ШТА је тачно апостол Павле мислио када је рекао да је Свето писмо „надахнуто од Бога“? (2. Тимотеју 3:16). Павле је употребио грчку реч која дословно значи „од Бога удахнуто“. Тиме је хтео рећи да је Бог посредством светог духа водио писце Библије да запишу само оно што је он желео да се запише.

Апостол Петар је рекао да су ти писци „говорили речи које су долазиле од Бога, како их је  свети дух водио“ (2. Петрова 1:21). Зато је апостол Павле библијске књиге такође описао као ’свете списе који нас могу учинити мудрим како бисмо добили спасење по вери која је у Христу Исусу‘ (2. Тимотеју 3:15).

Многи снажно оспоравају да је Бог аутор Библије. Критичари, често са ставом који је археолог сер Чарлс Марстон описао као „презриво потцењивање библијског извештаја“, оштро нападају њену веродостојност. Неки говоре да је она само „стара збирка легенди и бајки“.

Да ли се Библији може веровати? Важно је да донесемо исправну одлуку у вези с тим. Зашто? Ако се у Библији заиста налази Божја порука, било би сулудо, па чак и погубно, игнорисати је. Њен утицај на наше поступке и веровања биће знатно мањи ако на њу гледамо само као на људску, а не Божју Реч (1. Солуњанима 2:13).

Како можемо донети одлуку? На основу чега одлучујемо да ли ћемо веровати људима које срећемо? Једно је сигурно: Веома је тешко имати поверење у некога о коме знамо врло мало. Тек када добро упознамо особу можемо видети да ли је заиста поштена и достојна поверења. На исти начин можемо упознати Библију. Немојмо здраво за готово прихватати спекулације и теорије засноване на предрасудама које поткопавају поверење у ову књигу. Узмимо времена да осмотримо доказе који говоре у прилог томе да је Свето писмо „надахнуто од Бога“.

Нека вас не збуни чињеница да чак и неки који себе називају „пријатељима“ Светог писма нападају његову веродостојност и поузданост. Данас већина коментатора Библије, премда тврде да су  хришћани, „о Светом писму говоре само као о људском делу“, каже се у New Dictionary of Theology.

Многи теолози доводе у питање ко је заправо био писац одређених библијских књига. На пример, неки тврде да пророк Исаија није написао књигу која носи његово име. Кажу да је она записана доста након Исаијиног времена. У делу Concise Bible Commentary Лаутера Кларка тврди се да је та књига „продукт многих умова и многих генерација“. Међутим, тиме се игнорише чињеница да су Исус Христ и његови ученици често указивали на Исаију као на писца ове књиге (Матеј 3:3; 15:7; Лука 4:17; Јован 12:38-41; Римљанима 9:27, 29).

Што је још горе, критичари Светог писма, као што је коментатор Џ. Р. Дамелоу, кажу да су пророчанства из књиге пророка Данила „заправо историја под маском древног пророчанства“. И у овом случају они игноришу сведочанство самог Исуса Христа. Исус је упозорио на „гадост која пустоши, о којој је говорио пророк Данило, [која] стоји на светом месту“ (Матеј 24:15). Да ли је разумно да хришћани верују да је сам Исус Христ учествовао у превари — да је подржавао запис у ком је историја представљена као пророчанство? Свакако да није.

„Да ли је уопште важно ко је написао књиге Светог писма?“, можда се питате. Да, и те како је важно. Какву би тежину имао документ у ком се износи последња воља и тестамент вашег пријатеља, ако би се испоставило да га заправо није он написао? Претпоставимо да стручњаци докажу да је у питању фалсификат — да су добронамерни пријатељи написали оно што су они мислили да су жеље вашег пријатеља. Зар то не би обезвредило документ? Да ли бисте веровали да су у њему заиста записане жеље вашег пријатеља?

Исто је и са Библијом. Није чудо што толико много људи — па чак и они који кажу да су хришћани — имају слободу да игноришу њена начела о поштењу, полном моралу и томе слично. Колико често сте чули људе како с потцењивањем кажу нешто попут овога: „Али то пише у Старом завету!“, као да се подразумева да то нема праву вредност. И то упркос чињеници да је апостол Павле такозвани Стари завет назвао ’светим списима‘ који су ’надахнути од Бога‘.

„Сигурно не можемо једноставно игнорисати доказе свих тих стручњака и изучавалаца“, можда кажете. Наравно да не можемо! Ми смо захвални искреним изучаваоцима чији нам је рад помогао да утврдимо шта стоји у изворном тексту Светог писма. Јасно је да су се мање грешке увукле у библијски текст док је много пута преписиван током векова. Међутим, запамтимо једну чињеницу: Постоји велика разлика између тога да признамо да су  се мање грешке појавиле у преписима библијског текста и тога да целу Библију окарактеришемо као производ људског ума.

Непосредно пре него што је рекао да је Свето писмо надахнуто од Бога, Павле је објаснио Тимотеју зашто је тај надахнути запис толико важан. „У последњим данима“, рекао је, „зли људи и варалице напредоваће од зла на горе. Заводиће друге, а и сами ће бити заведени“ (2. Тимотеју 3:1, 13). Изгледа да су се већ у његово доба ’мудри и умни људи‘ служили „убедљивим речима“ како би завели друге и ослабили њихову веру у Исуса Христа (1. Коринћанима 1:18, 19; Колошанима 2:4, 8). Да би се Тимотеј заштитио од њиховог утицаја, апостол Павле га је подстакао да ’остане у ономе што је научио од раног детињства из светих списа‘ од Бога (2. Тимотеју 3:14, 15).

Једнако је важно да и ми то чинимо у овим „последњим данима“. Немојмо потцењивати опасност да будемо заведени „убедљивим речима“ лукавих људи. Попут хришћана из првог века заштитимо се тако што ћемо се потпуно ослањати на оно што смо сазнали из Светог писма — које је заиста надахнута Божја Реч.

Јеховини сведоци ће вам радо помоћи да изградите веру у Свето писмо. На пример, могу вам показати како се кроз историју доказало да су његова начела апсолутно поуздана; како је оно у складу с науком када се дотиче научних тема; како је хармонично од почетка до краја; како су се његова пророчанства непогрешиво испунила — и још много, много тога. Ако желите, слободно пишите издавачима овог часописа да бисте добили информације које су милионима искрених људи помогле да се увере у то да је Свето писмо заиста Божја Реч.