Церебрална парализа с којом се Хаиро родио назива се спастична квадриплегија. * Због ње он не може да контролише већи део свог тела. Његов мозак не може да шаље јасне сигнале мишићима, па му се због тога руке и ноге неконтролисано уврћу и грче. Понекад се због непредвидивих трзаја и повреди. Особе поред њега такође морају бити опрезне како не би и њих повредио. Да би се спречиле такве незгоде, руке и ноге нажалост често морају да му буду везане када седи у инвалидским колицима.

Док је растао, Хаиро је трпео велике болове. Када је имао три месеца, код њега су се појавили епилептични напади, и тада је остајао без свести. Мајка би га много пута узела у наручје и брзо однела у болницу мислећи да је мртав.

Због честог грчења, Хаиру су се деформисале кости. Када је имао 16 година, имао је озбиљан проблем због ког је морао да оперише кук, бутну кост и карлицу. И дан-данас се сећам како је током опоравка сваке ноћи плакао од болова.

Хаиро због озбиљне болести потпуно зависи од других и не може сам да једе, да се обуче нити да се спреми за спавање. У томе му обично помажу мама и тата. Иако је Хаиру потребна стална помоћ, родитељи га увек подсећају да му живот не зависи само од људи него и од Бога.

Наши родитељи су Јеховини сведоци и зато су почели да читају Хаиру библијске приче још док је био беба. Знали су да ће му живот бити смисаонији ако развије пријатељство с Богом. Хаиро јесте заробљен у крхком телу које се непрестано трза, али то не значи да не може имати светлу, сигурну наду за будућност. Међутим, родитељи су се често питали да ли Хаиро може да разуме оно о чему Библија говори.

Једног дана, док је Хаиро још био дете, тата га је замолио: „Хаиро, молим те, причај са мном.“ Затим је рекао: „Ако ме стварно волиш, причаћеш са мном!“ Док га је тата тако молио да каже макар једну реч, Хаиру су се  очи напуниле сузама. Премда је покушавао да нешто каже, само је испуштао неразумљиве звуке. Тати је било веома жао што је расплакао Хаира. Али тако смо схватили да је Хаиро разумео шта је тата рекао. Проблем је био у томе што није могао да прича.

Убрзо након тога, родитељи су приметили да Хаиро понекад брзо помера очи, очигледно покушавајући да пренесе оно што мисли и осећа. Било му је веома тешко што нисмо увек могли да га разумемо. Али када су родитељи научили да дешифрују сигнале које је слао очима и ураде оно што је желео, Хаиру би се појавио широк осмех на лицу. То је био његов начин да каже „хвала“.

Један логопед нам је предложио да ради бољег споразумевања подигнемо обе руке када постављамо питања на која би се одговорило са „да“ или „не“. Десна рука би значила „да“, а лева „не“. Тиме што би гледао у одговарајућу руку, Хаиро би ставио до знања шта жели.

Јеховини сведоци три пута годишње имају веће скупове и конгресе, на којима се пред великом публиком износе говори на темељу Библије. Хаиро је увек уживао у говору који је намењен онима који ће се крстити. Једног дана, када је Хаиро имао 16 година, отац га је упитао: „Хаиро, да ли би и ти хтео да се крстиш?“ Он је уперио поглед ка татиној десној руци, чиме је ставио до знања да жели. Затим је тата упитао: „Да ли си обећао Богу у молитви да ћеш му заувек служити?“ Хаиро је опет нетремице гледао у татину десну руку. Било је јасно да је Хаиро већ предао свој живот Јехови Богу.

Након неколико разговора на темељу Библије, било је јасно и то да Хаиро разуме значај крштења. Зато је 2004. одговорио на најважније питање које му је икада постављено: „Да ли си се предао Богу да би вршио његову вољу?“ Хаиро је на ово питање одговорио погледом нагоре. Унапред је било договорено да потврдан одговор да на тај начин. Тако се он са 17 година крстио као Јеховин сведок.

Хаиро је 2011. добио прилику да комуницира на један нов начин — путем компјутера којим се управља погледом. Један уређај прати покрете његовог ириса и тако он може активирати иконице на екрану. Када трепне или нетремице гледа у иконицу, то је исто као да је кликнуо компјутерским мишем. Да би Хаиро могао да комуницира, начињен је низ сличица које представљају речи или  фразе. Када гледа у неку од њих и трепне, инсталирани програм претвара записану поруку у синтетички глас.

Како је Хаиро све боље разумео Библију, тако је све више желео да другима помаже у духовном погледу. Током нашег породичног проучавања, он често наизменично гледа у мене и у компјутер. На тај начин ме подсећа да запишем коментаре које ће он дати на нашим састанцима, у тачкама које се воде у облику питања и одговора.

Када жели да коментарише на састанку, он стрпљиво прелази погледом по монитору како би активирао одговарајућу иконицу и затим сви слушају синтетички глас. Сваки пут када на овај начин охрабри чланове скупштине, на лицу му се појави широк осмех. Један од његових младих пријатеља, Алекс, каже: „Увек се одушевим када чујем како Хаиро коментарише о нечему из Библије.“

Хаиро помоћу својих очију такође прича другима о својим веровањима. Један од начина на који то ради је тај што „кликне“ на сличицу на којој је приказан врт с разним животињама и људима свих раса који заједно живе. Када је активира, с компјутера се чује: „Библија каже да ће цела планета постати рај у ком више неће бити болести и смрти, Откривење 21:4.“ Ако особа покаже занимање, он још једном „кликне“ и компјутер каже: „Да ли бисте хтели да проучавате Библију са мном?“ Сви смо се изненадили када је наш деда прихватио ову његову понуду. Стварно је дивно видети како Хаиро, уз помоћ још једног Јеховиног сведока, полако поучава деду ономе што стоји у Библији! Сви смо радосни што се деда крстио на регионалном конгресу у Мадриду у августу 2014.

И наставници у Хаировој школи примећују да он има веома снажну веру у Бога. Росарио, која је његов логопед, једном је рекла: „Ако икада одлучим да припадам некој религији, биће то Јеховини сведоци. Видим да Хаиру његова вера пружа прави смисао у животу, иако је у тешкој ситуацији.“

Хаирове очи увек засијају када му читам обећање из Библије које гласи: „Тада ће хром скакати као јелен, језик немога радосно ће клицати“ (Исаија 35:6). Иако има тренутака када је обесхрабрен, углавном је добро расположен. То је могуће само зато што му се живот окреће око Бога и зато што је окружен пријатељима који заједно с њим служе Богу. Његова ведрина и снажна вера доказују да особа која служи Јехови има за шта да живи и поред тешкоћа које је сналазе.