1. Који нам благослови од Јехове помажу да будемо срећни?

ЈЕХОВА жели да будемо срећни и зато нам пружа много тога што нас радује. Пре свега, дао нам је живот и привукао нас је к себи. Зато је на месту да га својим начином живота хвалимо (Пс. 144:15; Јов. 6:44). Јехова нам пружа доказе да нас воли и помаже нам да му истрајно служимо (Јер. 31:3; 2. Кор. 4:16). Ми уживамо у духовном рају у коме имамо обиље духовне хране и подршку браће и сестара. Осим тога, надамо се дивној будућности.

2. Са чим се боре неке Божје верне слуге?

² Али упркос свему томе, неке Божје верне слуге имају лоше мишљење о себи. Можда сматрају да Јехова не цени ни њих ни оно што раде за њега. Онима код којих негативна осећања не јењавају, ’многе године‘ испуњене радошћу изгледају као пусти снови. Можда им се чини да у свом животу имају много мрачних дана (Проп. 11:8).

3. Зашто се код неких могу појавити негативна осећања?

³ Код неких се негативна осећања могу појавити зато што су се разочарали, разболели или зато што су остарили (Пс. 71:9; Посл. 13:12; Проп. 7:7). Осим тога, сваки хришћанин треба да буде свестан чињенице  да је срце варљиво и да нас може осудити чак и када је Бог задовољан нама и оним што радимо (Јер. 17:9; 1. Јов. 3:20). Ђаво неосновано оптужује Божје слуге. А они који размишљају попут Сатане могу покушати да нас заразе гледиштем какво је имао Елифас када је рекао Јову да смо ми безвредни пред Јеховом. То је била велика лаж у то време, а и данас је тако (Јов 4:18, 19).

4. О чему ћемо говорити у овом чланку?

⁴ Јехова у својој Речи јасно каже да ће бити са онима који пролазе „долином густе таме“ (Пс. 23:4). Он је с нама посредством своје Речи. Она „има велику снагу од Бога за рушење онога што је снажно утврђено“, укључујући и погрешна схватања и негативне мисли (2. Кор. 10:4, 5). Погледајмо зато како нам Божја Реч може помоћи да стекнемо и сачувамо позитивно гледиште о себи. То ће користити нама лично, а даће нам и неке идеје како да охрабримо друге.

5. На основу чега можемо развити позитиван став према себи?

⁵ Апостол Павле је говорио о неким стварима које нам могу помоћи да развијамо позитиван став према себи и животу уопште. Он је хришћанима у Коринту рекао: „Испитујте да ли сте у вери“ (2. Кор. 13:5). ’Вера‘ се у овом контексту односи на сва хришћанска веровања забележена у Библији. Ако су наше речи и поступци у складу с тим веровањима, онда можемо рећи да смо прошли испит и да смо „у вери“. Наравно, не можемо изабрати само оно што се нама свиђа и по томе живети. Наш живот мора бити у складу са свим хришћанским учењима (Јак. 2:10, 11).

6. Зашто треба да испитамо ’да ли смо у вери‘? (Видети слику на почетку чланка.)

⁶ Можда се устручавамо да испитамо да ли смо у вери, нарочито ако мислимо да у нечему грешимо. Али далеко важније од тога како ми себе видимо јесте како нас Јехова види, јер он зна много више од нас (Ис. 55:8, 9). Он посматра своје слуге, али не да би их осудио, већ да би у њима пронашао добре особине и да би им помогао. Када Божју Реч користимо да бисмо испитали ’да ли смо у вери‘, разумећемо шта Бог мисли о нама. То ће нам помоћи да схватимо да ни у ком случају нисмо безвредни, већ да смо драгоцени у Божјим очима. То би могло бити као да смо склонили завесе и пустили зраке сунца да уђу у мрачну собу.

7. Како нам могу користити библијски примери верних људи?

⁷ Један од начина да се преиспитамо јесте да дубоко размишљамо о примерима верних људи који су забележени у Библији. Своја осећања и своје околности упоредимо са њиховим и размислимо како бисмо се ми понашали да смо били у њиховој кожи. Погледајмо сада три примера која ће нам показати како помоћу Библије можемо потврдити ’да смо у вери‘. То ће нам такође помоћи да развијемо позитивно гледиште о себи.

8, 9. (а) У каквој је ситуацији била сиромашна удовица? (б) Која је негативна осећања можда имала?

⁸ Исус је у храму у Јерусалиму посматрао једну сиромашну удовицу. Њен пример нам може помоћи да сачувамо позитивно гледиште о себи упркос томе што не можемо учинити све што бисмо хтели. (Прочитати Луку 21:1-4.) Размислимо на тренутак о њеним околностима. Она је сигурно патила зато што је изгубила мужа. Осим тога, живела  је у средини у којој су верске вође ’отимале имовину удовицама‘ уместо да им помажу, што јој је додатно отежавало живот (Лука 20:47). Била је толико сиромашна да је у храмску касицу могла ставити тек толико новца колико један радник заради за само 15 минута.

⁹ Покушајмо да замислимо како се та удовица осећала док је улазила у храмско двориште држећи у руци та два новчића. Да ли је размишљала о томе колико је то мало у поређењу са оним што је давала док јој је муж био жив? Када је видела како други убацују велике прилоге, да ли јој је било непријатно и да ли је свој прилог сматрала безвредним? Чак и ако се тако осећала, она је ипак учинила све што је могла како би подупрла обожавање истинитог Бога.

10. На основу чега знамо да је Јехова ценио сиромашну удовицу?

¹⁰ Исус је рекао да је Јехова ценио и ту удовицу и њен прилог. Чак је рекао да је она ’убацила више од свих богаташа‘. Исус је скренуо пажњу на њен прилог и похвалио ју је. Они који су касније скупљали прилоге, међу којима је био и њен, сигурно нису знали колико су за Јехову била вредна та два новчића и колико је ценио удовицу која их је дала. Па ипак, најважније је било шта је Јехова мислио, а не шта су други мислили. Није чак било ни толико важно шта је она мислила о себи. Можеш ли помоћу овог извештаја проверити да ли си у вери?

11. Шта можемо научити на основу записа о сиромашној удовици?

¹¹ Наше околности можда директно утичу на то шта можемо дати Јехови. Неки због старости или здравствених проблема не могу учествовати у служби проповедања онолико колико би хтели. Да ли онда због тога треба да сматрају да није толико битно да ли ће предати свој извештај о служби проповедања? Чак и они који су млађи или здравији можда сматрају да је њихов допринос у служби проповедања веома мали. Али на основу овог  библијског записа видимо да Јехова запажа и цени све што чинимо за њега, нарочито ако наше околности нису идеалне. Размислимо о ономе што смо чинили за Јехову током протекле године. Да ли је макар и један сат који смо му посветили захтевао од нас неку посебну жртву? Ако јесте, онда можемо бити сигурни да Јехова цени оно што смо тада учинили за њега. Када попут сиромашне удовице чинимо за Јехову све што можемо, имамо чврсте разлоге да сматрамо да смо заиста „у вери“.

12-14. (а) С каквим се осећањима Илија борио? (б) Шта је можда узроковало таква осећања?

¹² Пророк Илија је био одан Јехови и имао је јаку веру. Али у једном тренутку је био толико разочаран да је молио Јехову да га пусти да умре, рекавши: „Доста ми је! Јехова, узми моју душу“ (1. Краљ. 19:4). Они који никада нису били толико очајни могли би рећи да Илија није мислио озбиљно и да су његове речи једноставно биле „непромишљене“ (Јов 6:3). Али он се заиста тако осећао. Међутим, Јехова га није казнио зато што је пожелео да умре, већ му је помогао.

¹³ Како је Илија уопште доспео у такво стање? Он је непосредно пре тога у Израелу учинио једно чудо на основу ког је било очигледно да је Јехова истинити Бог. После тога је побијено 450 Валових пророка (1. Краљ. 18:37-40). Илија се вероватно надао да ће се Божји народ вратити обожавању истинитог Бога, али то се није десило. Зла краљица Језавеља је поручила Илији да ће га убити. Страхујући за свој живот, Илија је побегао на југ преко Јуде све до пустиње, то јест ненасељеног и негостољубивог подручја (1. Краљ. 19:2-4).

¹⁴ Сам са својим мислима, Илија је очигледно сматрао да његова пророчка служба није имала никаквог смисла. Рекао је Јехови: „Нисам ништа бољи од својих праочева.“ Мислио је да је безвредан попут костију и пепела својих предака. Проценио је себе према сопственим мерилима и дошао је до закључка да га нико не цени, ни Јехова ни људи.

15. Како је Јехова показао Илији да га и даље цени?

¹⁵ Али Свемоћни Бог је имао другачије мишљење о Илији. Он га је ценио и учинио је нешто да би га у то уверио. Јехова је послао једног анђела да ојача Илију. Постарао се и за храну и воду, тако да је Илија окрепљен тиме пешачио 40 дана све до Хорива на југу. Осим тога, Јехова му је на љубазан начин помогао да схвати да он није једини Израелац који му је остао веран. Вредно је споменути да му је Јехова поверио још неке задатке, које је он прихватио. Све то што је Јехова учинио очигледно је помогло Илији да се са новом снагом врати својој пророчкој служби (1. Краљ. 19:5-8, 15-19).

16. Како нас Јехова подржава?

¹⁶ Оно што је Илија доживео може нам помоћи да испитамо да ли смо у вери и може нам помоћи да имамо позитивно гледиште о себи. Као прво, размислимо о томе како нас Јехова подржава. Да ли ти је можда неки његов слуга, рецимо старешина или неки други зрели суверник помогао када си се нашао у некој тешкој ситуацији? (Гал. 6:2). Да ли су ти Библија, наше публикације или скупштински састанци помогли да осетиш како се Јехова брине о теби? Када следећи пут доживиш тако нешто, размисли од кога то заправо долази и немој заборавити да се у молитви захвалиш Јехови (Пс. 121:1, 2).

17. Шта Јехова цени код својих слугу?

 ¹⁷ Као друго, немојмо заборавити да нас негативно размишљање може одвести на погрешан колосек. Божје мишљење о нама је једино меродавно. (Прочитати Римљанима 14:4.) Јехова веома цени што смо му одани и верни. Наша вредност у његовим очима не зависи од тога шта смо све учинили за њега. Врло је могуће да смо и ми, попут Илије, учинили за Јехову много више него што мислимо. Вероватно смо у скупштини некоме помогли а да тога нисмо ни свесни, а да и не говоримо о људима који су чули за истину захваљујући нашем труду.

18. Какву нам је част Јехова исказао и шта то доказује?

¹⁸ И као треће, сваки задатак који добијемо од Јехове треба да сматрамо доказом да је он задовољан нама (Јер. 20:11). Можда смо и ми, попут Илије, обесхрабрени зато што изгледа да немамо неког успеха у служби или зато што не можемо остварити неке духовне циљеве. Али ипак имамо највећу част коју неко може имати, а то је да проповедамо добру вест и да носимо Божје име. Зато останимо верни Јехови. Тако ћемо и ми, у неком смислу, моћи да се ’радујемо са својим господарем‘, као што је то Исус рекао у једном поређењу (Мат. 25:23).

19. У каквој је ситуацији био писац 102. псалма?

¹⁹ Писац 102. псалма је био толико физички и психички оптерећен да је изгубио сваку наду и потпуно је клонуо. Више није имао снаге да се бори са својим проблемима (Пс. 102, увод). Из његових речи можемо видети колико је био обузет својим болом и својом усамљеношћу (Пс. 102:3, 4, 6, 11). Сматрао је да га је Јехова одбацио (Пс. 102:10).

20. Како молитва може помоћи некоме ко се бори са негативним осећањима?

²⁰ Као што се види из 102. псалма, чак и они који су у вери могу толико патити да због тога једноставно нису у стању да се усредсреде ни на шта друго. Псалмиста је за себе рекао да је „као птица што сама на крову стоји“, то јест као да је сам на овом свету и да нема никога да му помогне (Пс. 102:7). Али тај псалмиста је и даље могао хвалити Јехову у молитви. (Прочитати Псалам 102:19-21.) Ако се икада нађемо у таквој ситуацији, излијмо своје срце Јехови као што је то псалмиста урадио. Такве молитве нам могу помоћи да се изборимо са негативним осећањима. Јехова је обећао да ће се ’обазрети на молитву оних који су без ичега остали‘ и да ’неће презрети молитву њихову‘ (Пс. 102:17). Верујмо тим речима.

21. Шта може помоћи некоме ко се бори са негативним осећањима?

²¹ На основу 102. псалма можемо видети и како да позитивно размишљамо о себи. Псалмиста је успео да то учини тако што је почео да размишља о свом односу са Јеховом (Пс. 102:12, 27). Нашао је утеху у сазнању да ће Јехова увек бити уз свој народ и помагати му у кушњама. Зато ако због проблема тренутно не можемо учинити за Јехову онолико колико бисмо желели, кажимо му то у молитви. Молимо се Јехови да нам пружи олакшање, али и за то да се ’објави његово име‘ (Пс. 102:20, 21).

22. Како свако од нас може угодити Јехови?

²² Дакле, Божја Реч нам може помоћи да испитамо да ли смо у вери и да схватимо да смо вредни у Јеховиним очима. Наравно, докле год постоји овај зли свет нећемо моћи да се ослободимо свих негативних осећања или обесхрабрења. Али сви ми можемо угодити Јехови и добити вечни живот ако му и даље верно служимо (Мат. 24:13).