„НАКОН спорних избора, избили су немири због чега је на хиљаде Јеховиних сведока било приморано да напусти своје домове“, каже Франсоа, старешина у једној земљи у развоју. „Завладала је несташица хране и лекова, а оно што је преостало било је веома скупо. Банке су биле затворене, а банкомати празни или покварени.“

Браћа из подружнице су одмах почела да шаљу новчана средства и хуманитарну помоћ Сведоцима који су морали да напусте свој дом и који су потражили уточиште у Дворанама Краљевства широм земље. Супарничке фракције у земљи су постављале барикаде на путевима, али возила подружнице су углавном могла да прођу пошто су обе стране знале да се Сведоци стриктно држе своје неутралности.

„Док смо ишли ка једној Дворани Краљевства, снајперисти су почели да пуцају на наше возило“, каже Франсоа. „Меци су прозујали поред нас. Кад смо видели како један војник са оружјем у руци трчи ка нама, брзо смо окренули возило и пожурили натраг у подружницу. Били смо захвални Јехови што смо остали живи. Сутрадан је 130 браће из те дворане успело да побегне на сигурно. Неки су дошли у подружницу, где смо се старали за њихове духовне и материјалне потребе све док се ситуација није смирила.

„Касније су у подружницу почела да пристижу писма од браће из свих крајева земље у којима су изражавала дубоку захвалност за помоћ“, каже Франсоа. „То што су им њихова браћа из других места притекла у помоћ ојачало је њихово поуздање у Јехову.“

Када дође до неке природне катастрофе или невоље коју су проузроковали људи, ми не кажемо нашој браћи само: „Грејте се и наситите се“ (Јак. 2:15, 16). Напротив, ми се трудимо да се постарамо за њихове потребе. Слично томе, када су хришћани у првом веку чули да ће бити глади, они су „свако према својим могућностима, одлучили да пошаљу помоћ браћи која живе у Јудеји“ (Дела 11:28-30).

Као Јеховине слуге, ми смо срећни кад можемо да помогнемо у материјалном погледу онима којима је то потребно. Међутим, људи имају и духовне потребе (Мат. 5:3). Да би помогао људима да постану свесни тих потреба и да их задовоље, Исус је својим следбеницима заповедио да стварају ученике (Мат. 28:19, 20). Свако од нас томе посвећује добар део свог времена, своје снаге и новчаних средстава. Наша организација користи неки део прилога и за то да материјално помогне онима којима је то потребно, али та средства се првенствено користе да би се подупирало дело проповедања. У томе се огледа наша љубав према Богу и ближњима (Мат. 22:37-39).

Они који желе да приложе за дело које обављају Јеховини сведоци могу бити сигурни да ће се та средства искористити на најбољи могући начин. Ако си у могућности да помогнеш својим суверницима који су погођени неком катастрофом и желиш да подупреш дело стварања ученика, онда „не ускрати добра онима којима је потребно, кад руком својом то можеш учинити“ (Посл. 3:27).