Да, Бог ће нам опростити грехе ако предузмемо одређене кораке. У Светом писму се за Бога каже да је „спреман да опрости“ и да великодушно опрашта (Немија 9:17; Псалам 86:5; Исаија 55:7). Када нам опрости грех, Бог то чини у потпуности. Наши греси су тада избрисани (Дела апостолска 3:19). Када нешто опрости, Бог то опрашта заувек, јер је и сам рекао: „Више се нећу сећати њиховог греха“ (Јеремија 31:34). Он се не враћа на грехе које нам је опростио да би нам пребацивао због њих или да би нас увек изнова кажњавао.

 Међутим, Бог не опрашта зато што је слаб или превише емотиван. Он никада не изврће своја праведна начела. Из тог разлога он не опрашта све грехе (Исус Навин 24:19, 20).

Шта треба да радимо да би нам Бог опростио

1.   Признај да си својим грехом прекршио Божји закон. Иако су други можда повређени због онога што си урадио, најпре треба да схватиш да си својим грехом увредио Бога (Псалам 51:1, 4; Дела апостолска 24:16).

2.   Признај грех Богу у молитви (Псалам 32:5; 1. Јованова 1:9).

3.   Треба да ти буде жао због онога што си урадио. Та „жалост која је у складу са Божјом вољом“ води до покајања, то јест промене става (2. Коринћанима 7:10). Покајање такође значи да нам је жао због свих наших поступака који су нас довели до греха (Матеј 5:27, 28).

4.   Промени свој начин понашања (Дела апостолска 3:19). Свето писмо нас позива да се обратимо, што значи да нећемо поновити одређене погрешне поступке, а може значити и да треба да променимо целокупан начин размишљања и поступања (Ефешанима 4:23, 24).

5.   Предузми оно што је потребно да би исправио грешку и поправио штету (Матеј 5:23, 24; 2. Коринћанима 7:11). Извини се онима који су патили због твоје грешке и надокнади штету колико год је то могуће (Лука 19:7-10).

6.   Моли се Богу да ти опрости на темељу Исусове откупне жртве (Ефешанима 1:7). Да би твоје молитве биле услишене, неопходно је да опростиш онима који су теби нешто згрешили (Матеј 6:14, 15).

7.   Ако је грех који си направио озбиљан, разговарај с неким ко ти може пружити потребну духовну помоћ и ко се може молити за тебе (Јаковљева 5:14-16).

Заблуде о Божјем опраштању

 „Биће ми опроштено ако свој грех признам свештеном лицу.“

 Ниједан човек не може да да опроштај човеку који је починио грех против Бога. Иако ће ономе ко је згрешио донекле бити лакше када грех призна другој особи, једино нам Бог може опростити грехе (Ефешанима 4:32; 1. Јованова 1:7, 9).

 Шта онда значе Исусове речи које је упутио својим апостолима: „Ако некоме опростите грехе, опроштено му је, а ако их некоме не опростите, није му опроштено“? (Јован 20:23). Исус је овде говорио о посебном овлашћењу које ће апостоли добити кад на њих буде изливен свети дух (Јован 20:22).

 Апостоли су добили тај дар када је 33. н. е. на њих био изливен свети дух (Дела апостолска 2:1-4). Зато је апостол Петар имао власт да осуди Исусове ученике Ананију и Сапфиру. Захваљујући светом духу, он је прозрео њихов лукав план и осудио их. Пресуда коју је донео указује да им грех није био опроштен (Дела апостолска 5:1-11).

 Овај дар светог духа, као и други дарови попут лечења и говорења страним језицима, нестао је након смрти апостола (1. Коринћанима 13:8-10). Према томе, ниједан човек данас не може дати другој особи опроштај њених греха.