Замислимо једног оца како разговара са својим седмогодишњим сином и каже му: „Пре много, много година, Бог је створио земљу и све на њој, а исто тако и сунце, месец и звезде.“ Син се замисли на неколико тренутака, а онда пита: „Тата, а ко је онда створио Бога?“

„Бога нико није створио“, каже му отац. „Он постоји одувек.“ Сину је тај једноставан одговор сасвим довољан. Али кад буде мало старији, то питање ће му се поново јавити. Није му лако да разуме како је могуће да неко постоји одувек, да нема почетак. Чак и свемир има почетак. ’Како је Бог настао?‘, пита се он и даље.

Који одговор пружа Свето писмо? У суштини, одговор се не разликује много од онога што је поменути отац рекао сину. На пример, Мојсије је о Јехови Богу написао: „Пре него што су се горе родиле, пре него што си земљу и плодно тло саздао, одувек и заувек ти си Бог“ (Псалам 90:1, 2). Нешто слично је рекао и пророк Исаија: „Зар не знаш? Зар ниси чуо? Јехова, Створитељ свих крајева земаљских, вечан је Бог“ (Исаија 40:28). Поред тога, у Јудиној посланици се указује да Бог постоји „одувек“ (Јудина 25).

Ови стихови нам показују да је Бог ’Краљ вечности‘, како га је описао апостол Павле (1. Тимотеју 1:17). То значи да ма колико далеко да се у прошлост вратимо, Бог је и тада постојао. Такође, он ће увек постојати и у будућности (Откривење 1:8). Дакле, вечно постојање је суштинска одлика Свемоћног Бога.

Зашто нам је тешко да то разумемо? Зато што ми због свог кратког животног века потпуно другачије гледамо на време него Јехова. Пошто је он вечан, за њега је хиљаду година као један дан (2. Петрова 3:8). Да то прикажемо: Да ли би један скакавац, који као одрасла јединка живи око 50 дана, могао појмити људски век од 70 или 80 година? Тешко! Свето писмо нам управо каже да смо ми попут скакаваца у поређењу с нашим Величанственим Створитељем. Наша способност схватања не може се мерити с његовом (Исаија 40:22; 55:8, 9). Зато није необично што неке одлике Јеховине природе не можемо у потпуности докучити.

Иако је концепт о вечном Богу тешко разумљив, он је ипак веома логичан. Зашто то можемо рећи? Да је неко други створио Бога, та особа би била Створитељ. Међутим, Свето писмо каже да је Јехова „све створио“ (Откривење 4:11). Поред тога, знамо да свемир не постоји одувек (Постанак 1:1, 2). Како је он настао? Пре њега је морао постојати Створитељ. Тај Створитељ је такође постојао пре него што су настала друга разумом обдарена створења, међу којима су његов јединорођени Син и анђели (Јов 38:4, 7; Колошанима 1:15). Јасно је да је он сам постојао пре свега. Нико га није могао створити, јер пре њега нико није ни постојао.

То што постојимо и ми и свемир потврђује да постоји вечни Бог. Онај који је створио свемир и законе који владају у њему морао је одувек постојати. Једино је тако могао дати живот свему што је створено (Јов 33:4).