U Svetom pismu se ne spominje Noć veštica, praznik koji se slavi 31. oktobra. Međutim, poreklo tog praznika i običaji povezani s njim pokazuju da on nije u skladu s biblijskim učenjima.

U ovom članku

•  Poreklo praznika i običaja

•  Da li je uopšte bitno poreklo ovog praznika?

•  Zašto se naziva i Noć svih svetih?

•   Samhain. Poreklo Noći veštica vodi nas do „drevnog paganskog praznika koji su svetkovali Kelti pre više od 2 000 godina“, navodi se u jednoj enciklopediji. „Kelti su verovali da su mrtvi u to doba tumarali zemljom. Tokom Samhaina, mrtvi su mogli posetiti žive“ (The World Book Encyclopedia; videti „ Zašto se naziva i Noć svih svetih?“).

•   Kostimi i slatkiši. Prema jednoj knjizi, neki Kelti su oblačili zastrašujuće kostime da bi duhovi „mislili da su jedni od njih“ i da ih ne bi dirali. Drugi su nudili slatkiše duhovima kako bi ih odobrovoljili. a

   U srednjovekovnoj Evropi, katoličko sveštenstvo je prihvatilo paganske običaje, pa je svoje članove obučene u kostime slalo da idu od kuće do kuće i traže male poklone.

•   Duhovi, vampiri, vukodlaci, veštice i zombiji. Ova bića se odavno povezuju sa svetom zlih duhova. U jednoj knjizi se za ova „natprirodna bića“ kaže da su „tesno povezana sa smrću, umrlima i strahom od smrti“ (Halloween Trivia).

•   Izdubljene bundeve koje svetle. U srednjovekovnoj Velikoj Britaniji, ljudi su „išli od vrata do vrata i tražili hranu da bi se zauzvrat molili za mrtve“. Sa sobom su nosili „izdubljene repe, a sveća koja se nalazila unutra predočavala je dušu zatočenu u čistilištu“ (Halloween–From Pagan Ritual to Party Night). Prema nekim izvorima, ljudi su pomoću tih repa koje svetle pokušavali da oteraju zle duhove. Tokom 19. veka, u Severnoj Americi su umesto repe počele da se koriste bundeve, jer ih je bilo u izobilju i mogle su lako da se izdube i izrezbare.

 Jeste. Iako ga mnogi doživljavaju kao bezazlenu zabavu, običaji koji su povezani sa ovim praznikom su u direktnoj suprotnosti sa učenjima Svetog pisma. Noć veštica se zasniva na lažnim učenjima o umrlima i duhovnim bićima, to jest demonima.

 Zapazite u sledećim stihovima kako Bog gleda na ta verovanja:

•   „Neka se ne nađe među tobom neko ko bi [...] prizivao duhove, ni vidovnjak, ili onaj što za savet pita mrtve“ (Ponovljeni zakoni 18:10-12, Novi srpski prevod).

   Značenje: Bog ne odobrava kad neko pokušava da komunicira sa mrtvima, pa čak ni kad se samo pretvara da to radi.

•   „Mrtvi ne znaju ništa“ (Propovednik 9:5).

   Značenje: Pošto mrtvi nisu svesni ničega, oni ne mogu da komuniciraju sa živima.

•   „Ne želim da vi imate išta zajedničko s demonima. Ne možete piti iz Jehovine čaše i iz demonske čaše“ (1. Korinćanima 10:20, 21).

   Značenje: Oni koji bi hteli da imaju Božju naklonost ne smeju da imaju bilo kakav kontakt sa demonima.

•   „[Oduprite se] Đavolovim spletkama. Jer se ne borimo protiv krvi i tela, nego protiv [...] zlih duhovnih sila“ (Efešanima 6:11, 12).

   Značenje: Hrišćani treba da se suprotstavljaju zlim duhovnim bićima, a ne da se prerušavaju u njih tokom praznika posvećenog njima.