Šta je intersticijalni cistitis?

JEDNOSTAVNO rečeno, cistitis je zapaljenje mokraćne bešike. Mnogo je češći kod žena nego kod muškaraca. Međutim, postoje mnogi oblici cistitisa, s različitim uzročnicima.

Koji su neki uobičajeni simptomi? Veoma učestala potreba za mokrenjem, otežano mokrenje, neugodan osećaj prilikom mokrenja kao što je peckanje. Ali koji su simptomi kad je u pitanju hronični intersticijalni cistitis (IC)? Kakva je razlika? a

Dr Suzan Kej, stručnjak na tom polju, potvrđuje: „IC je veoma teško utvrditi, a još teže lečiti.“ Ona još kaže da ova bolest „može značiti mnoge godine patnje. IC je strašno bolan, dugotrajan problem koji menja način života i može trajati decenijama.“ Nažalost, mnogi lekari ne uspeju ni nakon dužeg vremena da prepoznaju ovu bolest i indirektno ukazuju da je sav problem u glavi pacijenta. Pa ipak, kao što to jedan lekar navodi, „potvrditi simptome pacijenta uspostavljanjem dijagnoze IC-a često ima terapeutsko dejstvo“.

Jedan izveštaj navodi da preko 700 000 ljudi u Sjedinjenim Državama ima IC, „što je za 50 posto više od prethodnog izveštaja“. Sada se razumelo da je kod nekih muškaraca možda utvrđeno da imaju problema s prostatom, a u stvari imaju IC. Ova bolest, naravno, indirektno pogađa mnogo ljudi — naročito bliske rođake i druge koji žive s pacijentima koji skoro konstantno osećaju bol. Očigledno je da ova bolest smanjuje efikasnost bolesnika i u kući i na poslu. U stvari mnogi moraju da prestanu da rade. Seksualni odnosi takođe mogu biti veoma bolni za pacijenta.

Pošto još uvek ne postoji lek, svi napori lekara su usmereni na ublažavanje bolnih simptoma. Koji su neki oblici lečenja?

 Samo olakšanje, ne i lek

Dr Granam Sant, koji radi na medicinskom fakultetu Tafts i u Novoengleskom medicinskom centru, predložio je primarno lečenje gde se koriste antihistamini, triciklični antidepresivi ili pentozni polisulfati koji se uzimaju oralno. b

Neki lekari preporučuju hidrodistenziju koja je opisana u prethodnom članku. Svaki tretman može pružiti olakšanje na nekoliko meseci možda čak i na godinu dana. Zatim postoji intrabešična (unutar bešike) dimetil-sulfoksidna (DSMO) terapija. DSMO, koju je odobrila Uprava za hranu i lekove SAD, može smanjiti simptome čak do dve godine. Međutim, urolog dr Kenet Piters je rezervisan što se tiče ovog lečenja, pošto ono može prouzrokovati jako zgrušavanje krvi i druge probleme.

Jedan oblik lečenja koji je nedavno u svojim probnim studijama upotrebio dr Piters uključuje intrabešično korišćenje be-se-žea (Bacillus Calmette-Guerin). „Be-se-že je oslabljena vrsta bakterije tuberkuloze“, piše on. Pokazalo se da ona jača imunološki sistem. Jedan detaljni eksperiment je pokazao da je u 60 posto slučajeva reakcija bila povoljna. Kod pacijenata se pratio napredak više od dve godine. S kakvim rezultatima? Dr Piters kaže da se kod 90 posto onih kod kojih je bilo povoljno reagovanje na ovo lečenje „i dalje popravlja kliničko stanje što se tiče bola, a i učestalosti simptoma“.

Nekim pacijentima lek elmiron pruža olakšanje. Prema rečima dr Rejmonda Harma, ovaj lek „stvarno doprinosi tome da se obloži sluznica bešike“. Iako je potrebno određeno vreme, jedan pacijent je rekao: ’Uz elmiron mi je lakše da živim sa oboljenjem bešike.‘

Još jedna vrsta leka koji je u eksperimentalnoj upotrebi jeste cististat, to jest hijaluronska kiselina. „Ovaj lek direktno odlazi u bešiku i smatra se da podstiče obnavljanje oštećene GAG [glukozaminoglikane] sluznice bešike... Sada su [1998.] u SAD počeli klinički eksperimenti. Efikasnost leka je zasada nepoznata.“ Korišćenje ovog leka je odobreno u Evropi, ali u SAD još uvek nije.

Bet Gec, viša medicinska sestra i vođa jedne grupe za pružanje podrške pacijentima koji boluju od IC-a, napisala je: „Ponekad pacijenti nisu voljni da pitaju lekare za druge mogućnosti lečenja... jer misle da bi time možda sugerisali kako uobičajena nega koju primaju nije odgovarajuća. Danas mnogi urolozi koji leče pacijente od IC-a imaju poverenja u različite pristupe, uključujući i alternativna lečenja, sve dotle dok ta lečenja ne izlože pacijenta nekoj opasnosti.“

Upućivanje na neku kliniku za ublažavanje bola jeste jedan drugačiji pristup onima koji imaju hronični bol u karlici. Lečenja mogu da uključuju transkutanu električnu nervnu stimulaciju, koja je opisana u prethodnom članku; blokadu nerava; akupunkturu; savetovanje s psihologom i programe za rehabilitaciju.

Probudite se! je razgovarao s dr Pitersom, koji je ranije citiran, o problemima pacijenata koji moraju da mokre 40-50 puta dnevno. On je preporučio korišćenje  sakralnog nervnog stimulatora pomoću kojeg se odlasci u toalet smanjuju na oko šest puta dnevno. Pacijent koristi jedan mali aparat koji se u Sjedinjenim Državama zove sistem za Interstim terapiju. On se ugrađuje u stomak odakle šalje blage električne impulse do sakralnog nerva koji kontroliše bešiku.

Operacija, koja se smatra poslednjim rešenjem, ne garantuje uspeh. „Rezultati operacije bešike zbog IC-a su različiti“, kaže dr Sant. „Mnogi pacijenti koji su se podvrgli odstranjenju bešike i dalje osećaju bol iznad stidne kosti i u karličnom delu, čak i nakon operacije.“ Zato stručnjaci savetuju da se ne žuri sa operacijom kojom bi se otklonila bešika, osim u krajnjem slučaju i posle pažljivog razmatranja.

Nade za budućnost

Udruženje za lečenje intersticijalnog cistitisa u Rokvilu (Merilend, SAD) navodi: „Premda je mala verovatnoća da će istraživači pronaći jedan jedini lek koji će pomoći svim pacijentima sa IC-om, velika je verovatnoća da će se sve većem broju pacijenata pomoći putem razvijanja novih dijagnostičkih tehnika, novih mogućnosti lečenja i novih kombinacija lečenja. Kada se jednom jasno razume koji je uzročnik (ili uzročnici) IC-a, bićemo mnogo bliže pronalaženju leka (ili lekova).“ Milioni ljudi širom sveta biće srećni da to čuju!

[Fusnote]

[Okvir na 21. strani]

Emocionalna podrška

Stručnjaci kažu da emocionalna podrška porodice, prijatelja i drugih koji boluju od IC-a u velikoj meri pomaže pacijentima sa IC-om da se bore sa ovim oboljenjem. Pacijenti koji istražuju o svojoj bolesti i zanimaju se za svoju negu bolje se osećaju.

[Okvir na 22. strani]

Hrana koju treba izbegavati

Premda ne postoji naučno-klinički potvrđen dokaz kojim bi se ishrana povezivala sa IC-om, mnogi lekari i pacijenti su zapazili da izvesna veza postoji. Dr Kenet Piters, urolog, kaže da su neki pacijenti osetljivi na izvesnu hranu i da svako od njih treba da odredi koja im hrana pogoršava simptome. On savetuje da se izbaci kofein i alkohol iz upotrebe. Izgleda da su i paradajz i agrumi isto štetni za pacijenta sa IC-om. Međutim, važno je da pacijent sačuva raznovrsnu i uravnoteženu ishranu. Neki pacijenti sa IC-om kažu da imaju najmanje problema s pirinčem, krompirom, testom, povrćem, mesom i piletinom. Takođe, kada pije dosta vode pacijent razblažuje kiselinu koja se nalazi u mokraći i tako smanjuje iritiranje zida bešike.

Spisak određene hrane koju bi trebalo izbegavati:

Avokado

Ananas

Aspartam

Banane

Bob

Borovnica/sok

Breskve

Gazirana pića

Grožđe

Dinje

Duvan

Začinjena hrana

Jabuke

Jagode

Jogurt

Kavijar

Kajsije

Kelj

Kisela testa

Konzervirana govedina

Lešnici

Limunska kiselina

Luk

Majonez

Nar

Nektarine

Nitrati/nitriti

Pavlaka

Pasulj

Prelivi za salate

Prerađevine od mesa/ribe

Ražani hleb

Sardele

Saharin

Sirće

Slabo hranljiva hrana

Sos od soje

Stari sir

Tofu

Čaj

Čokolada

Džigerica

Šljive

[Izvor]

Urologic Nursing, April 2000, Volume 20, Number 2