Дајени је Јеховин сведок из Бразила и проводи доста времена у проповедању. Једног дана је с људима разговарала о Библији путем телефона и један млади брачни пар се заинтересовао за то. Рекли су јој да се селе у једно удаљено село у ком нема ни струје ни интернета. Осим тога, у том селу не живи ниједан Јеховин сведок. Да би наставили с њом разговор о Библији, дали су јој број јавног сеоског телефона и договорили су се ког дана и у које време ће се чути.

Дајени је у договорено време назвала тај број и пар се јавио. У наредне две седмице су још три пута разговарали о Библији.

Па ипак, након тога, тај пар се више није јављао на њене позиве. Међутим, Дајени није одустала, већ је и даље звала тај број три пута седмично и разговарала би о Библији са особом која се јави на телефон. С временом је Дајени започела неколико библијских курсева с неким људима из тог села.

Једног дана, док су Дајени и њен муж проучавали Библију са једним младићем преко тог телефона, један свештеник из села је чуо о чему разговарају. Стао је поред тог младића да би боље чуо о чему је реч, а онда је тражио да разговара са Дајени и њеним мужем. Толико му се допало оно што је чуо од њих, да је и сам изразио жељу да проучава Библију.

С временом су Дајени и њен супруг проучавали Библију путем телефона са шесторо њих који живе у том забаченом селу, а међу њима је и тај свештеник. Неки од њих су већ пратили састанке из те исте телефонске говорнице, а један од њих је чак направио клупу како би ти људи који проучавају имали где да седну током курса.

Дајени и њен муж су срећни што имају прилику да разговарају о Библији с људима у овом забаченом селу. Она каже: „Јехова може да се побрине да добра вест стигне до свих људи, па чак и до оних који живе тако далеко.“