СВЕТО ПИСМО недвосмислено каже да муж треба да „воли своју жену као самог себе“, а жена треба да „дубоко поштује свог мужа“. И муж и жена треба да испуне своју улогу како би били „једно тело“ (Еф. 5:33; Пост. 2:23, 24). Међусобна приврженост је с проласком времена све већа, као и њихова љубав. И баш као што се корење два дрвета која расту једно поред другог међусобно преплиће, тако су и њихова осећања испреплетана и с временом све дубља.

Али ако једно од њих умре, тада се њихова веза, нераскидива за живота, прекида. Бол у срцу, усамљеност, па чак и љутња или осећај кривице, само су нека од осећања с којима се боре они који су остали без брачног друга. Данијела је 58 година била у браку и знала је многе који су остали без брачног друга. * Али када је њој муж умро, она је рекла: „Тако нешто једноставно не можеш разумети док то сам не доживиш.“

Неки стручњаци сматрају да је стрес изазван смрћу брачног друга најјачи стрес који неко може доживети. То ће потврдити и многи који су кроз то прошли. Милин муж је умро пре много година. Описујући своје емоционално стање откад је изгубила мужа с којим је била у браку 25 година, она каже да се осећа као „богаљ“.

 Сузан је раније сматрала да удовице које годинама жале за својим мужевима мало претерују у томе. А онда је након 38 година брака и сама изгубила мужа. Од његове смрти је прошло више од 20 година, али она каже да сваки дан мисли на њега и да јој толико недостаје да јој често сузе крену низ лице.

Свето писмо такође каже да је бол због губитка брачног друга изузетно јак и да дуго траје. Када је Сара умрла, њен муж Аврахам је ’ушао у шатор да је ожали и оплаче‘ (Пост. 23:1, 2). Иако је веровао у ускрсење, губитак вољене особе био је веома болан (Јевр. 11:17-19). Када је Рахела умрла, Јаков је још дуго патио за њом. С дубоким осећањима је својим синовима говорио о њој (Пост. 44:27; 48:7).

Шта нам говоре ти библијски примери? Они који су изгубили брачног друга још годинама након тога осећају бол. Њихове сузе и тугу не треба сматрати слабошћу већ нормалном реакцијом на тако велики губитак. Саосећање и подршка биће им потребни још дуго времена.

Кад неко остане без брачног друга, то не значи да се једноставно враћа на старе дане када још није био у браку. Муж након доста година брака обично зна како да своју жену утеши и орасположи када је тужна или узнемирена. Али када њега више нема, нема ни те љубави ни утехе. Исто тако, жена зна шта треба да ради да би њен супруг био срећан и сигуран у себе. Ништа не може да замени њен нежан додир, нежне речи и пажњу коју му је поклањала. Након њене смрти остаје огромна празнина. Зато неки који су изгубили брачног друга са страхом и неизвесношћу гледају у будућност. Која им библијска начела могу помоћи да поново стекну сигурност и унутрашњи мир?

„Не брините се, дакле, за сутрашњи дан, јер ће сутрашњи дан имати своје бриге. Доста је сваком дану свога зла“ (Мат. 6:34). Ове Исусове речи се конкретно односе на материјалне ствари, али оне су многима помогле да поднесу тако ужасан бол какав доноси губитак вољене особе. Неколико месеци након што му је умрла супруга, Чарлс је написао: „Моника ми много недостаје и понекад ми се чини да је тај осећај све јачи. Али знам да је то нормално и да ће време једног дана ублажити мој бол.“

Чарлс је морао чекати да време учини своје. Како му је то пошло за руком? Он је рекао: „Уз Јеховину помоћ пролазио је дан по дан.“ Није дозволио да га туга обузме. Његов бол није нестао преко ноћи, али га није ни сломио. Ако се и ти бориш са тугом зато што си изгубио брачног друга, усредсреди се само на данашњи дан, јер никад не знаш какво охрабрење може донети сутра.

 Смрт није била део Јеховине првобитне намере. Она је једно од ’Ђаволових дела‘ (1. Јов. 3:8; Римљ. 6:23). Сатана помоћу смрти и страха од смрти многе људе држи у ропству и одузима им сваку наду (Јевр. 2:14, 15). Он је задовољан кад неко изгуби наду да ће поново наћи праву срећу и радост, чак и у Божјем новом свету. Велики бол који неко осећа због губитка брачног друга јесте последица Адамовог греха и Сатанине побуне (Римљ. 5:12). Јехова ће у потпуности надокнадити штету коју је Сатана направио и уништити његово разорно оруђе, то јест смрт. Многи који су можда попут тебе изгубили брачног друга ослободили су се страха који Сатана узрокује.

Након ускрсења овде на земљи, по свему судећи биће многих промена у људским односима. На пример, неки од оних који буду ускрснули некима су можда били родитељи, баке и деке или неки даљњи рођаци. Сви ће они постати савршени, као и њихови потомци. Више неће бити последица старости. Млађе генерације ће на своје претке вероватно гледати много другачије него сада. То ће сигурно бити на добробит читаве људске породице.

Али сигурно се јављају и многа питања што се тиче ускрсења, као на пример шта ће бити са онима којима је смрт однела више брачних другова. Садукеји су питали Исуса шта ће бити са женом којој су  умрла седморица мужева (Лука 20:27-33). Какви ће бити њихови односи након ускрсења? Ми једноставно не знамо одговор на то питање, а нема ни смисла нагађати или се секирати око тога. Једино што сада можемо јесте да се уздамо у Јехову. Једно је сигурно — шта год Јехова буде учинио у будућности, то ће бити за наше добро, нешто чему треба да се радујемо, а не чега треба да се плашимо.

Једно од најјаснијих библијских учења јесте учење да ће они који су умрли бити враћени у живот. Библијски извештаји о ускрсењима гарантују да ће „сви који су у гробовима чути [Исусов] глас и изаћи ће“ (Јов. 5:28, 29). Људи ће у то време бити пресрећни што поново виде оне који су били мртви. А не можемо ни замислити колико ће тек бити срећни они који буду ускрснули.

Док се милијарде људи буду враћале у живот, земља ће бити препуна срећних људи као никада раније (Мар. 5:39-42; Откр. 20:13). Размишљање о томе утешиће све који су изгубили вољене особе.

Да ли ће ико имати разлога да буде тужан када почне ускрсење? Библија каже да неће. Према речима из Исаије 25:8 Јехова ће ’заувек уништити смрт‘. То се односи и на све последице смрти, јер пророчанство даље каже: „Суверени Господ Јехова обрисаће сузе са сваког лица.“ Ако си сада тужан зато што си изгубио свог животног сапутника, ускрсење ће ти сигурно пружити повод за радост.

Ниједан човек не може у потпуности разумети шта ће све Бог учинити у новом свету. Јехова каже: „Колико су небеса виша од земље, толико су и моји путеви виши од ваших путева и моје мисли од ваших мисли“ (Ис. 55:9). Наша вера у Исусово обећање о ускрсењу јесте доказ да се попут Аврахама уздамо у Јехову. За сваког правог Божјег слугу сада је најважније да чини оно што Бог тражи од њега да би био ’достојан да живи у том поретку‘  заједно са онима који ће бити ускрснути (Лука 20:35).

Иако са људског становишта будућност не изгледа светло, немојмо бити испуњени стрепњом, већ гајимо наду. Јехова нам гарантује да ће све заиста бити много боље. Сада не знамо тачно како ће Јехова задовољити све наше потребе и испунити све наше жеље, али не треба да сумњамо да ће он то учинити. Апостол Павле је написао: „Нада која се види није нада, јер кад човек нешто види, да ли се томе нада? А ако се надамо ономе што не видимо, с истрајношћу то очекујемо“ (Римљ. 8:24, 25). Чврста нада у Божја обећања помоћи ће нам да истрајемо и да доживимо ту величанствену будућност када ће нам Јехова дати ’што нам срце жели‘. Он ће испунити жеље „сваком живом бићу“ (Пс. 37:4; 145:16; Лука 21:19).

Када се приближило време да Исус умре, апостоли су се ражалостили и узнемирили. Исус их је утешио следећим речима: „Нека се ваше срце не узнемирује. Исказујте веру у Бога, и у мене исказујте веру.“ Још им је рекао: „Нећу вас оставити као сирочиће. Доћи ћу к вама“ (Јов. 14:1-4, 18, 27). Те речи су његовим помазаним следбеницима вековима пружале наду и снагу да истрају. Они који једва чекају да поново виде своје вољене кад ускрсну исто тако не треба да буду очајни. Јехова и његов Син их неће напустити. Вратиће у живот оне који су умрли. У то можемо бити потпуно сигурни!