Да ли сте знали?

Шта је Исус мислио када је рекао да ’идемо две миље‘?

▪ Исус је у својој чувеној Проповеди на гори саветовао: „Ако те неко ко има ту власт присили да идеш једну миљу, иди с њим две“ (Матеј 5:41). Његови слушаоци су те речи сигурно повезали с принудним радом који су власти могле захтевати од грађана.

У првом веку, Израел је био под римском влашћу. С циљем да се брзо обави неки државни посао, Римљани се нису устезали да људе или животиње приморају на рад, као ни да заплене оно што су сматрали неопходним. Примера ради, римски војници су присилили Симона из Кирене да стуб на који ће Исус бити прибијен понесе до места погубљења (Матеј 27:32). Такво наметање посла било је равно угњетавању, веома омражено и Јудејци су му се огорчено противили.

Не зна се колико далеко је грађанин могао бити присиљен да носи неки терет. Ипак, тешко да би било ко добровољно прешао више него што се тражило. Стога, када је Исус саветовао своје слушаоце да иду две миље, он им је у ствари рекао да без огорчења изврше задатке које власти имају право да траже (Марко 12:17).

Ко је био Ана који се спомиње у јеванђељима?

▪ У време Исусовог суђења, каже се да је Ана (Анан) био ’свештенички главар‘ (Лука 3:2; Јован 18:13; Дела апостолска 4:6). Он је заправо био таст израелског првосвештеника Кајафе, а и сам је служио као првосвештеник од отприлике 6. или 7. до 15. године н. е., када га је римски прокуратор Валерије Грат приморао да напусти тај положај. Па ипак, Ана је као бивши првосвештеник и даље имао велики утицај у земљи. Петорица његових синова и његов зет такође су обављали дужност првосвештеника.

Све док је Израел био независан народ, првосвештеник је остајао на том положају до краја живота (Бројеви 35:25). Међутим, када је Израел потпао под римску власт, првосвештенике су по својој вољи постављали и свргавали римски намесници и краљеви који су владали под управом Рима. Историчар Јосиф Флавије је записао да је Квириније, римски намесник Сирије, око 6. или 7. године свргнуо првосвештеника Јоазара и на његово место поставио Ану. Међутим, изгледа да су се ти пагански владари старали да њихови изабраници буду из свештеничке лозе.

Анина породица је била изузетно богата и позната по похлепи. Вероватно су своје богатство стекли тако што су на подручју храма имали монопол на продају ствари неопходних за приношење жртава, као што су голубови, овце, уље и вино. Јосиф Флавије бележи да је Анан (Ананија), Анин син, имао „слуге који су били безочни људи и који [су] силом узимали десетак од свештеника; а нису се устручавали ни да туку оне који су одбијали да плате“.