„Нека вас дух подстиче на ревност“

„У послу не будите лењи. Нека вас дух подстиче на ревност. Робујте Јехови“ (РИМЉ. 12:11)

1. Зашто су Израелци приносили животињске жртве и друге приносе?

 ЈЕХОВА цени добровољне жртве које му његове слуге приносе да би тиме изразиле своју љубав према њему и подложност његовој вољи. Он је у древна времена прихватао различите животињске жртве и друге приносе. Према Мојсијевом закону Израелци су те жртве приносили да би добили опроштење греха и да би њима изразили своју захвалност Јехови. Он од својих данашњих слугу не тражи да му приносе неке прописане, дословне жртве. Међутим, у 12. поглављу посланице коју је апостол Павле упутио хришћанима у Риму, он каже да се од нас још увек очекује да приносимо неке жртве. Погледајмо о каквим се то жртвама ради.

Жива жртва

2. Какав живот водимо као прави хришћани и шта то подразумева?

² Прочитати Римљанима 12:1, 2. У првом делу посланице Римљанима Павле је јасно рекао да су помазани хришћани, било да су јеврејског или нејеврејског порекла, проглашени праведнима пред Богом на основу вере, а не на основу дела (Римљ. 1:16; 3:20-24). У 12. поглављу Павле објашњава да хришћани треба да покажу захвалност Јехови својим самопожртвованим начином живота. За тако нешто је потребно да променимо начин на који размишљамо. Пошто смо сви наследили несавршеност, подложни смо ’закону греха и смрти‘ (Римљ. 8:2). Зато треба да се преобразимо, то јест да се ’обновимо у сили која покреће наш ум‘, тако што ћемо из корена променити своје ставове и склоности (Еф. 4:23). До такве потпуне промене може доћи само уз помоћ Бога и његовог духа. Од нас се такође очекује да се озбиљно потрудимо и да ’користимо свој разум‘. То значи да не смемо дозволити да нас „обликује овај свет“ својим неморалом, исквареном забавом и изопаченим начином размишљања (Еф. 2:1-3).

3. Зашто учествујемо у хришћанским активностима?

³ Павле нас такође позива да ’користимо свој разум‘ да бисмо утврдили „шта је Божја воља — шта је добро, угодно и савршено“. Зашто сваког дана читамо Библију, размишљамо о ономе што смо прочитали, молимо се, идемо на састанке и учествујемо у проповедању добре вести о Божјем Краљевству? Да ли зато што старешине кажу да то треба да радимо? Наравно, захвални смо што имамо старешине које нас повремено подсећају на то. Али ми све то радимо зато што нас свети дух подстиче да тако покажемо своју искрену љубав према Јехови. Сем тога, ми смо лично уверени да Јехова то очекује од нас (Зах. 4:6; Еф. 5:10). Осећамо велику радост и задовољство када знамо да тиме што живимо као прави хришћани можемо угодити Богу‘.

Различити дарови

4, 5. Како старешине треба да користе своје дарове?

⁴ Прочитати Римљанима 12:6-8, 11. Павле каже да „имамо различите дарове,  према незаслуженој доброти која нам је указана“. Неки од дарова које Павле спомиње, као што су подстицање и предвођење, нарочито се односе на хришћанске старешине које то треба да ’ревно чине‘.

⁵ Павле каже да та иста ревност треба да се види и када надгледници служе као учитељи. Изгледа да контекст показује да Павле овде говори о ’служби‘ која се обавља унутар скупштине, која је „једно тело“ (Римљ. 12:4, 5). Та служба је слична служби која се спомиње у Делима апостолским 6:4 где су апостоли рекли: „Ми ћемо се посветити молитви и поучавању Божјој речи [„служби речи“, фуснота].“ Шта таква служба подразумева? Хришћанске старешине користе своје дарове да би ојачали чланове скупштине. Они ’извршавају ту службу‘ када својом ревношћу пружају пример другима, када под молитвом проучавају и истражују Божју Реч, када поучавају и служе као пастири. Надгледници треба савесно да користе своје дарове и да с радошћу брину о Божјем стаду (Римљ. 12:7, 8; 1. Петр. 5:1-3).

6. Како можемо применити савет из Римљанима 12:11 који је водећи стих овог чланка?

⁶ Павле даље каже: „У послу не будите лењи. Нека вас дух подстиче на ревност. Робујте Јехови.“ Ако приметимо да више нисмо толико ревни у служби проповедања, можда би требало да преиспитамо какве су нам навике што се тиче проучавања и да се усрдније и чешће молимо Јехови за његов дух који нам може помоћи да се боримо са сопственом равнодушношћу и да поново будемо ревни (Лука 11:9, 13; Откр. 2:4; 3:14, 15, 19). Свети дух је дао снагу првим хришћанима да „говоре о величанственим Божјим делима“ (Дела 2:4, 11). Тај исти дух и нас може ’подстаћи на ревност‘ у служби.

Понизност и скромност

7. Зашто треба да будемо понизни и скромни док служимо Јехови?

⁷ Прочитати Римљанима 12:3, 16. Дарове које имамо добили смо захваљујући Јеховиној „незаслуженој доброти“. Павле је на једном другом месту рекао да „наша способност долази од Бога“ (2. Кор. 3:5). Зато не треба да се хвалимо. Треба понизно да признамо да је сваки успех који у служби можда имамо резултат Божјег благослова, а не наших способности (1. Кор. 3:6, 7). Павле је у складу с тим рекао: „Кажем свакоме међу вама да не мисли о себи више него што треба да мисли.“ Неопходно је да имамо самопоштовање и да налазимо  радост и задовољство у служби Јехови. Међутим, ако смо понизни и свесни својих граница нећемо бити самоуверени, већ ћемо имати разумно мишљење о себи.

8. Како можемо избећи да ’сами себе сматрамо разборитима‘?

⁸ Било би глупо да се хвалимо својим успесима јер је ’Бог тај који даје да расте‘ (1. Кор. 3:7). Павле каже да је Бог сваком члану скупштине дао неку ’меру вере‘ (Римљ. 12:3, др Лујо Бакотић). Уместо да себе сматрамо бољим од других треба да ценимо оно што други чине у складу с мером вере коју имају. Павле даље каже: „О другима мислите онако како мислите и о себи.“ У једној другој посланици Павле нам каже: „Ништа не радите из частољубља нити из сујете, него у понизности сматрајте друге већима од себе“ (Фил. 2:3). Заиста је потребна понизност и свестан труд како бисмо увек имали на уму да су сва наша браћа и сестре у нечему бољи од нас. Понизност ће нас спречити да ’сами себе сматрамо разборитима‘. Премда због неког вида посебне службе неки могу бити у центру пажње, сви ће наћи велику радост у извршавању незнатних задатака који код људи често пролазе незапажено (1. Петр. 5:5).

Јединство у скупштини

9. Зашто је Павле духом рођене хришћане упоредио са удовима тела?

⁹ Прочитати Римљанима 12:4, 5, 9, 10. Павле је помазане хришћане упоредио са удовима тела чија је глава, то јест Поглавар, Христ и које зато складно функционише (Кол. 1:18). Он је подсетио духом рођене хришћане да тело има много удова који имају различите функције и да ’иако их је много, они су једно тело у јединству с Христом‘. Павле се на сличан начин обратио помазаним хришћанима у Ефесу: „У свему љубављу узрастимо до зрелости да будемо попут њега који је поглавар, а то је Христ. Од њега цело тело — коме су сви делови складно састављени и сложно раде, јер сваки зглоб који их повезује испуњава своју сврху како би сваки поједини уд могао примерено да делује — доприноси свом расту на изградњу самога себе у љубави“ (Еф. 4:15, 16).

10. Чији ауторитет „друге овце“ треба да поштују?

¹⁰ Премда „друге овце“ не сачињавају Христово симболично тело, оне ипак могу много тога научити из овог поређења (Јов. 10:16). Павле каже да је Јехова ’све подложио Христу под ноге и учинио га поглаварем над свим за добро скупштине‘ (Еф. 1:22). Данас то „све“ над чим је Јехова поставио свог сина за Поглавара подразумева и друге овце. Оне такође спадају у ’имање‘ које је Христ поверио свом ’верном и разборитом робу‘ (Мат. 24:45-47). Зато они који се надају животу на земљи треба да признају Христа за свог Поглавара и да буду подложни верном и разборитом робу и његовом Водећем телу, као и људима који су постављени за надгледнике у скупштинама (Јевр. 13:7, 17). То доприноси јединству у скупштини.

11. На чему се заснива наше јединство и које је још савете Павле дао?

¹¹ Такво јединство се заснива на љубави која нас „савршено повезује“ (Кол. 3:14). У 12. поглављу посланице Римљанима Павле то наглашава кад каже да наша љубав не сме бити „лицемерна“ и да „братском љубављу“ треба да ’срдачно волимо једни друге‘. То води до узајамног поштовања. Апостол Павле каже: „Предњачите у исказивању поштовања једни другима.“ Наравно, љубав не смемо мешати са сентименталношћу. Треба да учинимо све што можемо да би скупштина остала чиста. Када је дао овај савет о љубави, Павле је још рекао: „Мрзите зло, држите се добра.“

 Гостољубивост

12. Шта од првих хришћана у Македонији можемо научити о помагању другима?

¹² Прочитати Римљанима 12:13. Љубав према браћи ће нас подстаћи да ’делимо са светима према њиховим потребама‘ и у складу с нашим могућностима. Чак и ако смо сиромашни, оно што имамо можемо делити с другима. Павле је о хришћанским скупштинама у Македонији написао: „Премда су биле у потешкоћама јер су доживеле велике кушње, обиловале су радошћу, па је њихово крајње сиромаштво уродило богатством дарежљивости. Јер могу посведочити да су давали према својим могућностима, а и преко својих могућности. Јер они су нас сами усрдно молили и преклињали да им омогућимо да приложе свој великодушни дар и да учествују у прикупљању помоћи за свете [у Јудеји]“ (2. Кор. 8:2-4). Хришћани у Македонији су били великодушни иако су били сиромашни. Била им је част да оно што имају поделе са својом браћом у Јудеји.

13. Шта значи бити гостољубив?

¹³ Израз „будите гостољубиви“ је превод грчке речи која указује на преузимање иницијативе. У једном преводу тај израз гласи „тражите прилике да будете гостољубиви“ (The New Jerusalem Bible). Гостољубивост понекад показујемо тако што некога позовемо на ручак, и то је за сваку похвалу ако се ради из љубави. Али ако мало размислимо видећемо да има још много начина да будемо гостољубиви. На пример, ако због финансијске ситуације или лошег здравља не можемо друге позвати на ручак, можемо их позвати на кафу или чај, што је свакако израз гостољубивости.

14. (а) Од којих се речи састоји грчка реч преведена као „гостољубивост“? (б) Како у служби проповедања можемо показати да смо заинтересовани за странце?

¹⁴ Гостољубивост је и одраз нашег става. Грчка реч која је преведена као „гостољубивост“ састоји се од две речи које значе „љубав“ и „странац“. Како гледамо на странце? Наша браћа и сестре који се труде да науче неки други језик да би добру вест проповедали странцима који су се доселили на подручје њихове скупштине заиста се могу сматрати гостољубивима. Наравно, многи од нас нису у ситуацији да уче неки страни језик. Па ипак, сви можемо помагати странцима ако користимо брошурицу Добра вест  за људе из свих народа, у којој се налази библијска порука на многим језицима. Да ли си већ имао прилику да користиш ову брошурицу у служби проповедања?

Саосећање

15. Како нам Исусов пример помаже да применимо савет из Римљанима 12:15?

¹⁵ Прочитати Римљанима 12:15. Савет који је Павле дао у овом стиху може се сажети у две речи: Будимо саосећајни. Треба да научимо да разумемо и чак да делимо осећања других, било да су у питању радост или туга. Ако смо испуњени светим духом, видеће се да с другима можемо да делимо њихову радост или тугу. „Свети дух је испунио Исуса радошћу“ када су се седамдесеторица његових ученика вратили из проповедања и радосно му испричали шта су све доживели (Лука 10:17-21). Он се радовао с њима. Једном другом приликом је ’плакао с онима који су плакали‘ када је његов пријатељ Лазар умро (Јов. 11:32-35).

16. Како можемо показати саосећање и ко то нарочито треба да ради?

¹⁶ И ми желимо да попут Исуса будемо саосећајни. Када се наша браћа и сестре радују, и ми ћемо се радовати с њима. Исто тако ћемо бити саосећајни када наша браћа и сестре пате или су тужни. Можда ће им бити лакше ако их заиста саосећајно саслушамо. Некад ћемо можда бити дирнути до суза (1. Петр. 1:22). Нарочито старешине треба да примењују овај Павлов савет.

17. Шта смо до сада научили из 12. поглавља посланице Римљанима и о чему ће бити речи у следећем чланку?

¹⁷ Стихови које смо до сада размотрили из 12. поглавља посланице Римљанима пружили су нам савете које можемо применити у свом животу, као и у односима с браћом и сестрама. У следећем чланку ћемо размотрити преостале стихове из овог поглавља који говоре о томе какав став треба да имамо према људима ван скупштине, укључујући и оне који нам се противе и који нас прогоне.

За понављање

• По чему се види да нас „дух подстиче на ревност“?

• Зашто треба да будемо понизни и скромни док служимо Богу?

• Како можемо показати да с нашом браћом и сестрама делимо њихове радости и туге?

[Питања за разматрање]

[Слике на 4. страни]

Зашто учествујемо у овим хришћанским активностима?

[Слика на 6. страни]

Како свако од нас може помоћи странцима да чују добру вест о Краљевству?