično dešava rano ujutru. Zašto? Zato što ujutro mravi nisu baš tako aktivni, a za razliku od onoga kada se gusenica spustila s biljke na zemlju, ovog puta je najbolje izbeći pažnju domaćina.

Kad ponovo dođu da sisaju lutku, mravi se prestrave kad ugledaju strano krilato biće u svom mravinjaku — i iz istih stopa napadaju uljeza. Leptir koji je nastao iz gusenice hita prema izlazu da bi sačuvao svoje udove i svoj život. Kad se nađe van mravinjaka, leptir se penje na jednu grančicu i mravi prekidaju poteru.

Sad kad je na bezbednoj visini, leptir proteže svoja krilca i pušta da se osuše. A onda, skoro godinu dana nakon što je započeo svoj život, stiže veliki trenutak i leptir prvi put zaleprša svojim krilcima. I evo ga — leprša nad vresištem! Za nekoliko dana će naći supružnika i uskoro će započeti svoju potragu za visokom plavom močvarskom gorčicom. Na kraju krajeva, vreme je da počnu pripreme za novo pokolenje.

[Okvir na 18. strani]

Leptiri su u opasnosti

Postojbina plavaca su vresišta. Ona su pre mnogo vekova nastala u zapadnoj Evropi na mestima gde je čovek posekao drevne šume. U prošlosti se ljubičasti vresak prostirao dokle je pogled sezao, prekrivajući velike delove Belgije, Nemačke i Holandije, ali danas su ostala samo mala raštrkana i zabačena područja. Zbog toga plavci veoma brzo gube u borbi za opstanak. U zadnjih deset godina, nestali su sa 57 od 136 poznatih prirodnih staništa u Holandiji. U stvari, njihov opstanak je toliko ugrožen da je i njihovo ime stavljeno na Evropsku listu ugroženih leptira, a to je dokument sa imenima ugroženih vrsta leptira koji je sastavio Evropski savet.

Da bi zasigurali da Nacionalni park Dvingelderveld ostane sigurno utočište za plavce, čuvari parka sada pokušavaju da održavaju vresišta primenjujući iste metode obrađivanja zemlje koje su koristili i poljoprivrednici vekovima ranije. Sada čobani kao nekada lutaju sa stadima ovaca po području gde raste vres, a stoka pase po poljima prekrivenim tvrđom travom. Ovce i krave pasu i čiste mesta gde klija vresak, močvarski vresak i druge biljke. (Sada u parku uspeva oko 580 vrsta biljaka.) Za uzvrat i plavci u Dvingelderveldu čine svoj deo — sve ih je više. U stvari, ovaj najveći i najvažniji vresov park u Evropi jeste tako gostoljubiv dom za leptire da se 60 posto svih vrsta koje žive u Holandiji mogu ovde videti.

[Slike na 16. strani]

Leptirica sleće na plavu močvarsku gorčicu i polaže svoja jajašca

[Slika na 17. strani]

Crveni mravi brinu o lutkama

[Izvor]

Mravi na 16. i 17. strani: Pictures by David Nash; www.zi.ku.dk/personal/drnash/atta/

[Slika na 17. strani]

Ružičasti močvarski vresak

[Slika na 17. strani]

Močvarski zlatoglav

[Slike na 18. strani]

Ovce i krave doprinose obnavljanju staništa za leptire