Да ли сте знали?
Да ли археологија потврђује оно што стоји у Библији?
У једном часопису који се бави библијском археологијом, наводи се да археолошка открића потврђују да је постојало „најмање 50 особа“ које се спомињу у хебрејском делу Светог писма (Biblical Archaeology Review). Међу њима је 14 јудејских и израелских краљева, укључујући и добро познате личности као што су Давид и Језекија, као и мање познате попут Менајима и Фекаја. Ту су још пет фараона и 19 асирских, вавилонских, моавских, персијских и сиријских краљева. Међутим, монарси нису једине историјске личности за које знамо и из Библије и на основу археолошких открића. Међу њима су и неки првосвештеници, писари и особе на другим положајима.
У споменутом часопису се наводи да се многи стручњаци слажу да су све те особе заиста постојале. Археолошки докази такође потврђују да су постојале многе личности које се спомињу у грчком делу Светог писма. То су Ирод, Понтије Пилат, Тиберије, Кајафа и Сергије Павле.
Када су лавови нестали с подручја библијских земаља?
Иако у Светој земљи данас нема лавова, ова животиња се у Библији спомиње око 150 пута, што показује да је библијским писцима била добро позната. Она се углавном користи у симболичном смислу, али понекад се говори и о стварним сусретима са овом животињом. На пример, за Самсона, Давида и Венају се каже да су убили лава (Судије 14:5, 6; 1. Самуилова 17:3, 4, 35; 2. Самуилова 23:20). За неке друге људе се каже да су лавови њих убили (1. Краљевима 13:24; 2. Краљевима 17:25).
У древно доба, станиште азијског лава (Panthera leo persica) простирало се од Мале Азије и Грчке до Палестине, Сирије, Месопотамије и северозападне Индије. Лав се, као животиња које су се људи плашили и уједно јој се дивили, често појављује као мотив у уметности древног Блиског истока. Са обе стране пута за свечане поворке у Вавилону налазили су се украси од глазиране опеке с приказом лавова.
Према неким записима, крсташи су ловили лавове у Палестини пред крај XII века. Изгледа да су лавови истребљени с тог подручја већ почетком XIII века. Међутим, извештаји показују да су у Месопотамији и Сирији постојали до XIX века, а у Ирану и Ираку чак до прве половине XX века.