Примери вере

„Ево Јеховине робиње!“

МАРИЈА широм отворених очију гледа особу која улази у њен дом. Он не тражи ни њеног оца ни њену мајку. Дошао је да види њу! Потпуно је сигурна да он није из Назарета. У малом граду као што је њен, лако се могло запазити ако је неко странац. Али ова особа би свуда била упадљива. Он јој се обраћа на начин који је потпуно нов за њу: „Здраво, милошћу дарована, Јехова је с тобом“ (Лука 1:28).

Овим речима Библија нас упознаје с Маријом, ћерком Илија, из града Назарета у Галилеји. Сусрећемо се с њом у тренутку када се налази пред великим одлукама у животу. Била је верена за тесара Јосифа — богобојазног, али не и имућног човека. Чинило се да је њен животни пут зацртан — да ће водити једноставан живот и подупирати Јосифа с којим ће подизати децу. Међутим, изненада се нашла лицем у лице с овим посетиоцем који јој је саопштио шта Бог намерава с њом, што ће јој променити живот.

Може вас изненадити када сазнате да Библија не говори много о Марији. Она о њеној прошлости открива мало, још мање о њеној личности и баш ништа о њеном изгледу. Па ипак, и то што се налази у Божјој Речи о њој говори много.

Да бисмо сазнали каква је била Марија, морамо гледати иза многих догми које се унапређују у различитим црквама. Стога, оставимо по страни безбројне слике и приказе на мермеру и зидовима. Такође, оставимо по страни замршена теолошка схватања и религиозна учења којима се овој понизној жени приписују узвишене титуле као што су „Мајка Божја“ и „Пресвета Девица Марија“. Уместо тога, обратимо пажњу на оно што Библија заиста каже о њој. Она нам пружа вредан увид у Маријину веру и како је можемо опонашати.

Анђео је посетио Марију

Особа која је посетила Марију, као што можда знате, није била обичан човек. Био је то анђео Гаврило. Када ју је назвао „милошћу дарована“, она се уплашила његових речи и размишљала је шта значи тај необичан поздрав (Лука 1:29). Ко јој је указао такву милост? Марија није очекивала такво признање од људи. Анђео је говорио о милости Јехове Бога. То је било оно чему је она придавала велику важност. Ипак, она није охоло помишљала да има Божју милост. Уколико тежимо за Божјом милошћу, никада не уображавајући да је већ поседујемо, разумећемо једно важно библијско начело које је млада Марија у потпуности схватала. Бог се супротставља поноснима, али воли и подржава неугледне и понизне (Јаков 4:6).

Марији је била потребна таква понизност, јер јој је анђео указао на скоро незамисливу част коју ће имати. Објаснио јој је да ће родити дете које ће постати најважнији човек у историји. Гаврило је рекао: „Јехова Бог даће му престо Давида, његовог оца, и он ће владати као краљ над Јаковљевим домом заувек и његовом краљевству неће бити краја“ (Лука 1:32, 33). Она је сигурно знала за обећање које је Бог дао Давиду више од хиљаду година  раније — наиме, да ће један од његових потомака владати вечно (2. Самуилова 7:12, 13). Тако ће њен син постати Месија којег је Божји народ вековима очекивао!

Штавише, анђео јој је рекао да ће се њено дете ’звати Син Свевишњега‘. Како је могуће да једна жена роди Божјег Сина? Заиста, како је Марија уопште могла да роди? Била је верена за Јосифа, али још увек нису били у браку. Зато је Марија отворено питала: „Како ће то бити, кад још нисам имала односе с мушкарцем?“ (Лука 1:34). Запазите да је Марија говорила о свом девичанству без имало стида. Баш супротно, она је била поносна на своју чедност. Данас, многи млади не цене своје девичанство и лако га се одричу, а такође једва чекају да се ругају онима који су морални. Очигледно је да се свет променио. Међутим, Јехова се није променио (Малахија 3:6). Као и у данима када је живела Марија, он цени оне који се држе његових моралних мерила (Јеврејима 13:4).

Иако је била верна Богу, Марија је била несавршена. Како је онда могла да роди савршеног потомка, Божјег Сина? Гаврило јој је објаснио: „Свети дух доћи ће на тебе и сила Свевишњега засениће те. Зато ће дете које ћеш родити бити свето, Божји Син“ (Лука 1:35). Свето значи чисто, неупрљано, посвећено. Природно је да деца од својих родитеља наслеђују несавршенство и грех. Међутим, у овом случају, Јехова је учинио једно јединствено чудо. Он је с неба пренео живот свог Сина у Маријину материцу и затим користио своју силу, то јест свети дух, да би ’засенио‘ Марију и тиме заштитио дете од било ког трага греха. Да ли је она поверовала у анђелово обећање? Како је реаговала?

Маријина реакција на Гаврилове речи

Скептицима, укључујући и неке теологе хришћанског света, тешко пада да верују да девица може родити дете. Поред свег знања које имају, пропуштају да увиде једну једноставну истину. Као што је то Гаврило рекао „Богу ништа што каже није немогуће“ (Лука 1:37). Премда је Марија била млада, није доводила у питање оно што је Гаврило рекао, јер је имала велику веру. Међутим, њена вера није била лаковерност. Њој је, као и свакој разумној особи, био потребан неки додатни доказ на ком би темељила своју веру. Гаврило је био спреман да јој тај доказ пружи. Рекао јој је да је њена старија рођака Јелисавета, која је дуго била нероткиња, затруднела. Бог је учинио то чудо!

Шта ће Марија сада учинити? Било јој је јасно шта Бог очекује од ње и имала је доказ да ће он учинити све што је Гаврило рекао. Можемо бити сигурни да је част која јој је указана са собом повлачила неке страхове и тешкоће. Као прво, требало је да узме у обзир своју веридбу с Јосифом. Да ли ће он и даље желети да је ожени када сазна да је у другом стању? Као  друго, част која јој је указана деловала је као веома тешка одговорност. Требало је да носи у себи живот најдрагоценијег од свих Божјих створења — његовог вољеног Сина! Мораће да брине о њему док је немоћна беба и да га штити од злог света. Заиста, тешка одговорност!

Библија показује да су чак и снажни, верни мушкарци понекад оклевали да прихвате неки задатак од Бога. Мојсије је приговарао да није довољно речит да би служио као Божји говорник (Излазак 4:10). Јеремија је говорио да је још дете, премлад да би прихватио службу коју му је Бог доделио (Јеремија 1:6). А Јона је побегао од задатка који је добио! (Јона 1:3). А како је Марија поступила?

Попут еха, њене речи које одражавају понизност и послушност одзвањају кроз векове: „Ево Јеховине робиње! Нека ми буде по твојој речи“ (Лука 1:38). Робиња је заузимала најнижи положај од свих слушкиња, будући да је њен живот био у рукама њеног господара. Марија је сматрала да је у таквом положају пред својим Господарем, Јеховом. Знала је да је сигурна у његовим рукама, да је он веран онима који су му верни и да ће је благословити док даје све од себе да изврши његову вољу (Псалам 18:25).

Понекад Бог од нас тражи нешто што може изгледати тешко, чак немогуће из нашег угла. Међутим, у својој Речи он нам пружа сваки разлог да му верујемо, то јест да ставимо свој живот у његове руке као што је то Марија учинила (Пословице 3:5, 6). Да ли ћемо то и учинити? Уколико тако поступимо, он ће нас наградити, што ће још више ојачати нашу веру.

Одлазак код Јелисавете

Оно што је Гаврило рекао о Јелисавети, Марији је много значило. Која би жена могла боље да је разуме? Марија је журно кренула у планинску област Јуде, што је вероватно било путовање од три или четири дана. Чим је ушла у дом Јелисавете и свештеника Захарије, Јехова јој је на још један начин ојачао веру. Након што је чула Маријин поздрав, Јелисавета је осетила како је дете у њеној утроби поскочило од радости. Испунила се светим духом и обратила Марији речима: „Мајка мог Господа“. Бог је открио Јелисавети да ће Маријин син постати њен Господ, то јест Месија. Надаље, надахнуо је Јелисавету да похвали Марију за њену верност и послушност: „Срећна је она која је поверовала“ (Лука 1:39-45). Све то је уверило Марију да ће Јехова испунити оно што јој је обећао!

Марија је на то узвратила речима које су верно записане у Луки 1:46-55. То је најдужи Маријин говор записан у Библији, који много тога открива о њој. Тај запис открива с каквом је захвалношћу и цењењем она хвалила Јехову јер ју је изабрао да буде Месијина мајка. Такође показује и дубину њене вере док слави Јехову као оног који понижава поносне и моћне, а помаже неугледним и сиромашним који желе да му служе. Поред тога, открива колико је добро познавала Писмо. Према једној процени, она је више од 20 пута указала на хебрејски део данашње Библије!

Јасно је да је Марија дубоко размишљала о Божјој Речи. Ипак, она је остала понизна и допустила да Писмо говори, не ослањајући се на своју мудрост. Дете које је носила једног дана ће показати исти дух и рећи: „Оно што научавам није моје, него потиче од онога који ме је послао“ (Јован 7:16). Добро би било да се питамо: ’Да ли показујем такво поштовање и цењење према Божјој Речи? Или заступам своје идеје и схватања?‘ Видели смо како је Марија гледала на то.

Она је остала код Јелисавете три месеца, и нема сумње да су се међусобно охрабриле (Лука 1:56). Оне нас подсећају колико је важно имати праве пријатеље. Уколико их бирамо међу онима који заиста воле Јехову Бога, онда ћемо сигурно расти у духовном смислу и бићемо му ближи (Пословице 13:20). Међутим, дошло  је време да се Марија врати у свој дом. Шта ће јој рећи Јосиф када сазна за њену трудноћу?

Марија и Јосиф

Марија сигурно није чекала да се види да је у другом стању. Без сумње, морала је да разговара с Јосифом. Она је већ раније размишљала како ће овај племенит, богобојазан човек реаговати на оно што ће му саопштити. Па ипак, испричала му је све што јој се десило. Као што можете и замислити, Јосиф је био јако узнемирен због тога. Желео је да верује својој драгој вереници, али оно што му је рекла никада се раније није десило. Библија не говори о томе шта му је пролазило кроз главу и о чему је размишљао. Али говори да је одлучио да се разведе од ње, јер се тада на оне који су били верени гледало као да су већ у браку. Међутим, он није желео да је изложи јавној срамоти и казни, па је због тога одлучио да се тајно разведе од ње (Матеј 1:18, 19). Мора да је Марију болело док је гледала како овај добар човек пати због њихове несвакидашње ситуације. Ипак, она није била љута на њега што јој није поверовао.

Јехова није допустио Јосифу да уради нешто на своју руку. Зато му се Божји анђео јавио у сну и рекао да је Маријина трудноћа натприродног порекла. То је сигурно било олакшање за Јосифа! Он је сада учинио оно што је Марија чинила од самог почетка — поступио је у складу с Јеховиним вођством. Узео је Марију за жену и спремио се да преузме јединствену одговорност да брине о Јеховином Сину (Матеј 1:20-24).

Брачни парови, као и они који размишљају да ступе у брак, могу учити од овог младог пара који је живео пре 2 000 година. Док је Јосиф гледао своју жену како савесно испуњава улогу мајке, било му је несумњиво драго што му је анђео пружио вођство. Он је сигурно увидео колико је битно да се ослања на Јехову приликом доношења важних одлука (Псалам 37:5; Пословице 18:13). Несумњиво је као поглавар породице остао пажљив и обзиран када је доносио такве одлуке.

С друге стране, шта можемо закључити из тога што је Марија била спремна да се уда за Јосифа? Иако му је у почетку било тешко да поверује у њене речи, она је показала поверење у њега као поглавара породице. Сигурно је увидела колико је стрпљење важно, што је добра поука за све данашње хришћанке. Поврх свега, ови догађаји су вероватно поучили Јосифа и Марију колико је важна искрена и отворена комуникација.

Тај млади пар је несумњиво започео свој брак на најбољем могућем темељу. Обоје су изнад свега волели Јехову Бога и желели да му угоде као одговорни и брижни родитељи. Наравно, чекали су их још многи благослови — али такође и многи изазови. Требало је да одгајају Исуса, који ће постати највећи човек ког је свет икада видео.

[Слика на 17. страни]

Љубав према Богу је најбољи темељ за брак