КАДА је 1627. енглески свештеник Вилијам Бедел отишао у Ирску, затекао је веома необичну ситуацију. Над Ирском, која је била претежно католичка земља, владала је протестантска Велика Британија. Протестанти су већ превели Библију на многе европске језике. Међутим, изгледа да нико није био заинтересован за то да је преведе на ирски.

Бедел је сматрао да ирски народ „не треба да буде запостављен зато што не зна енглески“. Започео је с превођењем Библије на ирски, али многи су се жестоко противили томе, нарочито протестанти. Зашто?

Бедел је одлучио да научи ирски. Када је постао ректор Тринити колеџа у Даблину, подстицао је студенте да користе ирски језик. За то се залагао и касније, када је постао бискуп Килмора. Беделов циљ је био сличан ономе који је имала енглеска краљица Елизабета I када је основала Тринити колеџ. Она је желела да се тамо школују свештеници који ће њене поданике поучавати Библији на њиховом матерњем језику.

Већина људи у бискупији Килмор говорила је ирски. Зато је Бедел инсистирао на томе да и свештеници говоре ирски, па се с тим захтевом обратио и властима. То је било у духу речи из 1. Коринћанима 14:19, где је апостол Павле написао: „У скупштини бих радије рекао пет разумљивих речи, да и друге поучим, него десет хиљада речи другим језиком“, то јест језиком који готово нико не разуме.

Међутим, утицајни људи су се на сваки могући начин трудили да зауставе Бедела. Историчари наводе да су неки тврдили да је употреба ирског језика „опасна за државу“, док су други говорили да је то „против владиних интереса“. Неки су сматрали да је Енглезима у интересу да држе Ирце у незнању. Донети су чак и неки закони који су захтевали од Ираца да се одрекну свог језика и културе и да науче енглески језик и прихвате енглеске обичаје.

Бедела нису застрашили такви крути и ускогруди ставови. Почетком 30-их година XVII века, прионуо је на превођење Библије на ирски. Као основу је користио недавно објављен енглески превод (King James Version из 1611). Желео је да његов превод буде разумљив што већем броју људи. Био је уверен да народ не може пронаћи пут до вечног живота све док је Библија за њих тајанствена књига (Јован 17:3).

 Бедел није био први који је тако мислио. Тридесетак година раније, бискуп Вилијам Данијел је такође увидео колико је тешко да људи разумеју Библију ако је она написана „на језику који им је потпуно стран“. Данијел је превео грчки део Библије на ирски, док је Бедел преводио хебрејски део. Рад ова два преводиоца обједињен је у такозваној Беделовој Библији. То је прва целокупна Библија на ирском и 300 година је била једини превод на том језику.

Како је текло превођење хебрејског дела Библије? Бедел је тај задатак поверио двојици људи којима је ирски био матерњи језик. Затим је он сам, пошто је веома добро познавао хебрејски језик, пажљиво проверавао и исправљао сваки преведени стих. У томе му је помагао још један поуздани сарадник или каткад двојица њих. У свом раду су се освртали на италијански превод Ђованија Диодатија, једног теолога из Швајцарске. Такође су користили грчку Септуагинту и један значајан древни хебрејски манускрипт.

Бедел и његови сарадници су користили Божје име на неким местима у Библији и тиме следили стопе оних који су радили на преводу King James, а које је Бедел углавном лично познавао. На пример, у Изласку 6:3 су пренели Божје име, Јехова. Беделов рукопис се чува у Маршовој библиотеци у Даблину. (Видети оквир „Бедел добија признање“.)

Бедел је свој превод завршио око 1640, али није могао да га објави. Зашто? Између осталог, зато што је још увек наилазио  на жесток отпор. Злобни противници су желели да обезвреде рад његовог главног преводиоца, па су га најпре оклеветали, а затим и затворили. Међутим, то није било све. У Ирској је 1641. избила и крвава побуна против Енглеза. Иако је Бедел био Енглез, Ирци су га неко време штитили пошто су били свесни тога да се искрено залагао за њихов народ. Међутим, побуњенички војници су га на крају ипак ухватили и држали у веома лошим условима, што је довело до његове превремене смрти 1642. Бедел није доживео објављивање свог превода.

Беделов рад је могао бити заувек изгубљен када су противници претресли и уништили његову кућу. На срећу, један његов близак пријатељ је успео да спасе све преведене текстове. С временом је до њих дошао Нарсис Марш, који је касније постао надбискуп Армага и поглавар цркве у Ирској. Он се одважио да 1685. објави Беделову Библију, а то је успео захваљујући финансијској подршци научника Роберта Бојла.

Беделова Библија није позната као неки други преводи, али је много допринела томе да људи који говоре ирски боље разумеју Библију. Користила је не само људима у Ирској, већ и у Шкотској и на многим другим местима. Захваљујући томе што су људи могли да читају Божју Реч на свом језику, могли су и да задовоље своје духовне потребе (Матеј 5:3, 6).

Беделова Библија и дан-данас користи онима који воле истину. Један Ирац каже: „Захваљујући Беделовом преводу, чули смо речи из Библије на свом матерњем језику. Тако смо моја породица и ја сазнали дивну истину која се у њој налази.“