Пређи на садржај

Пређи на садржај

Изабране мисли из прве и друге посланице Коринћанима

Изабране мисли из прве и друге посланице Коринћанима

Јеховина Реч је жива

Изабране мисли из прве и друге посланице Коринћанима

АПОСТОЛ Павле је веома забринут за духовну добробит коринтске скупштине. Чуо је да међу тамошњом браћом постоје неслагања у мишљењу. Неморал се толерише. Осим тога, скупштина му је писала и поставила одређена питања. Зато око 55. н. е., док борави у Ефесу током трећег мисионарског путовања, Павле пише прву од своје две посланице Коринћанима.

Друга посланица, вероватно написана само неколико месеци након прве, представља њен наставак. Пошто су околности како унутар тако и ван коринтске скупштине у првом веку биле у много чему сличне нашем времену, Павлове посланице Коринћанима су од велике важности за нас (Јевр. 4:12).

’БДИТЕ, БУДИТЕ НЕПОКОЛЕБЉИВИ, БУДИТЕ ЈАКИ‘

(1. Кор. 1:1–16:24)

„Подстичем вас... да сви једно говорите“, каже Павле (1. Кор. 1:10). Нема ’другог темеља осим Исуса Христа‘ на коме се граде хришћанске особине (1. Кор. 3:11-13). Говорећи о човеку који је починио блуд, он каже: „Уклоните злога из своје средине!“ (1. Кор. 5:13). Такође говори: „Тело није за блуд, него за Господа“ (1. Кор. 6:13).

Одговарајући на ’оно што су му писали‘, Павле пружа мудре савете о браку и самаштву (1. Кор. 7:1). Након што говори о хришћанском поглаварству, о реду који треба да влада на хришћанским састанцима и о томе колико је сигурно да ће бити ускрсење, Павле даје следећи подстрек: „Бдите, будите непоколебљиви у вери, држите се мушки, будите јаки“ (1. Кор. 16:13).

Одговори на библијска питања:

1:21 — Да ли Јехова стварно користи ’лудост‘ да би спасао оне који верују? Не. Међутим, пошто „свет својом мудрошћу није упознао Бога“, оно што он користи да би спасао људе овом свету изгледа као лудост (Јов. 17:25).

5:5 — Шта значи ’предати [преступника] Сатани да се одстрани телесни утицај, како би дух скупштине био спасен‘? Када неко ко је починио озбиљан грех и не каје се буде искључен из скупштине, он поново постаје део Сатаниног злог света (1. Јов. 5:19). Зато се за њега каже да бива предат Сатани. Његовим искључењем се из скупштине одстрањује лош утицај, чиме се чува њен дух (2. Тим. 4:22).

7:33, 34 — Шта су ’световне ствари‘ за које се брине особа која је у браку? Павле говори о свакодневним стварима о којима хришћани који су у браку морају да брину. У то спадају храна, одећа и кров над главом, али не и лоше ствари овог света којих се хришћани клоне (1. Јов. 2:15-17).

11:26 — Колико често треба обележавати Исусову смрт и докле то треба чинити? Павле није мислио да Исусову смрт треба често обележавати. Он је рекао да „кад год“ помазани хришћани узимају симболе, а то је једанпут годишње 14. нисана, они ’објављују Господову смрт‘. Они ће то чинити „док он не дође“, то јест док их не прими на небо путем ускрсења (1. Сол. 4:14-17).

13:13 — У ком смислу је љубав већа од вере и наде? Када „оно чему се надамо“ постане стварност и наше „чврсто поуздање“ у то се оствари, вера и нада у извесном смислу престају (Јевр. 11:1). Љубав је већа од вере и наде по томе што остаје заувек.

15:29 — У ком смислу се неки „крштавају да буду мртви“? Павле није говорио да живи треба да се крсте уместо оних који су умрли некрштени, што би се могло закључити из неких превода Библије. Он је овде говорио о крштењу помазаних хришћана које означава почетак живота у ком ће морати да остану беспрекорни до смрти, након чега следи ускрсење у духовни живот.

Поука за нас:

1:26-31; 3:3-9; 4:7. Ако се понизно хвалимо Јеховом а не собом, тиме се унапређује јединство у скупштини.

2:3-5. Док је сведочио у Коринту, центру грчке филозофије и образовања, Павле се можда бринуо да ли ће успети да увери своје слушаоце. Па ипак, он није дозволио да га неке његове слабости и страх омету у извршавању задатка који је добио од Бога. Ни ми не треба да дозволимо да нас измењене околности и потешкоће спрече да објављујемо добру вест о Божјем Краљевству. С поуздањем можемо да очекујемо помоћ од Јехове, баш као и Павле.

2:16. Имати „Христов ум“ значи познавати његов начин размишљања и усвојити га, добро познавати његову личност и следити његов пример (1. Петр. 2:21; 4:1). Како је само важно да пажљиво проучавамо Исусов живот и службу!

3:10-15; 4:17. Треба да анализирамо и побољшавамо своју вештину поучавања и стварања ученика (Мат. 28:19, 20). Уколико не поучавамо добро, особа можда неће положити испит вере и ми ћемо претрпети губитак који је тако болан да ће наше спасење бити „као кроз ватру“.

6:18. ’Бежати од блуда‘ не значи само избегавати поступке који су обухваћени речју порниа, већ такође и порнографију, моралну нечистоћу, сексуалне фантазије и флертовање — све што може водити до блуда (Мат. 5:28; Јак. 3:17).

7:29. Брачни другови треба да буду пажљиви како не би постали толико заокупљени једно другим да им Краљевство више не буде најважније у животу.

10:8-11. Јехову је веома вређало када су Израелци гунђали на Мојсија и Арона. Треба да пазимо како не бисмо и ми развили навику да приговарамо.

16:2. Уколико размишљамо унапред и плански одвајамо новац на страну, бићемо редовни у давању новчаних прилога за дело Краљевства.

„ИСПРАВЉАЈТЕ СЕ“

(2. Кор. 1:1–13:14)

Павле говори Коринћанима да ’спремно опросте и утеше‘ преступника који се покајао након што је укорен. Премда их је његова прва посланица ражалостила, Павле изражава радост јер их је та „жалост навела на покајање“ (2. Кор. 2:6, 7; 7:8, 9).

Он подстиче хришћане да ’као што обилују у свему, обилују и у сакупљању прилога‘. Након што одговара на оптужбе противника, даје закључни савет свима: „Радујте се, исправљајте се, утешавајте се, будите сложни у размишљању, живите у миру“ (2. Кор. 8:7; 13:11).

Одговори на библијска питања:

2:15, 16 — На који начин смо ми „Христов пријатан мирис“? То је због тога што се држимо Библије и проповедамо њену поруку. Премда неправедницима тај мирис може бити одвратан, за Јехову и искрене особе то је пријатан мирис.

5:16 — У ком смислу помазани хришћани ’никога не познају по телу‘? Они не гледају на људе телесним очима тако што би им повлађивали због њиховог богатства, расе, етничке или националне припадности. За њих је важна духовна веза са суверницима.

11:1, 16; 12:11 — Да ли је Павле заиста био неразуман према Коринћанима? Није. Међутим, можда је некима деловало као да се хвали или да је неразуман због онога што је морао да каже у одбрану свог апостолства.

12:1-4 — Ко је „био однесен у рај“? Пошто Библија не помиње ниједну другу особу која је имала такву визију, а ове речи следе након Павлове одбране свог апостолства, он је по свему судећи говорио о личном искуству. Визија коју је добио вероватно се односила на духовни рај у ком ће се хришћанска скупштина налазити у ’времену краја‘ (Дан. 12:4).

Поука за нас:

3:5. Овај стих нам у начелу говори да Јехова оспособљава хришћане за службу путем своје Речи, светог духа и земаљског дела своје организације (Јов. 16:7; 2. Тим. 3:16, 17). Треба марљиво да проучавамо Библију и библијске публикације, да се истрајно молимо за свети дух и редовно присуствујемо хришћанским састанцима и учествујемо на њима (Пс. 1:1-3; Лука 11:10-13; Јевр. 10:24, 25).

4:16. Пошто Јехова обнавља нашег ’унутрашњег човека из дана у дан‘, треба редовно да користимо све што нам он пружа и да не дозволимо да прође дан а да се нисмо бавили духовним стварима.

4:17, 18. Ако имамо на уму да је невоља „тренутна и лака“, то нам може помоћи да останемо верни Јехови и у тешко време.

5:1-5. Павле на веома леп начин изражава осећања која помазани хришћани имају према својој нади у небески живот.

10:13. Уколико нисмо додељени да служимо тамо где је већа потреба, препоручљиво је да проповедамо само на подручју које припада нашој скупштини.

13:5. Да бисмо ’испитали да ли смо у вери‘, морамо да сагледамо своје понашање у светлу онога што учимо из Библије. Да бисмо ’сами себе проверили‘, морамо да проценимо на ком је нивоу наша духовност, колико је изоштрена наша „моћ запажања“ и колико смо богати у делима вере (Јевр. 5:14; Јак. 1:22-25). Ако примењујемо Павлов мудар савет, можемо и даље ходити у истини.

[Слика на странама 26, 27]

Шта значе речи „кад год једете овај хлеб и пијете ову чашу“? (1. Кор. 11:26)