„Нека вас Бог, који даје наду, испуни свом радошћу и миром зато што верујете у њега и нека вас свети дух испуни обиљем наде“ (Римљанима 15:13, превод Нови свет).

 „А Бог нада да испуни вас сваке радости и мира у вјери, да имате изобиље у наду силом Духа светога“ (Римљанима 15:13, Даничић–Караџић).

 Апостол Павле је овим речима изразио жељу да Бог испуни његове сувернике „радошћу и миром“. Ове лепе особине су повезане са надом коју нам Бог даје, као и са деловањем светог духа.

 Бог нам у својој Речи, Светом Писму, открива чему се можемо надати. Према Римљанима 15:4, „све што је некада написано [у Светом писму] написано је нама за поуку, да својом истрајношћу и утехом коју даје Писмо имамо наду“. Из Светог писма сазнајемо да Бог обећава да ће уклонити сиромаштво, неправду, болести и смрт, проблеме због којих су људи изгубили сваку наду (Откривење 21:4). Бог ће та обећања испунити преко Исуса Христа и зато имамо чврсту наду у бољу будућност (Римљанима 15:12).

 Испунићемо се надом коју Бог даје ако имамо поверења у њега. Што више сазнајемо о њему, још више ћемо се уверити да је он достојан нашег поверења (Исаија 46:10; Титу 1:2). Захваљујући сигурној нади коју нам Бог даје, можемо бити испуњени радошћу и миром чак и када пролазимо кроз неки тежак период (Римљанима 12:12).

 Мир, радост и нада су такође повезани са светим духом, то јест силом којом се Бог служи. a Бог помоћу светог духа испуњава своја обећања и то нам улива наду. Тај дух нам помаже и да развијамо лепе особине као што су радост и мир (Галатима 5:22).

 Посланица Римљанима је заправо писмо упућено хришћанима који су живели у Риму. Међу њима је било и оних који су били јеврејског порекла. Павле је подстакао све њих да буду уједињени и да сложно сарађују упркос томе што долазе из различитих култура и друштвених слојева (Римљанима 15:6).

 Павле је подсетио хришћане у Риму на то да је Бог давно прорекао да ће доћи време када ће га људи из свих народа уједињено славити. Да би то потврдио, Павле је четири пута цитирао нешто из хебрејског дела Светог писма b (Римљанима 15:9-12). Желео је да истакне да су од Христове службе имали користи и Јевреји и људи из других народа. И једни и други су имали исту наду коју даје Бог. Зато је требало да сви у скупштини у Риму, без обзира на то одакле потичу, прихватају једни друге, то јест да буду гостољубиви и добри једни према другима (Римљанима 15:7).