Greh je svaki postupak, osećanje ili misao koji se kose s Božjim merilima. Greh predstavlja kršenje Božjeg zakona. Do njega dolazi kada radimo ono što je neispravno, to jest nepravedno u Božjim očima (1. Jovanova 3:4; 5:17). Prema Svetom pismu, greh je i kada svesno propustimo da uradimo ono što je ispravno (Jakovljeva 4:17).

 Na jezicima na kojima je pisana Biblija, reči koje se prevode kao „greh“ znače „promašiti cilj“, to jest metu. Na primer, za neke vojnike u drevnom Izraelu piše da su veoma precizno gađali iz praćke, „ne promašujući cilj“. Taj izraz bi se mogao doslovno prevesti sa „ne čineći greh“ (Sudije 20:16). Dakle, kada ne postupamo u skladu s Božjim savršenim merilima, mi promašujemo cilj, to jest činimo greh.

 Bog je Stvoritelj svega što postoji i zato ima pravo da postavlja merila za ljude (Otkrivenje 4:11). Njemu smo odgovorni za ono što radimo (Rimljanima 14:12).

Da li je moguće potpuno izbeći greh?

 Nije. Biblija kaže: „Svi su sagrešili i ne odražavaju Božju slavu“ (Rimljanima 3:23; 1. Kraljevima 8:46; Propovednik 7:20; 1. Jovanova 1:8). Zbog čega je to tako?

 Prvi ljudi, Adam i Eva, na početku su bili bezgrešni. Bili su stvoreni kao savršeni ljudi, po Božjoj slici (Postanak 1:27). Međutim, pošto nisu slušali Boga, izgubili su savršenstvo (Postanak 3:5, 6, 17-19). Kada su dobili decu, na njih su preneli greh i nesavršenost, poput neke nasledne bolesti (Rimljanima 5:12). Zato je drevni izraelski kralj David rekao: „Grešan sam rođen“ (Psalam 51:5).

Da li su neki gresi teži od drugih?

 Jesu. Na primer, Sveto pismo kaže da su ljudi u drevnom Sodomu bili zli i da su mnogo grešili i da je njihov greh bio „veoma težak“ (Postanak 13:13; 18:20). Težina greha može se odrediti pomoću sledeća tri faktora.

1.   Ozbiljnost greha. Sveto pismo nas upozorava da ne činimo ozbiljne grehe kao što su polni nemoral, idolopoklonstvo, krađa, opijanje, iznuđivanje, ubistvo i okultizam (1. Korinćanima 6:9-11; Otkrivenje 21:8). Sveto pismo pravi razliku između tih greha i nenamernih ili nepromišljenih greha, kao što su reči ili postupci kojima možemo povrediti druge (Poslovice 12:18; Efešanima 4:31, 32). Međutim, Biblija nas podstiče da ne umanjujemo ozbiljnost nijednog greha, jer to može dovesti do ozbiljnijeg kršenja Božjeg zakona (Matej 5:27, 28).

2.   Motiv. Neke grehe počinimo zato što ne znamo kakvo je Božje gledište (Dela apostolska 17:30; 1. Timoteju 1:13). Premda ne opravdava takve grehe, Biblija pravi razliku između njih i greha kojima se namerno krši Božji zakon (Brojevi 15:30, 31). Kada neko namerno čini grehe, on to radi zato što ima „zlo srce“ (Jeremija 16:12).

3.   Učestalost. Prema Bibliji, nije isto kada neko jednom počini greh i kada ga ponavlja tokom dužeg perioda (1. Jovanova 3:4-8). Bog će osuditi one koji nastave da namerno greše čak i nakon što saznaju šta je ispravno (Jevrejima 10:26, 27).

 Oni koji počine ozbiljan greh mogu imati snažan osećaj krivice. Primera radi, kralj David je rekao: „Prestupi moji [su] doprli iznad glave moje, kao težak teret preteški su za mene“ (Psalam 38:4). Međutim, nije sve izgubljeno. Sveto pismo kaže: „Neka zli ostavi svoj put i nepravednik svoje misli. Neka se vrati Jehovi, koji će mu se smilovati, našem Bogu, jer će mu velikodušno oprostiti“ (Isaija 55:7).