Да ли сте знали?

Шта је апостол Павле имао на уму када је говорио о „победничкој поворци“?

▪ Павле је написао: „Хвала Богу који нас у јединству с Христом увек води у победничкој поворци и који преко нас свуда шири мирис знања о себи! Јер ми смо Богу Христов пријатан мирис који осећају и они што су на путу спасења и они што су на путу у пропаст. Овим последњима то је мирис смрти који води у смрт, а првима мирис живота који води у живот“ (2. Коринћанима 2:14-16).

Апостол Павле је мислио на римски обичај одржавања свечаних поворки у част генерала због победе над државним непријатељима. Том приликом је ратни плен заједно са заробљеницима био изложен очима јавности, бикови су вођени на жртвовање, а победничком генералу и његовој војсци народ је исказивао част. На крају свечаности, бикови су били принети на жртву а многи заробљеници вероватно погубљени.

Метафора о ’Христовом пријатном мирису‘ који за једне значи живот а за друге смрт „вероватно се заснива на римском обичају спаљивања ка̂да дуж пута којим се кретала поворка“, наводи се у делу The International Standard Bible Encyclopedia. „Пријатан мирис који је за победнике значио тријумф заробљенике је подсећао на погубљење које их је вероватно очекивало.“ *

Шта су „узвишице“ које се често помињу у хебрејском делу Светог писма?

▪ Када су Израелци били пред уласком у Обећану земљу, Јехова им је рекао да уклоне сва места на којима су Хананци обожавали своје богове. Бог је заповедио: „Уништите све њихове камене кипове и све њихове ливене ликове, и опустошите све њихове свете узвишице“ (Бројеви 33:52). Ти центри криве религије била су места на отвореном која су се налазила на брежуљцима или узвишења која су подизали људи на другим местима, на пример под неким дрветом или у граду (1. Краљевима 14:23; 2. Краљевима 17:29; Језекиљ 6:3). Ту су се могли наћи олтари, обредни стубови или дебла, ликови, кадиони сталци и други предмети који су се користили у обожавању.

Пре изградње храма у Јерусалиму, Израелци су обожавали Јехову на местима која је он признавао и која су у Писму названа узвишицама. Божји пророк Самуило је принео жртву „на узвишици“ у једном граду у земљи Суф (1. Самуилова 9:11-14). Када је храм био изграђен, неки краљеви који су били верни Јехови настојали су да из земље уклоне те „узвишице“ (2. Краљевима 21:3; 23:5-8, 15-20; 2. Летописа 17:1, 6).

[Фуснота]

[Слика на 23. страни]

Део рељефа који приказује римску победничку поворку, други век н. е.

[Извор]

Photograph taken by courtesy of the British Museum

[Слика на 23. страни]

Остаци обредних стубова, Гезер