Да ли хришћани треба да држе сабат?

ПОКРЕНИ

Одговор из Светог писма

Хришћани нису обавезни да држе седмични сабат. Они су под ’Христовим законом‘, који не укључује држање сабата (Галатима 6:2; Колошанима 2:16, 17). Зашто у то можемо бити сигурни? Као прво, осмотримо порекло сабата.

Шта је сабат?

Реч „сабат“ потиче од хебрејске речи која значи „починути, одморити“. У Библији се први пут помиње у оквиру заповести које су дате древним Израелцима (Излазак 16:23). На пример, четврта од Десет заповести каже: „Сећај се сабатног дана и сматрај га светим. Шест дана ради и обављај сав свој посао. А седми дан је сабат посвећен Јехови, твом Богу. Не ради никакав посао“ (Излазак 20:8-10). Сабат је трајао од заласка сунца у петак до заласка сунца у суботу. Током тог времена, Израелци нису смели да напуштају своје место, да ложе ватру, да скупљају дрва и да носе терет (Излазак 16:29; 35:3; Бројеви 15:32-36; Јеремија 17:21). Кршење сабата био је озбиљан преступ (Излазак 31:15).

Одређени дани према јеврејском календару, као и свака седма и педесета година, такође су били сабатни. Током сабатних година, земља се није обрађивала, а Израелци нису смели да утерују дугове од својих сународника (Левитска 16:29-31; 23:6, 7, 32; 25:4, 11-14; Поновљени закони 15:1-3).

Исусовом жртвом сабатни закон је престао да важи

Зашто сабатни закон не важи за хришћане?

Закон о сабату важио је само за оне који су били под Мојсијевим законом (Поновљени закони 5:2, 3; Језекиљ 20:10-12). Бог никада није захтевао од других људи да држе сабатни починак. Осим тога, чак су и Јевреји путем жртве Исуса Христа „ослобођени [Мојсијевог] Закона“, који обухвата и Десет заповести (Римљанима 7:6, 7; 10:4; Галатима 3:24, 25; Ефешанима 2:15). Хришћани не живе по Мојсијевом закону, већ по узвишеном закону љубави (Римљанима 13:9, 10; Јеврејима 8:13).

Заблуде у вези са сабатом

Заблуда: Бог је увео сабат када је починуо седмог дана.

Чињеница: Библија каже: „Бог је благословио седми дан и посветио га, јер је тог дана починуо од свих својих дела. Тако је Бог створио све што је намеравао да начини“ (Постанак 2:3). У овом стиху није наведена заповест, већ оно што је Бог радио седмог стваралачког дана. У Библији се нигде не спомиње држање сабатног починка пре Мојсијевог времена.

Заблуда: Израелци су били под сабатним законом пре него што су добили Мојсијев закон.

Чињеница: Мојсије је рекао Израелцима: „Јехова, наш Бог, склопио је с нама савез на Хориву“, то јест на подручју горе Синај. Овај савез је обухватао и сабатни закон (Поновљени закони 5:2, 12). Сабат је за Израелце био нешто ново. Бог им је рекао да ће их сабат подсећати да су ослобођени из Египта. Да ли би то био случај да су Израелци још у Египту били под неким сабатним законом? (Поновљени закони 5:15). Зашто им је речено да не скупљају ману седмог дана? (Излазак 16:25-30). И зашто нису знали да реше случај када је први пут прекршен сабатни закон? (Бројеви 15:32-36).

Заблуда: Сабат је вечни савез и зато још увек важи.

Чињеница: Неки библијски преводи указују на сабат као на ’завет вечни‘ (Излазак 31:16, Даничић–Караџић). Међутим, хебрејска реч преведена као „вечни“ такође може значити „који траје у недогледно време“, али не обавезно заувек. На пример, Библија користи исти израз када говори о израелском свештенству, које је Бог укинуо пре око 2000 година (Излазак 40:15; Јеврејима 7:11, 12).

Заблуда: Хришћани треба да држе сабат, зато што је то чинио и Исус.

Чињеница: Исус је држао сабат зато што је био Јудејац, па је рођењем био обавезан да се држи Мојсијевог закона (Галатима 4:4). Након његове смрти, Савез закона, који обухвата и сабат, престао је да важи (Колошанима 2:13, 14).

Заблуда: Апостол Павле је држао сабат као хришћанин.

Чињеница: Павле је ишао у синагоге на сабат, али не да би га заједно с Јудејцима држао (Дела апостолска 13:14; 17:1-3; 18:4). Он је проповедао добру вест по синагогама, пошто се према тадашњем обичају у синагогу могао позвати говорник који би се обратио свим окупљенима (Дела апостолска 13:15, 32). Павле је проповедао сваког дана, а не само на сабат (Дела апостолска 17:17).

Заблуда: Хришћански сабат пада у недељу.

Чињеница: У Библији нигде не пише да хришћани треба да се одмарају и да обожавају Бога недељом, то јест првог дана у седмици. За прве хришћане, недеља је била радни дан као и сваки други. У делу International Standard Bible Encyclopedia наводи се: „Недеља је тек у IV веку почела да поприма карактеристике сабата, када је [римски пагански император] Константин донео одлуку да одређене послове не треба радити у недељу.“ a

Како онда објаснити библијске стихове који наизглед указују на недељу као на посебан дан? Библија каже да су се апостол Павле и други суверници окупили на оброк првог дана у седмици, то јест у недељу, али то је било логично јер је Павле следећег дана намеравао да оде (Дела апостолска 20:7). Слично томе, неким скупштинама је било речено да сваког првог дана у седмици, то јест у недељу, одвоје нешто новца за помоћ другима, али то је био само практичан предлог за боље располагање новцем. Одвојени новац је требало да чувају код куће, а не да га носе у скупштину (1. Коринћанима 16:1, 2).

Заблуда: Погрешно је одредити један дан у седмици за одмор и духовне активности.

Чињеница: Библија сваком хришћанину препушта ту одлуку (Римљанима 14:5).

a Видети и New Catholic Encyclopedia, друго издање, 13. том, страна 608.