Данашњи Астеци постају прави хришћани

„Храмови су пали, претворивши се у прах и пепео, идоли су нестали, свете књиге је прогутао пламен, али древни богови и даље живе у срцу Индијанаца.“ (Las antiguas culturas mexicanas)

МЕКСИКО је дом Астека, који су се као мало племе доселили у ову земљу у XIII веку, а касније постали царство које се по моћи могло мерити са царством Инка у Перуу. Иако је царство Астека пало када је шпанска војска 1521. освојила њихову престоницу Теночтитлан, астечки језик нахуатл је и те како жив. a Још увек га говори око милион и по староседелаца у најмање 15 мексичких држава. То је допринело очувању неких древних астечких веровања, као што је Валтер Крикеберг запазио у својој књизи цитираној на почетку. У шта су они веровали?

Необично, а ипак блиско

Астечки обичај за који је вероватно највише њих чуло јесте приношење људских жртава. Настао је због веровања да ће сунце умрети уколико се не храни људским срцима и крвљу. Према речима шпанског фратра Дијега Дурана, у Теночтитлану је 1487. за четири дана жртвовано више од 80 000 људи током посвећења великог храма у облику пирамиде.

Иако је Шпанце с једне стране запрепастио овај обичај, изненадило их је сазнање да се многа астечка веровања подударају са учењима Католичке цркве. На пример, Астеци су имали неки облик причести током које су јели кукурузне ликове својих богова или месо жртава. Користили су крст, исповедали се и крштавали малу децу. Можда је највећа сличност обожавање богиње Тонанцин, девице „мајке богова“, коју су од миља прозвали „наша мајчица“.

Управо на брду где су Астеци обожавали Тонанцин, једном мештанину се 1531. године наводно приказала тамнопута католичка Девица од Гвадалупеа обративши му се на језику нахуатл. Овај догађај је убрзао преобраћење Астека на католичанство. Светилиште за девицу је изграђено на темељима храма богиње Тонанцин. Ову базилику сваке године 12. децембра посећују стотине хиљада побожних Мексиканаца, од којих многи говоре нахуатл.

Астеци у забаченим планинским местима одржавају бројне празнике у част светаца заштитника, а неки од њих трају данима па и недељама. У књизи El universo de los aztecas објашњено је да је код староседелаца „обожавање католичких светаца помешано  са обичајима које су практиковали пре доласка [шпанског освајача] Кортеса“. Астеци се такође баве окултизмом. Када се неко разболи, одлази код исцелитеља који врше обредна чишћења и приносе животињске жртве. Осим тога, већина Астека је неписмена и не зна да чита ни шпански ни нахуатл. Будући да се чврсто држе својих обичаја и језика и да су веома сиромашни, потиснути су на маргину друштва.

Библијска истина стиже до данашњих Астека

Јеховини сведоци у Мексику годинама настоје да свим људима пренесу ’добру вест о краљевству‘ (Матеј 24:14). Мексичка подружница Јеховиних сведока је 2000. године организовала да се свима који говоре нахуатл проповеда на матерњем језику, као и да се на том језику оснују скупштине за оне који су присуствовали састанцима на шпанском. Оформљена је група за превођење библијских публикација на нахуатл. Такође је уложен труд да се Астеци поуче да читају и пишу на свом језику. Какав је био исход? Погледајмо неке примере.

Када је једна жена први пут чула библијски говор на језику нахуатл, одушевљено је рекла: „Већ десет година долазимо на састанке и увек смо одлазили са главобољом јер нисмо добро разумели шпански. Сада имамо осећај да смо се препородили!“ Шездесетогодишњи Хуан је проучавао Библију и осам година са својом женом и децом долазио на састанке на шпанском. Међутим, није много напредовао у духовном погледу. Затим је почео да проучава Библију на матерњем језику. За мање од годину дана се крстио!

Као што се види из ових примера, многи су први пут имали контакт с Библијом на шпанском језику, али нису у потпуности разумели њену поруку. Захваљујући томе што на свом матерњем језику имају састанке, веће скупове и публикације, лакше прихватају библијску истину и боље разумеју своје хришћанске одговорности.

Јављају се потешкоће

Духовни напредак Астека није прошао без потешкоћа. На пример, они су под великим притиском да учествују у верским прославама. Јеховиним сведоцима у Сан Агустин Оапану није било дозвољено да проповедају од куће до куће. Било је то због страха да ће људи престати да прилажу новац за прославе. Када су Флоренсио и још неки Сведоци астечког порекла проповедали тамо, он и још двојица су ухапшени. У року од двадесет минута окупило се мноштво које је почело да се договара шта да ураде с њима.

„Желели су да нас на лицу места убију“, сећа се Флоренсио. „Неки су предлагали да нас вежу и баце у реку да се удавимо! Провели смо ноћ у затвору. Следећег дана дошла су три Сведока, од којих је један адвокат, с намером да нам помогну. И њих су бацили у затвор. Коначно су нас власти пустиле, али под условом да напустимо град.“ И поред тог немилог догађаја, тамо је идуће године основана скупштина коју чини 17 крштених Јеховиних сведока, а број присутних на састанцима је око 50.

У насељу Коапала, Јеховин сведок по имену Алберто био је позван да учествује у једној прослави. Када је то одбио, био је затворен. Сазвано је сеоско веће и неки су гласно захтевали да буде обешен како би се застрашили сви који пожеле да се придруже његовој религији и одбаце традицију. Неки Сведоци су покушали да му помогну али су и они били ухапшени. Када се та седмодневна прослава завршила, сви су били пуштени на слободу. Противљење се наставило па је било неопходно тражити помоћ од виших органа власти. Наредба коју су они издали допринела је томе да се ситуација смири. Занимљиво је да је недуго потом човек који се највише противио прихватио  библијску истину и крстио се. Тамо сада постоји једна скупштина.

Поље је спремно за жетву

Било је очигледно да има пуно посла на овом пољу, па су многи Сведоци почели да уче језик нахуатл. Међутим, то и није било тако лако. Астеци су врло повучен народ и нерадо причају на свом језику због свега што су доживљавали. Поред тога, овај језик има много дијалеката.

Соња је пуновремени објавитељ и она каже шта ју је подстакло да се упусти у тај подухват. „Недалеко од моје куће налазе се колибе окружене чуварима, у којима живи око 6 000 Астека који су се ту доселили због посла. Тај народ је рањив и понижен“, рекла је Соња. „Било ми је тешко када сам видела у каквим условима живи овај некада поносан народ, корен наше културе. Проповедали смо им двадесет година на шпанском али они нас нису добро разумели и нису били много заинтересовани. Међутим, када сам научила неколико речи на њиховом језику, отворила су ми се многа врата. Људи би ме окружили и слушали. Предложила сам једној жени да ме учи језику нахуатл а да ја њу учим да чита и пише. Сада ме сви у овом насељу зову ’жена која зна језик‘. Осећам се као мисионар у сопственој земљи.“ У том крају данас постоји скупштина на језику нахуатл.

Марисела такође пуновремено проповеда добру вест и труди се да научи овај језик. У почетку је на шпанском проучавала Библију са 70-годишњим Феликсом. Али како је све боље знала нахуатл, почела је да му објашњава понешто на његовом језику. То је водило до лепих резултата. Дирнуло ју је када је Феликс питао: „Да ли ме Јехова слуша када му се обраћам на свом језику?“ Веома се обрадовао када је сазнао да Јехова разуме све језике. Феликс је сада крштен и редовно иде на састанке иако мора да пешачи сат и по. Марисела каже: „Стварно сам срећна што сарађујем са анђелом који објављује добру вест свим народима!“ (Откривење 14:6, 7).

Нема сумње да су овде поља „зрела за жетву“ (Јован 4:35). Молимо се Јехови Богу да и даље позива људе из свих народа, укључујући данашње Астеке, да дођу на његову гору где ће бити поучени његовим путевима (Исаија 2:2, 3).

[Фуснота]

[Мапа на 13. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

МЕКСИКО СИТИ

БРОЈ АСТЕКА ПО ДРЖАВАМА

150 000

МАЊЕ ОД 1 000