Око 1 500 Јеховиних сведока умрло је током холокауста. У то време, у Немачкој и другим земљама које су окупирали нацисти, живело је око 35 000 Сведока. Није познато који су све били узроци њихове смрти. Пошто су истраживања и даље у току, неки подаци и детаљи ће се с временом можда променити.

•  Како су умрли?

•  Зашто су били прогоњени?

•  Где су умрли?

•  Неки од погубљених

•   Погубљења. Скоро 400 Сведока је погубљено у Немачкој и другим земљама које су окупирали нацисти. Већина жртава је на суду била осуђена на смрт и одрубљена им је глава. Други су били стрељани или обешени, без претходног суђења.

•   Сурови затворски услови. Више од 1 000 Сведока умрло је у концентрационим логорима и нацистичким затворима. Они су умрли услед последица напорног физичког рада, мучења, глади, хладноће, болести или лоше здравствене неге. Због тако тешких услова, други су преминули убрзо након што су на крају Другог светског рата били ослобођени.

•   Други узроци. Неки Сведоци су убијени у гасним коморама, медицинским експериментима или су добили смртоносну инјекцију.

 Јеховини сведоци су били прогоњени јер су се држали онога што стоји у Библији. Када су нацистичке власти од њих захтевале да учине нешто што Библија забрањује, Сведоци су одбијали да их послушају. Одлучили су да се држе библијске заповести: „Богу се морамо покоравати, а не људима“ (Дела апостолска 5:29). Погледајмо два подручја на којима је то било очигледно.

1.   Политичка неутралност. Као и сви Јеховини сведоци данас, Сведоци који су живели под нацистичким режимом били су неутрални у политичким питањима (Јован 18:36). Зато су одбијали

   •   да служе у војсци или да подупиру ратне напоре (Исаија 2:4; Матеј 26:52).

   •   да гласају на изборима или да се придруже нацистичким организацијама (Јован 17:16).

   •   да поздрављају кукасти крст или да изговарају поздрав „хајл Хитлер“ (Матеј 23:10; 1. Коринћанима 10:14).

2.   Исповедање вере. Иако им је било забрањено да исповедају своју веру, Јеховини сведоци су наставили

   •   да се састају ради молитве и службе Богу (Јеврејима 10:24, 25).

   •   да проповедају и деле библијску литературу (Матеј 28:19, 20).

   •   да показују љубазност према својим суграђанима, укључујући и Јевреје (Марко 12:31).

   •   да се чврсто држе својих уверења и одбијали да потпишу да се одричу своје вере (Марко 12:30).

 Професор Роберт Герварт закључио је да су Јеховини сведоци „једина група у Трећем рајху која је била прогоњена само због својих верских убеђења“. a Други затвореници у концентрационим логорима дивили су се Јеховиним сведоцима због њиховог чврстог става. Један затвореник у Аустрији је рекао: „Они не иду у рат. Они ће радије бити убијени него да убију неког другог.“

•   Концентрациони логори. Највише Јеховиних сведока умрло је у концентрационим логорима. Они су слати у логоре као што су Аушвиц, Бухенвалд, Дахау, Флосенбирг, Матхаузен, Нојенгаме, Нидерхаген, Равенсбрик и Заксенхаузен. Потврђено је да је само у Заксенхаузену преминуло око 200 Јеховиних сведока.

•   Затвори. Неки Сведоци су у затворима мучени до смрти. Други су умрли услед повреда које су задобили током испитивања.

•   Места погубљења. Јеховини сведоци су углавном били убијани у затворима Плецензе у Берлину, Бранденбург и Хале на реци Зале. Поред тога, познато је још око 70 локација на којима су Сведоци били погубљени.

•  Име: Хелене Готхолд

   Место погубљења: Плецензе (Берлин)

   Хелене, супруга и мајка двоје деце, хапшена је неколико пута. Током једног испитивања 1937, била је толико мучена да је изгубила бебу. Погубљена је на гиљотини у затвору Плецензе у Берлину, 8. децембра 1944.

•  Име: Герхард Либолд

   Место погубљења: Бранденбург

   Двадесетогодишњем Герхарду је одрубљена глава 6. маја 1943, у истом затвору где је две године раније на исти начин погубљен његов отац. У свом опроштајном писму породици и вереници, написао је: „Без снаге коју даје Господ, не бих могао да пођем овим путем.“

•  Име: Рудолф Аушнер

   Место погубљења: Хале на реци Зале

   Рудолф је имао само седамнаест година када му је 22. септембра 1944. одрубљена глава. У свом опроштајном писму мајци, написао је: „Многа браћа су ишла овим путем, па идем и ја.“