Да ли сте знали?

Која је посебна права и одговорности имао син првенац?

▪ Још од времена патријарха̂, Божје слуге су признавале посебна права првенца. Након смрти оца, најстарији син би преузео одговорности поглавара породице. Он би бринуо о породици и имао ауторитет над члановима домаћинства који су живели с њим. Такође би заступао породицу пред Богом. Иако би сви синови добили наследство, првенац би добио главни део. У поређењу са иметком који су други синови могли наследити, он је добијао двоструки део.

У данима патријарха̂, најстарији син је могао остати без свог права које је имао као првенац. На пример, Исав је продао првенаштво свом млађем брату (Постанак 25:30-34). Јаков је право које је припадало његовом првенцу Рувиму пренео на Јосифа. Рувим је због неморалног понашања изгубио ту част (1. Летописа 5:1). Међутим, према Мојсијевом закону, човек који је имао више жена није могао пренети право које је припадало првенцу једне жене на првог сина друге само зато што је њу више волео. Требало је да отац поштује право које је припадало његовом сину првенцу (Поновљени закони 21:15-17).

Зашто су писмозналци и фарисеји носили „филактерије“, кутијице с деловима текста Светог писма?

▪ Исус је своје верске противнике, писмозналце и фарисеје, осудио зато што су повећавали „своје филактерије“ (Матеј 23:2, 5). Припадници тих група везивали су на чело мале црне кожне кутије квадратног или правоугаоног облика. Такође су их везивали са унутрашње стране надлактице, близу срца. У њима су се налазили одломци из Писма. Обичај ношења ових кутијица с деловима текста Писма, познатих као филактерије, заснива се на дословном тумачењу следеће наредбе коју је Бог дао Израелцима: „Нека ове речи које ти данас заповедам буду у твом срцу... Привежи их као знак на своју руку“ и „као повез преко чела“ (Поновљени закони 6:6-8). Није познато када је тачно настао обичај ношења филактерија, али већина изучавалаца се слаже да потиче из трећег или другог века пре наше ере.

Исус је осудио овај обичај из два разлога. Као прво, писмозналци и фарисеји су повећавали своје филактерије како би други стекли утисак да су они веома побожни. Као друго, погрешно су сматрали те кутијице амајлијама или талисманима који ће их заштитити. Грчка реч за те кутијице, филактерион, када се користи у литератури ван Библије преводи се као „стражара“, „утврђење“ или „заштита“.