КАДА је 1914. године избио Први светски рат, многи људи су увидели да Истраживачи Библије желе да остану неутрални (Ис. 2:2-4; Јов. 18:36; Еф. 6:12). Шта се у то време дешавало са Божјим слугама у Великој Британији?

У Великој Британији је 1916. године донет закон којим је уведена војна обавеза за неожењене мушкарце који имају између 18 и 40 година. Тим законом је било предвиђено да неко може бити ослобођен те обавезе због „верских или моралних убеђења“. Власти су основале судове чији је задатак био да утврде ко може бити ослобођен војне обавезе и у којој мери.

За врло кратко време, око 40 Истраживача Библије задржано је у војним затворима, а осморица су послата на фронт у Француској. Због тих неправедних одлука, браћа у Великој Британији су упутила једно писмо премијеру Херберту Асквиту, у коме су изразили своје негодовање зато што су браћа у затвору. У прилогу тог писма била је и петиција са 5 500 потписа.

Затим је стигла вест да су осморица браће која су била послата у Француску осуђена на смрт стрељањем зато што нису хтела да учествују у рату. Али када су били изведени пред стрељачки вод, пресуда је преиначена на десет година затвора. Враћени су у Енглеску на издржавање казне у цивилним затворима.

Пошто је рат потрајао, војна обавеза је била уведена и за ожењене мушкарце. Случај који је могао постати правни преседан односио се на лекара Хенрија Хадсона, нашег брата из Манчестера. Трећег августа 1916, суд га је прогласио кривим због неизвршавања војне обавезе, одредио му новчану казну и предао га војним властима. У исто време је пред судом у Единбургу, у Шкотској, решаван још један такав случај. Џејмс Фредерик Скот, 25-годишњи брат који је био пионир, није био проглашен кривим. Тужилаштво је уложило жалбу на пресуду, али је одустало од тога и усмерило се на један други случај у Лондону који је могао постати правни преседан. У питању је био брат Херберт Кипс, који је проглашен кривим, новчано кажњен и предат војним властима.

До септембра 1916, укупно је 264 браће поднело молбу за ослобађање од војне службе. Петорица су била ослобођена, 154 браће је одведено на принудни рад, 23 је распоређено у јединице које нису директно учествовале у борбама, а 82 је било предато војним властима, од којих су неки били осуђени на затворске казне. Јавност је оштро реаговала на тако лоше  поступање са нашом браћом, тако да су из војних затвора били премештени у цивилне радне логоре.

Едгар Клеј и Прајс Хјуз, који је касније служио као надгледник подружнице, радили су на једној брани у Велсу. Херберт Синиор, један од осморице који су се вратили из Француске, био је послат у затвор Вејкфилд у Јоркширу. Они који су били осуђени на принудни рад, издржавали су своје казне у тешким условима у затвору Дартмур, где се налазио највећи број оних који нису желели да служе војску.

Френк Плат, Истраживач Библије који је пристао да оде у јединицу која није директно учествовала у борбама, дуго је био изложен жестоком прогонству када је био послат на фронт. Аткисон Паџет је упознао истину убрзо након регрутације. Војне власти су и с њим брутално поступале зато што је одбио војну службу.

Иако наша браћа у то време нису у потпуности разумела шта све неутралност подразумева, трудила су се да угоде Јехови Богу. Они чија смо имена овде споменули јесу изванредан пример људи који су остали неутрални у веома тешком „часу кушње“ (Откр. 3:10; из наше архиве — Велика Британија).