Јаки упркос слабостима

СЛАБОСТИ нас могу потпуно поразити. Попут пијавица, оне приањају уз нас и одузимају нам снагу. Можда нам се чини да их никада нећемо савладати или се осећамо недорасло и безвредно када се упоредимо с другима. Или се можда боримо с тешком болешћу која нас исцрпљује и гаси нам жељу за животом. У сваком случају, осећамо се као да смо у замци. Можда баш попут Јова који је рекао Богу: „О, кад би ме у гроб склонио, кад би ме сакрио док не прође гнев твој, кад би ми рок одредио и онда ме се сетио!“ (Јов 14:13).

Како се можемо ослободити таквих осећања? Иако то може бити веома тешко, понекад је потребно да не мислимо само о својим проблемима. На пример, можемо размишљати о надахнутим питањима која је Јехова поставио свом верном слуги Јову: „Где си био кад сам земљу утемељио? Реци ми, ако то разумеш. Знаш ли ко је одредио мере њене, и ко је над њом мерно уже растегао?“ (Јов 38:4, 5). Док размишљамо о овим питањима, вероватно ћемо бити подстакнути да признамо да је Јехова далеко мудрији и моћнији од нас. Он с добрим разлогом допушта да садашњи свет још увек постоји.

„Трн у телу“

Један други верни Божји слуга такође се молио да му Јехова уклони „трн у телу“, то јест проблем који му је задавао муке. У питању је апостол Павле, који је трипут преклињао Бога да то уклони од њега. Шта год да је било у питању, попут трна који иритира, тај проблем је Павлу могао одузети радост у служби.  Павле је ношење тог трна у телу упоредио с подношењем непрестаних удараца. Јеховин одговор је био: „Довољна ти је незаслужена доброта коју ти исказујем, јер се моја сила у потпуности показује кад си слаб.“ Јехова није уклонио тај трн у телу. Павле је морао да се бори с њим, али је рекао: „Кад сам слаб, онда сам јак“ (2. Кор. 12:7-10). Шта је тиме хтео да каже?

Павлов проблем није нестао неким чудом. Ипак, то га није спречило да постигне изврсне резултате у служби. Павле се ослањао на Јехову и увек га молио за помоћ (Фил. 4:6, 7). Пред крај свог живота, могао је да каже: „Добро сам се борио, трку сам до краја истрчао, веру сам сачувао“ (2. Тим. 4:7).

Иако несавршени људи имају мане и проблеме, Јехова их користи да би извршио своју вољу и зато слава с правом припада њему. Он им може пружити вођство и мудрост како би се изборили с тешкоћама и остали радосни у служби. Заиста, он може учинити велика дела преко несавршених људи упркос њиховим слабостима.

Павле је објаснио зашто му Бог није уклонио трн у телу, рекавши: „Како се не бих узохолио“ (2. Кор. 12:7). „Трн“ га је подсећао на његова ограничења и помогао му је да не мисли превисоко о себи. То је у складу са Исусовом поуком: „Ко се узвисује, биће понижен, а ко се понизује, биће узвишен“ (Мат. 23:12). Путем кушњи, Божје слуге се могу научити понизности и схватити да је потребно да се ослоне на Јехову ако желе да верно истрају. На тај начин се попут апостола Павла могу ’хвалити Јеховом‘ (1. Кор. 1:31).

Прикривене слабости

Неки можда имају слабости којих нису свесни или не желе да их признају. На пример, неко је можда претерано самоуверен и узда се у своје способности (1. Кор. 10:12). Још једна слабост типична за несавршене људе јесте жеља за истакнутошћу.

Јоав, заповедник војске краља Давида, био је храбар, одлучан и способан човек. Ипак, направио је неке озбиљне грешке које су откриле његову дрскост и частољубље. Он је немилосрдно убио двојицу војних заповедника. Најпре је из освете убио Авенира. Затим је убио свог рођака Амасу. Претварајући се да жели да га поздрави, десном руком га је ухватио за браду као да жели да га пољуби а затим га је пробо мачем који је држао у левој руци (2. Сам. 17:25; 20:8-10). Пошто је Амаса био постављен за заповедника војске уместо њега, Јоав је искористио ту прилику да се ослободи супарника вероватно се надајући повратку на тај положај. Очигледно је да Јоав није контролисао своје склоности, укључујући и частољубље. Поступао је немилосрдно, без и мало гриже савести. Када је био на самрти, краљ Давид је рекао свом сину Соломону да се побрине да Јоав буде кажњен за своја злодела (1. Краљ. 2:5, 6, 29-35).

Ми сигурно не треба да поклекнемо пред неисправним жељама. Могуће је контролисати своје слабости. Прво их морамо препознати и признати. Затим треба да радимо на томе да их победимо. Можемо се редовно молити Јехови и тражити његову помоћ да победимо слабости, као и марљиво проучавати његову Реч с циљем да пронађемо начине да контролишемо такве склоности (Јевр. 4:12). Можда је потребно да непрестано радимо на својим манама и због тога не треба да се обесхрабримо. Та борба може трајати све док смо несавршени. Павле је то лично признао, када је написао: „Не чиним оно што желим, него оно што мрзим, то чиним.“ Међутим, као што знамо, Павле се није препустио својим слабостима, као да су његови поступци били потпуно ван његове контроле. Напротив, он се борио против својих слабости, ослањајући се на Божју помоћ преко Исуса Христа (Римљ. 7:15-25). Једном другом приликом, Павле је рекао: „Бијем своје тело и  држим га у покорности као роба, да не бих и са̂м био одбачен након што сам проповедао другима“ (1. Кор. 9:27).

Људи су склони томе да се оправдавају. Против тога се можемо борити тако што усвајамо Јеховино гледиште, поступајући у складу с Павловим саветом датом хришћанима: „Мрзите зло, држите се добра“ (Римљ. 12:9). Док се боримо с нашим слабостима, потребно је да будемо искрени, истрајни и дисциплиновани. Давид је молио Јехову: „Прочисти бубреге моје и срце моје“ (Пс. 26:2). Он је знао да Бог може јасно видети наше најскривеније склоности и пружити нам помоћ када нам је потребна. Ако следимо вођство које нам Јехова пружа преко своје Речи и светог духа, с временом се можемо успешно изборити с нашим манама.

Неки мисле да не могу сами изаћи на крај са својим слабостима. Скупштинске старешине свакако могу с љубављу пружити помоћ и охрабрење (Иса. 32:1, 2). Али, мудро је да имамо разумна очекивања. За неке проблеме не постоји потпуно решење у садашњем свету. Без обзира на то, многи су научили да се успешно носе с тешкоћама и то им омогућава да воде испуњен живот.

Јеховина подршка је сигурна

С каквим год проблемима да се суочавамо у овим тешким временима, можемо бити уверени да ће нас Јехова водити и подржавати. Библија нас подстиче: „Понизите се, стога, под моћну Божју руку, да би вас узвисио кад буде време, и све своје бриге баците на њега, јер се он брине за вас“ (1. Петр. 5:6, 7).

Када је Кети, која годинама служи у Бетелу, сазнала да њен муж болује од Алцхајмерове болести, сматрала је да није способна да се суочи са изазовима који су је чекали. Понизна молитва Јехови за мудрост и емоционалну снагу постала је њена свакодневна потреба. Пошто је стање њеног мужа с временом бивало све горе, брижна браћа су одвојила време да сазнају што више о тој болести а сестре су јој пружале емоционалну подршку. Преко тих хришћана Јехова јој  је пружао снажну подршку и захваљујући томе она је могла да брине о свом мужу наредних 11 година, све до његове смрти. Она каже: „Са сузама и од срца захваљујем Јехови за сву помоћ — без ње не бих успела. Мислила сам да нећу моћи да издржим толико дуго будући да сам била јако слаба и исцрпљена.“

Како савладати скривене слабости

Особе које се осећају безвредно могу мислити да Јехова неће слушати њихов позив за помоћ у време невоље. Тада је посебно важно да се присетимо онога што је Давид рекао када је жалио због свог озбиљног греха с Витсавејом: „Срце сломљено и скрхано, Боже, ти не презиреш“ (Пс. 51:17). Давид се искрено кајао и знао је да може приступити Богу и ослонити се на његово милосрђе. Исус је у томе опонашао Јехову. Писац Јеванђеља, Матеј, применио је следеће Исаијине речи на Исуса: „Стучену трску неће сломити, и фитиљ који тиња неће угасити“ (Мат. 12:20; Иса. 42:3). Док је био на земљи, Исус је саосећао са обичним и потлаченим људима. Симболично говорећи, он није угасио последњу искру живота код оних који су били попут тињајућег фитиља у уљаној лампи. Уместо тога, он је нежно поступао према онима који су патили како би у њима распламсао живот. Исус је био такав према људима док је био на земљи. Имамо ли разлога да сумњамо да је он још увек такав и да саосећа с нама у нашим слабостима? Запази речи у Јеврејима 4:15, где пише да он може да „саосећа с нама у нашим слабостима“.

Када је писао о свом „трну у телу“, Павле је рекао да је Христова сила „попут заклона“ над њим (2. Кор. 12:7-9). Он је осећао Божју заштиту преко Христа, као што се особа у заклону осећа сигурно у време неке природне непогоде. Попут Павла, не треба да поклекнемо пред својим слабостима и проблемима. Да бисмо остали духовно јаки, можемо користити све што нам Јехова пружа преко хришћанске скупштине. Можемо учинити све што је у нашој моћи, и затим се ослонити на Јехову с потпуним поуздањем да ће он управљати нашим корацима. Када будемо осетили како уз Божју моћ савладавамо своје слабости, моћи ћемо попут Павла да кажемо: „Кад сам слаб, онда сам јак“ (2. Кор. 12:10).

[Слика на 3. страни]

Павле је увек молио Јехову за вођство како би извршио своју службу

[Слика на 5. страни]

Краљ Давид је Јоаву поверио војску

[Слика на 5. страни]

Јоав је убио свог супарника Амасу

[Слика на 6. страни]

Старешине с љубављу пружају библијске савете који нам помажу да се изборимо с проблемима