Mladi pitaju...

Šta je loše u upotrebi sarkazma?

’Prilično si bistar... za jednog glupana!‘

’To je divna haljina. Šteta što nije tvoj broj!‘

’Poslednji put sam video takvu šminku u cirkusu‘

KAO britva oštre reči, bez obzira na njihovu nameru, mogu duboko da povrede nečije samopoštovanje. Čak i kada su izgovorene u šali, sarkastične reči mogu imati za posledicu neprijateljstva, povređena osećanja, razorena prijateljstva.

Ipak, možda poseduješ „dar“ za sarkazam. Prijatelji se grohotom smeju tvojim podbadajućim, jezgrovitim dosetkama i ponižavanjima. Bodre te i hrabre da smišljaš još duhovitije reči. Ili može biti da je sarkazam postao tvoje osnovno sredstvo samoodbrane. Naoružan rečima poput oružja, vređaš i sputavaš svakoga ko predstavlja bilo kakvu vrstu pretnje tvojoj dobrobiti — ili tvom ja. Možda čak ponekad uhvatiš sebe da kažeš surove reči roditeljima, braći ili sestrama.

Sarkazam ima svoje mesto. U svojim blažim oblicima, on može biti zabavan. A povremeno sarkazam može izražavati duboka osećanja. Pa, Biblija pokazuje da su apostol Pavle, Job, i čak sam Bog koristili sarkazam da izraze pravednu srdžbu (Job 12:2; Zaharija 11:13; 2. Korinćanima 12:13). Međutim, nedobrohotan ili okrutan sarkazam nije ništa manji od nasilnog, agresivnog ponašanja. Kao što autor Meri Suzan Miler (Mary Susan Miller), ističe u svojoj knjizi Childstress! to je oblik „udaranja i napadanja“, samo sa „oružjem koje je više društveno prihvaćeno“ od pušaka i noževa.

Ipak, mnogi gledaju na oštre, sarkastične primedbe kao na još jedan način izražavanja humora. Šta onda ima loše u tome?

Samo bezazlena šala?

„Na mom poslu“, kaže Erik, „svako koristi sarkazam. Uglavnom se smatra šalom.“ Zanimljivo, The New York Times izveštava: „Psiholozi uvek kažu... da muškarci reaguju sa više oduševljenja na ’agresivan‘ humor nego žene.“ Tinejdžere, zatim, može obuzeti naročita radost u verbalnom zadirkivanju, dosađivanju i uznemiravanju drugih.

Tačno je da blagi sarkazam može biti smešan. Ali kada je sarkazam s podlim namerama, bol od zajedljive primedbe može ostati dugo nakon što smeh iščezne.  (Uporedi Poslovice 14:13.) Često razigrani rat dosetki postaje žustra rasprava. Kako je jedan mladić izložio: „Kada si duboko povređen onim što je neko rekao, možeš reagovati uzvraćajući najlošijom stvari koje se možeš setiti. Onda to više nije samo zadirkivanje; ti u stvari pokušavaš da povrediš drugu osobu. A sarkazam može biti veoma efikasno oružje.“

Zaista, reč „sarkazam“ izvedena je od grčkog glagola koji doslovno znači „rastrgati meso kao psi“. (Uporedi Galatima 5:15.) Upravo kao što pas koristi svoje oštre sekutiće da otkine meso od kosti, sarkastična osoba može drugog lišiti njegovog dostojanstva. Kao što Journal of Contemporary Ethnography navodi: „Suština sarkazma... je otvoreno neprijateljstvo ili prezir“. Od male je važnosti da li je to direktan napad, prefinjeno ponižavanje ili nešto što ti izleti iz usta. Neljubazne, sarkastične primedbe čine nekog predmetom ismejavanja — žrtvom.

Kakvi su učinci? Kao što 19-godišnji Džoš iznosi: „Sarkazam može učiniti da se osećaš zaista glupo.“ Ipak, šteta može biti daleko dugotrajnija. U svojoj knjizi Toxic Parents, dr Suzan Fovord (Susan Forward) navodi posledice verbalnog zlostavljanja od strane roditelja: „Videla sam hiljade pacijenata [koji] su patili od narušenog osećanja samovrednosti zato što su se roditelji... ’šalili‘ o tome kako su glupi, ružni ili nepoželjni.“ Zamisli onda, šta može proizaći iz nanošenja okrutnog sarkazma prijatelju, poznaniku, bratu ili sestri. dr Fovord zaključuje: „Humor koji omalovažava može biti krajnje štetan.“ (Uporedi Poslovice 26:18, 19.)

Zato nije čudo što je knjiga o dečijem razvoju zaključila: „Sarkazam... treba zauvek izbrisati iz ljudskog razgovora. On obično vređa, često duboko rani i skoro nikada ne vodi do plodnog dijaloga.“

Izbegavaj nepromišljen govor

Ipak, šta ako upotreba sarkastičnog govora postane ukorenjena navika? Onda je krajnje vreme da naučiš da razmisliš pre nego što kažeš. Mudri kralj Solomon je rekao: „Jesi li video čoveka brzog na rečima? Više ima nade za ludoga nego za njega“ (Poslovice 29:20, NW).

Nepromišljen govor može biti naročito razoran kada se koristi među članovima porodice. Zašto? „Zato što ti njihova mišljenja najviše znače“, objašnjava 16-godišnja Peni. Ipak, knjiga Raising Good Children citira pedagoga Džona Holta (John Holt)  koji kaže: „Prečesto članovi porodice iskaljuju jedni na drugima svu bol i razočarenje svog života koje se ne usude da iskale na nekom drugom.“ Članovi porodice znaju jedni druge tako dobro da su skloni biti netolerantni prema propustima drugoga; srdnja se lako rasplamsa i onda naviru sarkastične reči.

Biblija s dobrim razlogom upozorava: „Ko mnogo govori ne fali mu greh, a oprezan je ko usne svoje zadržava“ (Poslovice 10:19). Kao što je 18-godišnja Džoan naučila: „Moraš da razmisliš kome govoriš i šta ćeš reći pre nego što kažeš.“ Ako smatraš da si emotivno uzbuđen, ne budi brz da izraziš svoja osećanja. Umesto toga zastani na trenutak i zapitaj se: ’Da li su reči koje osećam da ću reći ljubazne? Da li su neophodne? Da li će mi kasnije biti žao što sam ih rekao?‘

Pažljivim odmeravanjem svojih reči, možeš izbeći da povrediš osećanja drugih, i poštedećeš sebe od nepotrebnog srama i neprilike.

Kada si žrtva

A šta ako izvučeš deblji kraj sarkazma, možda od prijatelja ili drugova u školi? Pre nego što podlegneš porivu da vratiš milo za drago, imaj na umu da živiš u ’kritičnim vremenima, s kojima se teško izlazi na kraj‘ (2. Timoteju 3:1-5, NW). Mladi su suočeni sa ogromnim pritiscima. Knjiga The Loneliness of Children navodi: „Deca... donose u svoje škole sve predrasude, neraspoloženja, agresivnosti i prigušena neprijateljstva o kojima su poučavana kod kuće.“ Takva neprijateljstva često se oslobađaju u obliku okrutnog govora.

Saznanje o tome može ti pomoći da izbegneš sklonost osvećivanja kada si žrtva. (Uporedi Poslovice 19:11.) Može ti pomoći i ako upamtiš reči apostola Pavla: „Nikome ne vraćajte zla za zlo!“ (Rimljanima 12:17). ’Okrenuti drugi obraz‘ onome ko te udario rečima iziskuje pravo samosavladavanje (Matej 5:39). Ali to ne znači da ne smeš nikako da reaguješ kada sarkastičan govor postane uvreda — ili pretnja. Knjiga Violence od koautora Irvin Kutaš (Irwin Kutash), primećuje: „Uvrede koje nisu uspešno suzbijene mogu imati dalekosežne posledice za žrtve... Ove žrtve postaju lake mete za daljnje ranjavanje.“

Ponekad okolnosti povremeno mogu opravdati tvoje suzbijanje verbalnog napada, ne naglim uzvraćanjem zlobnim rečima, već tihim i mirnim govorom onome koji vređa, u četiri oka a (Poslovice 15:1). Džoan je to pokušala, govoreći drugu u razredu: „Nije mi se svidelo što si rekao pred celim razredom. Bilo je to zaista uvredljivo.“ Kakav je bio rezultat? Džoan kaže: „Od tada me on poštuje i više ništa ne kaže.“

Dvadesetogodišnji David, međutim, ukazuje na još jedan izvor štetnog govora, rekavši: „Pretpostavlja se da te tvoji roditelji najviše vole; ipak, oni su ponekad ti koji čine najoštrije komentare.“ Naravno, to se često čini u bezazlenosti; u pokušaju da te isprave, oni te nesvesno poraze. Zašto ne pokušaš da razgovaraš sa svojim roditeljima o tome, stavljajući im na znanje kako se osećaš? Možda će sledeći put biti osetljiviji prema tvojim osećanjima.

Konačno, može ti pomoći ako sebe ne smatraš previše važnim. Autor Donald V. Bol (Donald W. Ball) primećuje: „Efektivnost sarkazma... leži u njegovim zamišljenim posledicama.“ Da, nemoj preuveličavati slučaj preko mere zamišljajući da si podneo nepopravljivu štetu zbog jedne neljubazne primedbe. Zadrži smisao za humor!

Međutim, najbolji način da izbegneš da budeš žrtva sarkazma jeste da sam izbegavaš da ga koristiš. Zlatno pravilo glasi: „Sve dakle, što želite da ljudi vama čine, tako isto i vi morate činiti njima“ (Matej 7:12, NW). Kada primeniš ovo pravilo, možeš izbeći da koristiš — i da možda budeš žrtva — štetnog, sarkastičnog govora.

[Fusnota]

[Slika na 18. strani]

Sarkazam može povrediti