Као што је Исус рекао, срећан је и онај ко даје и онај ко прима. У жељи да осете такву радост, многи давање поклона сматрају најважнијом одликом Божића. Једно истраживање је показало да су чак и током прошлогодишње економске кризе породице у Ирској рачунале да ће на божићне поклоне у просеку потрошити преко 500 евра.

Има људи који мисле да давање поклона за Божић доноси више стреса него радости. Како је то могуће? Многи су под притиском да купе поклоне које не могу приуштити. Пошто сви купују у исто време, настају гужве и дуги редови, због чега многи постају раздражљиви.

„Дајте“, рекао је Исус * (Лука 6:38). Он није мислио да поклони треба да се дају само у одређено доба године када се од људи то очекује. Исус је подстицао своје следбенике да им давање постане навика, део живота.

„Нека свако учини како је одлучио у срцу, не нерадо или на силу, јер Бог воли онога ко радосно даје“ (2. Коринћанима 9:7). Према једном библијском приручнику, суштина савета који је дао апостол Павле јесте у томе да се „ништа не треба давати ’на силу‘, као да смо приморани на то“. Онај ко „радосно даје“ не осећа обавезу да одређени поклон да одређеној особи у одређено време — на шта се најчешће своди божићно даривање.

„Давање је нарочито добродошло ако неко даје спремно. Од свакога се очекује да даје оно што има, а не оно што нема“ (2. Коринћанима 8:12). Бог не тражи од хришћана да се задужују како би купили скупе поклоне. Напротив, ако особа даје „оно што има“, њено давање ће у Божјим очима бити „нарочито добродошло“, а не само нешто прихватљиво. То је заиста у правој супротности са поруком „купи сада, плати касније“, која често прожима рекламе током празника.