ШТА је по вашем мишљењу био проблем у Филиповом и Леином односу? Имали су добре намере. Обоје су волели Бога. И обоје су увиђали потребу да заједно проучавају Библију. Али изгледа да је управо оно што их је могло ујединити имало супротан ефекат. Можда јесу заједно проучавали, али нису радили на духовности као брачни пар.

Шта је духовност? Зашто брачни парови треба да настоје да је развијају? На које изазове могу наићи и како их могу савладати?

Реч „духовност“ у библијском смислу односи се на став или поглед на живот (Јудина 18, 19, фуснота). На пример, библијски писац Павле истиче разлику између духовног и телесног човека. Павле указује на то да су они који размишљају телесно више усмерени на себе него на друге. Они се не труде да живе по Божјим мерилима, већ раде оно што је исправно у њиховим очима (1. Коринћанима 2:14; Галатима 5:19, 20).

За разлику од тога, они који имају духовни поглед на ствари цене Божја мерила. На Јехову Бога гледају као на свог пријатеља и настоје да се угледају  на њега (Ефешанима 5:1). Захваљујући томе, у опхођењу с другима показују љубав, доброту и благост (Излазак 34:6). Такође, они слушају Бога чак и када им то није лако (Псалам 15:1, 4). Дарен из Канаде, који је у браку 35 година, каже: „Разумео сам да особа којој су важне духовне ствари увек размишља о томе како ће њене речи и поступци утицати на њено пријатељство с Богом.“ Његова супруга Џејн додаје: „Сматрам да се жена којој је стало до духовности препознаје по томе што се сваког дана труди да плодови Божјег духа постану део њене личности“ (Галатима 5:22, 23).

Наравно, особа не мора бити у браку да би развијала духовност. Штавише, Библија каже да свако има одговорност да учи о Богу и опонаша га (Дела апостолска 17:26, 27).

Зашто онда супружници треба да настоје да негују духовност као брачни пар? Осмотримо следеће поређење: Два човека имају једну парцелу и желе да узгајају поврће. Један одлучује да посади саднице у одређено доба године, док други сматра да се то може учинити касније. Први би желео да користи ђубриво, али се други уопште не слаже с тим јер сматра да биљкама то није неопходно. Један жели да ради у башти сваки дан. Други сматра да нема потребе толико да се труди. У таквој ситуацији, у башти може бити неког рода, али не толико као када би се они сложили око тога шта треба да се уради и затим се заједно залагали у том правцу.

Муж и жена су попут та два човека. Ако само један супружник ради на духовности, њихов брак се може побољшати (1. Петрова 3:1, 2). Па ипак, много је боље када обоје желе да живе по Божјим мерилима и свесрдно се труде да подупиру једно друго у служби Богу. „Боље је двојици него једноме“, написао је мудри краљ Соломон. Зашто? Зато што „имају добру плату за свој труд. Јер ако један падне, други ће подићи друга свог“ (Проповедник 4:9, 10).

Вероватно желите да развијате духовност заједно с брачним другом. Али као и у случају обрађивања баште, сама жеља не доноси резултате. Осмотрите два изазова на која можете наићи и како их можете савладати.

ПРВИ ИЗАЗОВ: Немамо довољно времена.

„Мој муж долази по мене на посао у седам сати увече“, каже Су, која је однедавно у браку. „Када стигнемо кући, дочекају нас сви послови. Ради се о борби између ума и тела; разум нам говори да треба да посветимо време томе да заједно учимо о Богу, али тело чезне за одмором.“

Могуће решење: Будите прилагодљиви и спремни на сарадњу. Су каже: „Мој супруг и ја смо одлучили да устанемо раније и да пре одласка на посао заједно читамо један део из Библије и разговарамо о томе. Такође, он ми помаже у кућним пословима како бисмо имали времена једно за друго.“ Како им је користило то што су уложили додатни труд? Њен супруг Ед каже: „Увидео сам да откако Су и ја редовно разговарамо о духовним стварима, лакше излазимо на крај с проблемима и мање смо напети.“

Осим што међусобно разговарате, важно је да сваког дана одвојите неколико минута за заједничку молитву. Како вам то може помоћи? „Не тако давно“, каже Рајан, који је ожењен 16 година, „моја супруга и ја смо пролазили кроз један веома тежак период у нашем браку. Али сваке вечери смо се заједно молили износећи своје бриге Богу. Сматрам да нам је заједничка молитва помогла да решимо наше проблеме и поново будемо срећни у браку.“

ДРУГИ ИЗАЗОВ: Имамо различите способности.

„Никада нисам волео да читам књиге“, каже Тони. Његова жена Натали каже: „Ја волим да читам и уживам да разговарам о ономе што сам сазнала. Понекад мислим да Тони помало зазире од тога да разговара са мном о библијским темама.“

Могуће решење: Немојте бити критични и склони надметању, већ пружајте подршку. Похвалите брачног друга за оно што ради и охрабрите га како би наставио да се труди. „Моја жена понекад показује превелико одушевљење за разговор о Библији“, каже Тони, „због чега сам раније нерадо причао с њом о духовним темама. Међутим, Натали уме да пружи подршку. Сада редовно разговарамо о духовним стварима и увидео сам да немам чега да се плашим. Уживам да дискутујем с њом о томе. Обоје смо много опуштенији и задовољнији.“

Многи парови су установили да добро утиче на њихов брак када сваке седмице одвајају време да заједно читају и проучавају Библију. Међутим, важно је имати на уму следеће: Примењујте савете на себе, а не на свог брачног друга (Галатима 6:4). Разговарајте о осетљивим питањима неком другом приликом, а не током проучавања. Зашто?

Један пример: Рецимо да сте на породичном оброку. Да ли бисте изабрали баш то време да превијете гнојну рану? Вероватно не. Свима бисте покварили апетит. Исус је учење о Богу и вршење његове воље упоредио са храном (Матеј 4:4; Јован 4:34). Ако разговарате о емоционалним ранама сваки пут када отворите Библију, могло би се десити да ваш брачни друг због тога изгуби духовни апетит. Свакако, треба да разговарате о проблемима. Али за то можете одредити неко друго време (Пословице 10:19; 15:23).

Ако као брачни пар сејете, то јест развијате духовност, пожњећете више мира и радости у браку. Заправо Божја Реч обећава да „шта човек посеје, то ће и пожњети“ (Галатима 6:7).

Филип и Леа о којима је било речи на почетку чланка уверили су се у истинитост тог библијског начела. Сада су у браку већ 45 година и знају да се истрајност исплати. „Раније сам кривио своју жену за то што смо имали лошу комуникацију“, каже Филип. „Међутим, с временом сам схватио да треба и ја да се потрудим у том правцу.“ Леа додаје: „У тешким тренуцима нам је заиста помагала заједничка љубав према Јехови Богу. Свих ових година редовно смо проучавали и молили се заједно. Када видим како се Филип труди да све више испољава хришћанске особине, лакше ми је да га волим.“