1. Колико је проповедање о Божјем Краљевству било важно Исусу? Објасни.

ИСУС је волео да прича другима о Божјем Краљевству. Из Библије сазнајемо да је о Краљевству говорио више него о било којој другој теми — током своје службе, на њега је указао преко 100 пута. Из тога се види да је свим срцем ценио Краљевство. (Прочитати Матеја 12:34.)

2. Пред колико особа је Исус вероватно изговорио речи забележене у Матеју 28:19, 20 и на основу чега то можемо закључити? (Видети и фусноту.)

² Убрзо после свог ускрсења, Исус се једном приликом састао са више од 500 будућих објавитеља Краљевства (1. Кор. 15:6). Могуће је да им је тада заповедио да с добром вешћу о Краљевству иду до „људи из свих народа“ — што је за то време био огроман подухват! * Исус је прорекао да ће се то обимно проповедничко  дело обављати све до „свршетка овог поретка“ и заиста је тако. Вероватно и ти учествујеш у томе, чиме доприносиш испуњењу Исусовог пророчанства (Мат. 28:19, 20).

3. Чиме нас је Јехова опремио да бисмо делотворно проповедали добру вест?

³ Након што је својим ученицима поверио одговорност да проповедају, Исус их је уверио: „Ја сам с вама“ (Мат. 28:20). Он води и усмерава то проповедничко дело огромних размера, а Јехова нас опрема „сваким добром“ да би нам помогао да испунимо тај задатак (Јевр. 13:20, 21). У овом чланку ће бити речи о три таква добра: (1) о средствима која смо добили, (2) о методама које смо користили и (3) о обуци коју смо примили. Осмотримо најпре нека средства која смо користили у протеклих 100 година.

4. Зашто смо у служби проповедања користили различита средства?

⁴ Исус је „реч о краљевству“ упоредио са семеном посејаним на различите врсте тла (Мат. 13:18, 19). Ратар користи разноврсне алатке да би припремио земљу за сејање. Слично томе, како су године пролазиле, наш Краљ нам је давао средства која смо користили да бисмо срца милиона људи припремили да приме поруку о Краљевству. Нека од тих средстава су била делотворна деценију или мало више, док су друга од непролазне вредности. Али сва она су нам на неки начин помогла да постанемо бољи проповедници добре вести.

5. Шта је картица за сведочење и како су је браћа користила?

⁵ Објавитељи Краљевства су 1933. почели да користе картице за сведочење, које су многима олакшале учествовање у служби проповедања. Биле су величине 8 пута 13 центиметара и на њима се налазила кратка порука с добром вешћу. С времена на време, излазиле су картице с новим темама. Било је једноставно користити их у служби. Чарлс Ерленмајер је имао око десет година кад је први пут учествовао у том виду сведочења. Он је испричао: „Најчешће бисмо рекли станару: ’Молим вас, прочитајте ову картицу.‘ Након што би је прочитао, понудили бисмо му литературу и продужили даље.“

6. Зашто је картица за сведочење још била корисна?

⁶ Картица за сведочење је била вишеструко корисна. Премда су свим срцем желели да учествују у проповедању, неки објавитељи су били стидљиви и нису знали шта да кажу. Други су пак имали да кажу много тога. За само неколико минута, испричали би станару све што знају, али нису то увек тактично чинили. Насупрот томе, у неколико сажетих, промишљених реченица, картица је такорећи говорила уместо објавитеља.

7. Шта је понекад био проблем у сведочењу помоћу картице?

⁷ Наравно, није увек све текло глатко. Грејс Истеп, која је дуги низ година учествовала у служби, испричала је: „Понекад би нам људи рекли: ’Па шта ту пише? Што ми ви не кажете?‘“ Надаље, било је станара који нису могли или умели да прочитају текст с картице. Други су мислили да могу да је задрже, па би је узели од објавитеља и затворили врата. Дешавало се да се станар наљути и поцепа картицу. Па ипак, овај вид службе је помогао браћи да науче да сведоче људима и уједно постану познати као објавитељи Краљевства.

8. Како је коришћен фонограф? (Видети слику на почетку чланка.)

 ⁸ Још једно средство које је коришћено током 1930-их и почетком 1940-их био је преносиви фонограф, који су нека браћа звала Арон јер је говорио уместо њих. (Прочитати Излазак 4:14-16.) Ако би се станар сложио, објавитељ би му пустио говор о некој библијској теми, у трајању од четири и по минута, а затим би му понудио литературу. Понекад би се читава породица окупила да чује говор. Јеховина организација је 1934. почела да производи фонографе прилагођене за службу проповедања. С временом су снимљена 92 говора о различитим темама.

9. Да ли је сведочење помоћу фонографа било делотворно? Наведи пример.

⁹ Након што је чула један од снимљених библијских говора, Хилари Гослин је замолила објавитеља да јој позајми фонограф на недељу дана како би пуштала тај говор комшијама. Кад је објавитељ поново дошао, чекало га је неколико особа које су биле заинтересоване за библијску истину. С временом је више њих предало свој живот Јехови и крстило се. Хиларине две ћерке су похађале школу Галад и служиле као мисионарке. Попут картица за сведочење, и фонограф је многима помогао да започну са службом проповедања. Касније их је Јехова путем Теократске школе проповедања поучио да самостално започињу и воде квалитетне разговоре.

10, 11. Како су новине и радио допринели ширењу библијске истине?

¹⁰ Под Краљевим вођством, Божји народ је користио разноврсне методе како би што већем броју људи пренео добру вест. То је било посебно важно у време кад је „радника [било] мало“. (Прочитати Матеја 9:37.) Почетком 20. века, у подручјима где је живело мало објавитеља Краљевства, многи људи су упознали добру вест путем новина. Чарлс Расел је сваке седмице преко телеграфа слао проповед једној новинској агенцији, која је ту проповед потом прослеђивала новинама у Сједињеним Државама, Канади и Европи. Процењује се да су 1913. године Раселове проповеди биле објављиване у 2 000 новина које су укупно имале 15 000 000 читалаца!

¹¹ Након смрти брата Расела, уведен је још један ефикасан метод за ширење добре вести. Процењује се да је радио-пренос говора који је Џозеф Ратерфорд одржао 16. априла 1922. слушало око 50 000 људи. Затим је 24. фебруара 1924. почело емитовање програма на радију WBBR, првој радио-станици наше организације. У вези с том новом методом, у Стражарској кули од 1. децембра 1924. речено је: „Радио је економичнији и ефикаснији од свих средстава која смо до сада користили за ширење истине.“ Попут новина, и радио је био изузетно корисно средство јер се путем њега могло сведочити великом броју људи у подручјима где је било мало објавитеља добре вести.

12. (а) Који вид сведочења на јавном месту највише волиш? (б) Како можемо победити страх од сведочења на јавном месту?

¹² У данашње време, све већа пажња се поклања сведочењу на јавним местима: на аутобуским и железничким станицама, паркинзима, на трговима и пијацама. Уколико ти је тешко да учествујеш у неком од ових видова службе, моли се Јехови и размисли о ономе што је рекао Анђело Манера, дугогодишњи путујући надгледник: „Сваки нови  вид службе за нас је био још један начин да служимо Јехови, још један начин да му докажемо своју верност, још један испит наше послушности. Желели смо да покажемо да смо спремни да у служби учинимо све што тражи од нас.“ Учествовање у новом виду службе, можда у неком ког се помало прибојавамо, помаже нам да изградимо поуздање и веру у Јехову, што ће ојачати нашу духовност. (Прочитати 2. Коринћанима 12:9, 10.)

13. (а) Шта се постиже помоћу нашег веб-сајта? (б) Испричај како си некоме указао на наш веб-сајт.

¹³ Многи објавитељи радо упућују људе на наш веб-сајт, jw.org, где се на више од 700 језика може наћи обиље библијске литературе, која се може преузети или читати онлајн. Сваког месеца наш веб-сајт има преко 1,6 милиона посетилаца. Као што је некад био случај с радиом, данас путем овог сајта добру вест могу чути чак и људи који живе у најзабаченијим деловима света.

14. Шта је било потребно објавитељима Краљевства и захваљујући чему су постали бољи учитељи?

¹⁴ Осмотрили смо неколико средстава и метода које су коришћене за ширење добре вести. Шта се може рећи у вези са обуком коју смо добијали? Замисли да је станар приговорио нечему што је чуо преко фонографа или да је желео да сазна више о ономе што је прочитао с картице за сведочење. Требало је да објавитељи знају да тактично одговоре на приговоре и да вешто поучавају људе. Вођство Божјег духа дошло је до изражаја кад је Натан Нор увидео потребу да објавитељи буду обучавани да свој дар говора још боље користе у служби. Шта је било решење? Теократска школа проповедања, која је уведена 1943. године. Та школа је помогла објавитељима Краљевства да постану добри учитељи.

15. (а) Шта су неки доживели кад су почели да учествују у Теократској школи проповедања? (б) Како си се ти уверио у истинитост речи из Псалма 32:8?

¹⁵ Многима је било потребно време да се навикну да говоре пред публиком. Хулио Раму је испричао како је било кад је 1944. одржао свој први говор у овој школи. Коју тему је добио? Требало је да говори о Доику, човеку који се спомиње у само пет  библијских стихова! „Колена су ми клецала, руке су ми дрхтале, а зуби цвокотали“, рекао је Хулио. „Пошто ми се цео говор темељио на само пет стихова, завршио сам га за три минута. Тада сам први пут говорио пред публиком, али нисам одустао.“ И деца су учествовала у програму, иако није било лако држати говор пред скупштином. Анђело Манера се сећа једног дечака који је свој први говор одржао баш у време кад је кренуо у основну школу. „Имао је тако велику трему да је на самом почетку говора почео да јеца. Али био је решен да одржи цео говор, што је и учинио, све време изговарајући речи кроз јецаје.“ Да ли се због стидљивости или неког другог разлога устручаваш да коментаришеш на састанцима или учествујеш у програму? Моли Јехову да ти помогне да победиш своје страхове. Он је спреман да ти притекне у помоћ, баш као и првим полазницима Теократске школе проповедања. (Прочитати Псалам 32:8.)

16. (а) Шта је у прошлости био циљ школе Галад? (б) Шта се променило од 2011?

¹⁶ Осим Теократске школе проповедања, у оквиру Јеховине организације постоје и друге школе. Мисионарима и другима је много значило похађање школе Галад. Према речима једног инструктора, сврха ове школе је да у „полазнике усади још јачу жељу да проповедају добру вест“. Од њеног оснивања 1943. године похађало ју је више од 8 500 полазника, а мисионари из Галада су служили у преко 170 земаља. Од 2011, у школу Галад се могу уписати само они који су већ у специјалној пуновременој служби — специјални пионири, путујући надгледници, чланови бетелске породице или мисионари који је још нису похађали.

17. Какве је резултате донело обучавање у школи Галад?

¹⁷ Које резултате је дала ова додатна обука? Осмотримо један пример. У августу 1949. у Јапану је било мање од десет домаћих објавитеља. До краја те године у ту земљу је стигло 13 мисионара из Галада, који су почели да неуморно проповедају. Данас у Јапану има око 216 000 објавитеља, а скоро 42 посто њих служе као општи пионири!

18. Наведи још неке школе које постоје у оквиру наше организације.

¹⁸ Јеховин народ прима обуку и у другим школама, као што су Семинар за наименовану браћу, Школа за пионире, Школа за објавитеље Краљевства, Школа за покрајинске надгледнике и њихове супруге, као и Школа за чланове Одбора подружнице и њихове супруге. Тај образовни програм је изузетно ојачао браћу и сестре у духовном погледу и помогао им да буду вештији у служби. Очигледно је да Краљ и даље обучава своје поданике!

19. Шта је Чарлс Расел предвидео и како се показало да је у праву?

¹⁹ Прошло је више од 100 година откако је Божје Краљевство почело да влада. Наш Краљ, Исус Христ, нас и даље поучава. Кратко пре своје смрти 1916. године, Чарлс Расел је предвидео обим до ког ће се дело проповедања развијати. Наиме, својим сарадницима је рекао: „Наше дело поприма све веће размере и наставиће да напредује, јер ’јеванђеље о краљевству‘ треба да се проповеда по целом свету“ (Faith on the March, Александер Макмилан, стр. 69). И заиста је био у праву! Захвални смо Богу мира који нас и даље опрема „сваким добром“ да бисмо вршили његову вољу и испунили предиван задатак који нам је поверен!