Одрастао сам у Сантијагу, престоници Чилеа, у крају где су дрога, уличне банде и криминал били уобичајени. Када сам имао пет година, убијен ми је отац. После тога, мама је живела с једним насилним човеком. Он нас је стално тукао. Још увек имам емоционалне ожиљке из тог времена.

Због свих лоших утицаја којима сам био изложен током одрастања, постао сам веома насилан. Слушао сам хеви метал, опијао се и повремено дрогирао. Често сам се на улици тукао с дилерима дроге, који су неколико пута покушали да ме убију. Једном приликом су чланови супарничке банде унајмили плаћеног убицу, али сам успео да се извучем само с једним убодом. Другом приликом је једна група дилера дроге држећи пиштољ уперен у моју главу покушала да ме обеси.

Године 1996, заљубио сам се у девојку по имену Каролина и 1998. смо се узели. Након рођења нашег првог сина, страховао сам да ћу због своје насилне нарави бити попут мог очуха и злостављати породицу. Зато сам потражио помоћ у једном рехабилитационом центру. Примио сам стручну помоћ, али није било резултата. И даље сам беснео због сваке ситнице и једноставно ме ништа није могло обуздати. Да бих престао да малтретирам породицу, чак сам покушао и самоубиство. На сву срећу, није ми успело.

Годинама сам био атеиста, али сам ипак желео да стекнем веру у Бога. Зато сам неко време одлазио у једну евангелистичку цркву. У исто време је моја супруга проучавала Библију с Јеховиним сведоцима. Мрзео сам Сведоке, и често сам викао на њих и упућивао им грозне речи. Али су ме они сваки пут изненадили својом мирноћом.

Једног дана ме је Каролина замолила да прочитам Псалам 83:18. У мојој Библији, у том стиху је јасно стајало Божје име, Јехова. Изненадио сам се кад сам схватио да никада нисам чуо за Јехову, иако ме је моја религија учила о Богу. Почетком 2000. године, и ја сам почео да проучавам Библију са Сведоцима.

Док сам напредовао у проучавању, на мене је утешно деловало то што је Јехова саосећајан Бог који радо опрашта. На пример, у Изласку 34:6, 7 за Јехову се каже да је ’Бог милосрдан и милостив, спор на гнев и пун доброте и истине, да чува своју милост за хиљаде, опрашта преступе, кривицу и грехе‘.

Па ипак, није било лако живети по ономе што сам учио. Био сам убеђен да никада нећу савладати своју насилну нарав. Сваки пут кад бих омануо у томе, Каролина би ме с пуно љубави подржала тако што би ме подсетила да Јехова запажа моје напоре. Њена подршка ми је давала снагу да се и даље трудим да угодим Јехови, иако сам се често осећао као изгубљен случај.

Једног дана, Сведок с којим сам проучавао, Алехандро, замолио ме је да прочитам Галатима 5:22, 23. У тим стиховима стоји да су плодови Божјег духа „љубав, радост, мир, дуготрпљивост, љубазност, доброта, вера, благост, самосавладавање“. Алехандро ми је објаснио да развијање тих особина не зависи толико од мене, колико од Божјег светог духа. То ми је отворило очи!

После тога сам присуствовао једном већем скупу Јеховиних сведока. Ред, чистоћа и срдачна атмосфера уверили су ме да сам пронашао праву религију (Јован 13:34, 35). Крстио сам се у фебруару 2001.

Јехова ми је помогао да се променим и постанем мирољубив човек. Осећам да ме је подигао из блата у које сам био заглибио. Многи су ме мрзели, и не замерам им. Међутим, сада сам други човек и заједно са женом и два сина срећно служим Јехови.

Моја родбина и некадашњи пријатељи не могу да верују колико сам се променио. Због тога су се неки заинтересовали за оно о чему говори Библија. Такође ми је драго што сам неким људима помогао да упознају Јехову. Прави је ужитак гледати како библијска истина мења животе!