Шта Свето писмо каже о Божићу?

ПОКРЕНИ

Одговор из Светог писма

Свето писмо не говори ког датума се Исус родио, нити говори да треба да славимо његов рођендан. Као што пише у делу Cyclopædia од Маклинтока и Стронга: „Слављење Божића није Божја заповест, нити вуче порекло из НЗ [Новог завета].“

Заправо, ако испитамо порекло Божића, открићемо да он потиче из паганских обреда. Свето писмо каже да вређамо Бога ако га обожавамо на начин који он не одобрава (Излазак 32:5-7).

Порекло Божићних обичаја

Слављење Исусовог рођендана. „Рани хришћани нису славили [Исусово] рођење зато што су сматрали да је прослава било чијег рођења пагански обичај“ (The World Book Encyclopedia).
7. јануар. Не постоје докази да се Исус тада родио. Црквене вође су очигледно изабрале овај датум да би се поклопио с паганским прославама које су се одржавале у периоду зимске краткодневнице.
Гозбе, забаве. The Encyclopedia Americana каже: „Сатурналије, римска светковина која се прослављала средином децембра представљала је образац за многе обичаје у време Божића. На пример, из ове прославе проистекле су обимне гозбе, давање поклона и паљење свећа.“ Encyclopædia Britannica наводи да се током Сатурналија „нису обављали никакви послови“.
Светиљке. Европљани су украшавали домове „светиљкама и зимзеленим биљкама разних врста“ да би прославили зимску краткодневницу и отерали зле духове (The Encyclopedia of Religion).
Жито. „Стециште вегетативне снаге, симбол плодности, настанка живота, бесмртности, вечитог обнављања, здравља; има продуктивну и заштитну симболику [...] јавља се као симбол мноштва и богатства [...] Засипање житом на Божић и Нову годину био је магијски обред бајања за обиље хлеба (општеслов.): засипали су чељад и кућу, коледаре, полажајника, ритуалне предмете (бадњак, сноп)“ (Словенска митологија: енциклопедијски речник).
Бадњак. „Култ дрвета био је уобичајен међу паганским народима у Европи и опстао је чак и након њиховог преобраћења на хришћанство“ (Encyclopædia Britannica). Преживео је у форми различитих обреда и обичаја, укључујући и коришћење за бадњак. „Храст је дрво бога громовника y индоевропским религијама. У част Перуна, словенског громовника, паљене су ватре од храстових грана“ (Дух паганског наслеђа у српској традиционалној култури).