Podražavanje veličanstvenih konstrukcija života

Mališani padnu i lupe glavu. Starija deca padaju s bicikla i s drveta. Sportisti se sudaraju na terenu. Vozači imaju bezbroj saobraćajnih nezgoda. Pa ipak, i pored svih tih padova, udaraca i sudara često prolazimo bez ozbiljnijih povreda. Skloni smo da žilavost i otpornost našeg tela uzimamo zdravo za gotovo. Međutim, naučnici počinju da otkrivaju da smo od kostiju pa sve do kože, istinski briljantna konstrukcija.

KOMBINACIJA snage i žilavosti — zajedno s relativno malom težinom — prožima celu prirodu. Nežne mladice se probijaju kroz pukotine u betonu ili steni i šire ih dok izrastaju u zdravo drvo. Zatim, drveće može odoleti vetrovima koji obaraju električne stubove i ruše kuće. Detlić kljuca u drvo i izlaže svoju glavu sili koja bi običan mozak pretvorila u kašu. Koža krokodila i aligatora odbija koplja, strele, pa čak i metke (Jov 40:20; 41:17). Ovakve stvari su hiljadama godina fascinirale ljude i izazivale njihovo strahopoštovanje.

U zadnjih 40 godina veliki tehnički napreci stavili su naučnicima u ruke moćne nove alatke za istraživanje tajni ovakvih ostvarenja, od kojih su mnoge skrivene duboko unutar žive ćelije. Na tom mikroskopskom nivou, kvalitet konstrukcije zaista oduzima dah i zapanjuje svojom složenošću. Međutim, cilj nauke nije samo da pronikne u te tajne koje leže u osnovi izuzetnih materijala iz prirode, već da ih kopira — barem u načelu. Ovo područje nauke je toliko perspektivno da je dovelo do pojave jedne nove nauke nazvane biomimetika, od grčkog bios, što znači „život“, i mimesis, što znači „podražavanje“.

Biomimetika obećava bolji svet

„Biomimetika se bavi biološkim strukturama [i] njihovim funkcijama“, objašnjava knjiga Biomimetics: Design and Processing of Materials. U njoj se još kaže da je svrha ovog proučavanja ’stimulisanje novih ideja i razvijanje tih ideja u sintetičke sisteme slične biološkim‘.

Naučnik Stiven Vejnrajt kaže da će „biomimetika progutati molekularnu biologiju i zauzeti njeno mesto kao najizazovnija i najvažnija biološka nauka 21. veka“. Profesor Mehmet Sarikaja tvrdi: „Nalazimo se na pragu revolucije u materijalima, koja će parirati Gvozdenom dobu i Industrijskoj revoluciji. Krupnim koracima ulazimo u novu eru materijala. Mislim da će u narednom veku biomimetika značajno promeniti naš način života.“

U stvari, kao što ćemo videti, ona je već započela da menja naš svet. Najpre, pogledajmo nakratko nekoliko za sada nerazjašnjenih čuda koja naučnici nastoje da prouče. Takođe ćemo istražiti i one otrežnjujuće implikacije značenja reči „konstrukcija“, i razmotriti kako one daju smisao tom izvanrednom svetu koji nas okružuje.