Glatko izbrijan

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ AUSTRALIJE

AKO muškarac svaki dan provede pet minuta u brijanju, i to čini iz dana u dan tokom 50 godina, on će potrošiti malo više od 63 dana svog života na otklanjanje dlaka s lica! Šta muškarci misle o ovom svakodnevnom ritualu?

Jedna nedavna neslužbena anketa otkriva sledeće komentare o brijanju: „Ne dopada mi se.“ „Mrzim to.“ „Opasno je po život.“ „To je nešto što treba izbegavati kad god je moguće.“ Ako neki muškarci toliko ne vole da se briju. zašto onda to rade? Saznajmo nešto više o brijanju. Možda ćemo pronaći odgovor.

Od školjke do brijača za jednokratnu upotrebu

Možete li zamisliti brijanje školjkom? Ajkulinim zubom? Možda parčetom oštrog srebra ili kremenom? Ljudi su bili prilično dovitljivi prilikom izabiranja pribora za brijanje! U drevnom Egiptu, muškarci su se brijali koristeći bakreni brijač nalik glavi male sekire. U skorije vreme, u 18. i 19. veku, proizvedeni su takozvani „koljači“ najpre u Šefildu, u Engleskoj. Često kitnjasto ukrašene, ove britve su imale konkavno ulubljenu čeličnu oštricu koja se mogla bezbedno preklopiti u držač kada se brijač nije koristio. Sa ovom napravom se moralo veoma pažljivo rukovati, i ovladavanje tom veštinom čoveka je često koštalo ne malo kože i krvi. Za one manje vešte, počeci su očigledno bili bolni. Međutim, 20. vek je obećavao olakšanje.

Godine 1901, jedan čovek iz Sjedinjenih Država, koji se zvao King Kemp Džilet, patentirao je bezbedni brijač sa zamenjivom oštricom. Svet je njegovu ideju odmah prihvatio što je na kraju dovelo do različitog dizajna, uključujući i brijače s posrebrenom ili pozlaćenom drškom. Nedavni razvoj uključuje u potpunosti odbacive brijače, brijače s dvostrukom ili trostrukom oštricom i brijače s gipkom, pokretnom glavom.

Naravno, ne smemo zaboraviti ni električne brijače koji su se na tržištu prvi put pojavili 1931. godine. Njihova delotvornost i popularnost je postajala sve veća, međutim mnogi koji žele da se zaista dobro izbriju još uvek više vole oštricu brijača.

Brijanje — tokom istorije, čas u modi čas ne

Još od najranijih vremena, za čovečanstvo je brada bila čas moderna čas demode. Drevni Egipćani, kaže knjiga Everyday Life in Ancient Egypt, „nisu bili poznati po nošenju brade i ponosili su se time što su bili glatko izbrijani, zahvaljujući dobro napravljenim brijačima koje su čuvali u čistim kožnim futrolama“. Ovaj običaj nam objašnjava zašto se jevrejski zatvorenik Josif obrijao pre nego što se pojavio pred faraonom (Postanje 41:14).

Asirci su bili narod čiji su muškarci imali veličanstvenu bradu. Oni su do tačke uobraženosti svoju bradu negovali i pazili, pažljivo je uvijali, pleli i ukrašavali.

Drevni Izraelci su nosili bradu umerene dužine i koristili su brijač kako bi je uredno održavali. Onda, šta se u Božjem Zakonu mislilo time kada je Izraelcima zapoveđeno da ne ’strižu krajeve kose svoje uokrug‘ ili da ne ’briju krajeve‘ svoje brade? To nije bila zapovest protiv šišanja kose ili brade. Ne, ova zapovest je odvraćala Izraelce  od oponašanja ekstremnih religioznih običaja susednih paganskih nacija a (Levitska 19:27; Jeremija 9:25, 26; 25:23; 49:32).

U drevnoj Grčkoj, bradu su obično nosili svi osim plemstva, koje je često bilo glatko izbrijano. U Rimu je običaj brijanja izgleda nastao u drugom veku pre n. e., i u narednih nekoliko vekova svakodnevno brijanje je postalo uobičajeno.

Međutim, s padom Rimskog carstva, brade su ponovo postale uobičajene, opstajući sledećih 1 000 godina sve do druge polovine 17. veka, kada je brijanje opet ušlo u modu. Izgled glatko izbrijanog lica ostao je popularan i tokom 18. veka. Ali, u drugoj polovini 19. veka, stvari su se preokrenule. Otud i fotografije prikazuju Č. T. Rasela, prvog predsednika Watch Tower Societyja i suhrišćanina V. E. van Amburga, kako nose otmene, uredno potšišane brade koje su u njihovo vreme bile dostojanstvene i prikladne. Međutim, početkom 20. veka, popularnost brijanja je ponovo oživela i ostala u većini zemalja sve do naših dana.

Da li i vi spadate u milione muškaraca koji pred ogledalom tokom svakodnevne rutine povlače po licu oštricu brijača? Ako je tako, bez sumnje želite da to bude sa što manje bola, bez posekotina i delotvorno. Da biste to postigli, osmotrite predloge koji se nalaze u okviru „Saveti za brijanje s brijačem“. Verovatno već koristite neke od ovih predloga. Kako god da stvari stoje — uživajte u čistom, dobrom brijanju!

[Fusnota]

 [Okvir/Slike na 23. strani]

Saveti za brijanje brijačem

Knjiga Men’s Hair iznosi sledeće predloge za delotvorno brijanje brijačem. b

1. Omekšivanje brade: jedini način da dlake na licu zaista dobro smekšaju, jeste obilna upotreba tople vode. Ako je moguće brijte se posle tuširanja, pošto na taj način voda duže vreme omekšava bradu.

2. Upotreba određenih sredstava pre brijanja: razni sapuni, pene, kreme i gelovi u suštini obavljaju tri stvari. (1) Zadržavaju vlagu u vlasima, (2) drže ih uspravno i (3) podmazuju kožu tako da po njoj brijač lakše klizi. Izaberite proizvod koji vam najviše odgovara. O, da, da li ste već isprobali balzam za kosu? On je takođe spravljen da bi omekšao vlasi.

3. Upotreba pravog brijača na pravi način: oštar brijač je pravi brijač. Tupi brijači mogu da vam oštete kožu. Brijte dlake u smeru njihovog rasta. Brijanjem u suprotnom smeru od rasta dlaka možete se glatko izbrijati, ali ono može i da preseče dlake ispod površine kože i prouzrokuje da one rastu u okolno tkivo, a ne kroz pore kože. Prema nekim izvorima, nemarno brijanje — bilo muškaraca ili žena — može prouzrokovati virusne infekcije koje dovode do stvaranja bradavica na koži.

4. Zaštita kože nakon brijanja: svaki put kada se brijete, odstranjujete mikroskopski sloj kože, nakon čega vam koža postaje ranjiva. Stoga, važno je oprati sve što vam je ostalo na licu, i to čistom vodom — najpre toplom, a zatim hladnom kako bi se zatvorile pore i zadržala vlažnost. Ako želite, možete koristiti neki hidratantni afteršejv losion da biste zaštitili i osvežili kožu.

[Fusnota]

[Okvir/Slika na 24. strani]

Šta je brada?

Bradu u stvari čine dlake koje rastu na licu. Ove dlake su sačinjene od keratina i srodnih belančevina. Keratin je vlaknast protein koji sadrži sumpor, a proizvodi ga čovečje i životinjsko telo i predstavlja osnovni gradivni materijal dlaka, noktiju, perja, papaka i rogova. Od svih dlaka na ljudskom telu, dlake na bradi i brkovima spadaju u najčvršće i najelastičnije i kada se presecaju mogu biti isto toliko čvrste kao i bakrena žica iste debljine. Postoji oko 25 000 dlaka na licu prosečnog muškarca, a rastu brzinom od pola milimetra za 24 sata.

[Izvor]

Muškarac: A Pictorial Archive from Nineteenth-Century Sources/Dover Publications, Inc.

[Slike na 24. strani]

Brijanje je tokom istorije čas bilo u modi čas nije

Egipćanin

Asirac

Rimljanin

[Izvori]

Museo Egizio di Torino

Photographs taken by courtesy of the British Museum