Јеховини сведоци између осталог сведоче путем писама. То је радила и Брук из Сједињених Држава и током пандемије је сваке седмице слала много писама. Међутим, после више од годину и по дана се обесхрабрила, јер јој је до тада само један човек одговорио и рекао да му више не пише. Брук се питала да ли уопште има сврхе да и даље пише писма.

 Након неког времена, Брук је разговарала са једном сестром по имену Ким, која ради у банци. Она јој је испричала како јој је један од клијената споменуо да је добио руком писано писмо од неког Јеховиног сведока. Испоставило се да је то једно од писама које је слала Брук. Тај човек је следеће недеље поново дошао у банку и док је разговарао са Ким питао ју је да ли може да присуствује нашим састанцима, који су се у то време одржавали путем Зума.

 Кратко након тога, брат по имену Дејвид је испричао Брук да је један његов колега добио њено писмо. Одушевило га је то што је било руком написано. Још је рекао да би волео да више људи ради тако лепе ствари за друге. Дејвид му је пренео још неке мисли из Библије и дао неке публикације, што је овај радо прихватио.

 Јеховини сведоци су свесни да не могу увек да знају када ће исклијати семе које су посејали (Проповедник 11:5, 6). Међутим, то што је Брук сазнала где су све њена писма завршила много ју је охрабрило и мотивисало да настави да проповеда (1. Коринћанима 3:6).