Божја љубав се огледа у мајчинској љубави

„Може ли жена заборавити дете које је дојила и не смиловати се сину утробе своје? А ако би га она и заборавила, ја тебе нећу заборавити“ (ИСАИЈА 49:15)

МАЈКА држи новорођенче у наручју и доји га. Овај призор зрачи нежношћу и љубављу. „Када сам први пут држала своју бебу у наручју“, каже мајка по имену Пем, „преплавила су ме осећања љубави и одговорности за тај нови живот.“

Премда то изгледа као нешто што се подразумева, научници су потврдили да мајчинска љубав јако утиче на развој бебе. У документу који је објавила Светска здравствена организација у оквиру Програма за ментално здравље наводи се следеће: „Истраживања показују да су бебе које су напуштене и одвојене од мајке несрећне и депресивне, понекад до те мере да их обузима паника.“ У том истом документу наводи се и једна студија у којој се каже да ће деца која одмалена примају љубав и пажњу највероватније имати знатно виши коефицијент интелигенције од деце која су била запостављена.

Говорећи о томе колико је мајчинска љубав важна, професор психијатрије на Медицинском факултету Универзитета у Лос Анђелесу, Ален Шор, изјавио је: „Први однос који дете успоставља, однос с мајком, представља образац који трајно обликује његову способност да успостави све друге емоционалне односе.“

 Нажалост, депресија, болест и други притисци могу утицати на то да мајка запостави или чак ’заборави‘ своје дете (Исаија 49:15). Али то су изузеци, а не правило. Мајке заправо имају урођену љубав према својој деци. Истраживачи су открили да жене током порођаја имају повишен ниво хормона званог окситоцин, који изазива контракције, а касније игра улогу у лучењу млека. Сматра се да тај исти хормон, који се лучи и код мушкараца и код жена, подстиче мајку да показује љубав и несебичност према својој беби.

Одакле потиче љубав?

Присталице еволуције тврде да је несебична љубав, као што је љубав између мајке и детета, резултат случајности и да се током еволуције човека одржала зато што је доприносила очувању врсте. На пример, у онлајн издању часописа Mothering Magazine наводи се: „Први део нашег мозга који се додатно развио из оног који смо наследили од рептила јесте лимбички систем, који је центар осећања. То је део мозга који је одговоран за успостављање односа између мајке и бебе.“

Тачно је да су истраживачи открили да лимбички систем игра важну улогу у показивању осећања. Међутим, да ли вам звучи разумно да је мајчинска љубав пуки резултат стихијског развоја мозга рептила?

Осмотримо друго могуће објашњење. Библија каже да су људи створени по Божјој слици, то јест са способношћу да испољавају његове особине (Постанак 1:27). Божја главна особина је љубав. „Ко не воли, није упознао Бога“, написао је апостол Јован. Зашто то можемо рећи? „Јер Бог је љубав“ (1. Јованова 4:8). Запазите да овај библијски стих не каже да Бог има љубав. Он заправо каже да Бог јесте љубав. Он је Извор љубави.

Библија описује љубав на следећи начин: „Љубав је дуготрпљива и добра. Љубав није завидна, не хвали се, не узвисује се, не понаша се непристојно, не гледа своју корист, није раздражљива, не памти зло. Не радује се неправди, а радује се истини. Све подноси, све верује, свему се нада, све трпи. Љубав никада не престаје“ (1. Коринћанима 13:4-8). Да ли је разумно веровати да је најузвишенија особина настала пуком случајношћу?

Како то утиче на вас?

Док сте у претходном одломку читали како је љубав описана, да ли сте пожелели да вас неко воли на тај начин? Сасвим је природно имати такву жељу. Зашто? Зато што смо „Божје потомство“ (Дела апостолска 17:29). Створени смо да примамо и показујемо такву љубав. И можемо бити сигурни да Бог осећа дубоку љубав према нама (Јован 3:16; 1. Петрова 5:6, 7). Стих који је цитиран на почетку овог чланка каже да је Божја љубав према нама чак снажнија, постојанија од мајчинске љубави!

Ипак, можда се питате: ’Ако је Бог мудар, моћан и пун љубави, зашто не оконча патњу? Зашто допушта да деца умиру, да се тлачење наставља, а наша планета уништава услед похлепе и злоупотребе моћи?‘ То су добра питања која заслужују разумне одговоре.

Без обзира на то шта агностици кажу, могуће је добити уверљиве одговоре на ова питања. Милиони људи у стотинама земаља добили су такве одговоре проучавајући Библију с Јеховиним сведоцима. Издавачи овог часописа позивају вас да учините то исто. Док ваше знање о Богу буде расло током проучавања Божје Речи и његових дела стварања, уверићете се да Бог није далек и недокучив. Уместо тога, вероватно ћете увидети да он „није далеко ни од кога од нас“ (Дела апостолска 17:27).

[Истакнути текст на 8. страни]

Божја љубав према нама је постојанија од мајчинске љубави