Šta je duhovnost? Da li je duhovnost usko povezana s religijom?

POKRENI

Odgovor iz Svetog pisma

Prema Svetom pismu, duhovnost se odnosi na iskrenu želju da se ugodi Bogu i da se usvoji njegov način razmišljanja. Duhovno nastrojena osoba teži ka tome da živi u skladu s Božjim merilima i dopušta da je u životu vodi Božji sveti duh a (Rimljanima 8:5; Efešanima 5:1).

Kada se dotiče duhovnosti, Sveto pismo se često koristi suprotnostima. Na primer, za razliku od duhovnog čoveka „telesan čovek ne prihvata ono što je od Božjeg duha“, to jest ne prihvata Božja učenja (1. Korinćanima 2:14-16). Umesto da budu velikodušni i miroljubivi, telesni ljudi su skloni ljubomori i svađi (1. Korinćanima 3:1-3). A za one koji kleveću i razdvajaju dobre prijatelje kaže se da se „ponašaju poput životinja“, i da „nemaju duhovnosti“ (Judina 19, fusnote; Poslovice 16:28). b

U ovom članku

Odakle nam potreba za duhovnošću?

Mi smo stvoreni po Božjoj slici i zbog toga možemo razvijati duhovnost (Postanak 1:27). Zato nas ne čudi činjenica da većina ljudi ceni ono što nije materijalno i želi da sazna nešto o onome što se ne može videti niti dotaći.

Imamo urođenu sposobnost da ispoljavamo osobine kakve ima Jehova c Bog, kao što su miroljubivost, milosrđe i nepristrasnost (Jakovljeva 3:17). Pored toga, Bog daje svoj sveti duh onima koji se drže njegovih zapovesti (Dela apostolska 5:32).

Zašto je duhovnost važna?

Duhovnost „donosi život i mir“ (Rimljanima 8:6). To su neprocenjivi darovi od Boga.

Život: Bog je duhovnim osobama obećao večni život (Jovan 17:3; Galatima 6:8).
Mir: Reč je o miru s Bogom. Oni koji se usredsređuju samo na fizičke i materijalne potrebe postaju Božji neprijatelji (Rimljanima 8:7). Nadalje, Bog će onima koji razvijaju duhovnost dati „mir koji prevazilazi ono što čovek može razumeti“ (Filipljanima 4:6, 7). Taj unutrašnji mir im pomaže da budu srećni (Matej 5:3).

Kako možemo razviti duhovnost?

Saznajte koje su Božje zapovesti i držite ih se. U tome će vam pomoći čitanje Svetog pisma, u kom su zabeležene Božje misli koje su ljudi zapisali „kako ih je sveti duh vodio“ (2. Petrova 1:21). Ono što budete saznali pomoći će vam da služite Bogu „duhom i istinom“, to jest da se podložite vođstvu njegovog svetog duha i da živite u skladu s njegovom voljom (Jovan 4:24).
Molite se za Božju pomoć (Luka 11:13). Bog će vam pomoći da ispoljavate osobine po kojima će se videti da ste duhovno nastrojena osoba (Galatima 5:22, 23). Takođe vam može pomoći da mudro postupate dok se suočavate s raznim poteškoćama (Jakovljeva 1:5).
Družite se sa onima koji su duhovno nastrojeni. Takve osobe će vas podsticati da razvijate svoju duhovnost (Rimljanima 1:11, 12). S druge strane, druženje sa onima koji ne razmišljaju poput Boga, loše će uticati na vašu duhovnost (Jakovljeva 4:4).

Da li moramo pripadati nekoj religiji da bismo bili duhovni?

Pripadnost nekoj religiji ne podrazumeva automatski duhovnost. U Svetom pismu stoji: „Ako neko misli da služi Bogu“, to jest da je pobožan ili religiozan, „a ne zauzdava svoj jezik, on obmanjuje svoje srce i njegovo služenje Bogu je uzaludno“ (Jakovljeva 1:26).

Iz Svetog pisma još saznajemo da oni koji su duhovno nastrojeni služe Bogu na način koji on odobrava. Takve osobe priznaju da postoji samo „jedan duh“ – Božji sveti duh. Taj duh ih pokreće da služe Bogu kao „jedno telo“, to jest kao organizovana grupa ljudi koja čuva jedinstvo i mir koje imaju zahvaljujući Božjem duhu (Efešanima 4:1-4).

Zablude o duhovnosti

Zabluda: Duhovnost obuhvata sve ono što pomaže čoveku da se oseća ispunjeno i da postigne svoj pun potencijal.

Činjenica: Sveto pismo ukazuje na to da duhovnost podrazumeva način života koji je u skladu s Božjim merilima. Ono ne zastupa ideju da je moguće osećati se ispunjeno i srećno bez Boga. Duhovan čovek priznaje Jehovu kao svog Stvoritelja i živi u skladu s njegovom voljom (Psalam 100:3).

Zabluda: Duhovnost se razvija odricanjem od svih užitaka ili nanošenjem bola samom sebi.

Činjenica: Ukoliko neko povređuje samog sebe on služi Bogu na neki svoj način, što je odraz telesnog razmišljanja (Kološanima 2:18, 23). Sveto pismo ne povezuje duhovnost s bolom već s radošću (Poslovice 10:22).

Zabluda: Duhovnost podrazumeva svaku vezu s duhovnim područjem, uključujući i spiritizam.

Činjenica: Jedan oblik spiritizma jeste verovanje da duhovi umrlih mogu komunicirati sa živima. Međutim, Sveto pismo jasno kaže da mrtvi nisu svesni ničega (Propovednik 9:5). Spiritizam je zapravo oblik komunikacije s duhovnim stvorenjima koja su Božji neprijatelji. To je nešto što Bog mrzi i što sprečava osobu da razvija duhovnost (Levitska 20:6; Ponovljeni zakoni 18:11, 12).

Zabluda: Duhovnost je urođena karakteristika svih živih bića.

Činjenica: Sve što je Bog stvorio donosi mu čast (Psalam 145:10; Rimljanima 1:20). Međutim, samo stvorenja koja su obdarena razumom mogu razviti duhovnost. Životinje se vode instinktom i ne mogu biti bliske s Bogom. Njihovo ponašanje najčešće diktiraju fizički nagoni (2. Petrova 2:12). Zbog toga Sveto pismo kaže da je duhovnost nespojiva s telesnim razmišljanjem i ponašanjem koje je svojstveno životinjama (Jakovljeva 3:15; Judina 19).

a Izvorne reči koje su u Svetom pismu prevedene kao „duh“ doslovno znače „dah“. One imaju više značenja i odnose se na nešto što se ne vidi ali se može prepoznati po svom delovanju. Prema Svetom pismu, Bog je „vrhovno duhovno biće“. Duhovna osoba živi u skladu s Božjom voljom i dopušta da je vodi Božji sveti duh.

b Kada se u Svetom pismu izraz „telesan“ primenjuje na ljude, taj izraz se odnosi na one koji uglavnom ne mare za Božja merila već se u svom razmišljanju i ponašanju vode fizičkim potrebama.

c Sveto pismo otkriva da Božje ime glasi „Jehova“ (Psalam 83:18).