Нека скупштина хвали Јехову

„Објавићу име твоје браћи својој, усред окупљеног мноштва песмом ћу те хвалити“ (ЈЕВРЕЈИМА 2:12)

1, 2. Зашто је веома добро што постоји скупштина и која је њена главна улога?

 ПОЈЕДИНЦИ још од давнина налазе друштво и сигурност у основној, породичној заједници. Међутим, Библија говори о једној другој заједници у којој данас безброј особа из целог света налази једно изузетно друштво и сигурност. То је хришћанска скупштина. a Било да си део неке тесно повезане породице или не, можеш и треба да цениш оно што Бог пружа преко скупштине. Наравно, ако си већ повезан с неком скупштином Јеховиних сведока, вероватно можеш потврдити да у њој осећаш топлину и сигурност.

² Скупштина није само нека група људи. То није нека заједница или клуб где се окупљају људи сличног порекла или интересовања, као што су неки спорт или хоби. Не, скупштина првенствено постоји да би се хвалио Јехова Бог. Како се наглашава у Псалмима, то је већ дуго тако. У Псалму 35:18 читамо: „Славићу те усред великог мноштва окупљеног [скупштине], међу народом бројним тебе ћу хвалити.“ Слично томе, Псалам 107:31, 32 подстиче нас на следеће: „Нека захваљују Јехови за доброту његову и за чудесна дела према синовима људским. Нека га узвисују пред народом сакупљеним.“

3. Према Павловим речима, коју улогу има скупштина?

³ Апостол Павле је истакао још једну важну улогу коју скупштина има када је указао на ’Божји дом, који је скупштина живог Бога, стуб и упориште истине‘ (1. Тимотеју 3:15). О којој је скупштини Павле говорио? На које начине Библија користи израз „скупштина“? Такође, како скупштина треба да утиче на наш живот и нашу будућност? Да бисмо добили одговоре, осмотримо најпре како се у Библији користе изворне речи за скупштину.

4. Како се реч кахал најчешће користи у хебрејском делу Светог писма?

⁴ Хебрејска реч кахал изведена је из глагола који значи „сазвати“, „окупити“ (Излазак 12:6, фуснота). Псалмиста је употребио ту реч у вези са анђелима на небу, а може се употребити и у вези са злим људима (Псалам 26:5; 89:5-7). Међутим, у хебрејском делу Светог писма, она се најчешће користи за Израелце. Бог је указао да ће од Јакова „постати велик народ [на хебрејском кахал]“, и тако је и било (Постанак 28:3; 35:11; 48:4). Израелци су били позвани, то јест изабрани да буду „Јеховин збор“, ’збор истинитог Бога‘ (Бројеви 20:4; Немија 13:1; Исус Навин 8:35; 1. Самуилова 17:47; Михеј 2:5).

5. Која се грчка реч обично преводи са „скупштина“ и на шта се она може односити?

⁵ Одговарајућа грчка реч је еклисиа, која се састоји од две речи које значе „из“ и „позвати“. Може се применити на групу која је окупљена из нерелигиозних разлога, као што је ’скуп‘ који је Димитрије  нахушкао против Павла у Ефесу (Дела апостолска 19:32, 39, 41). Међутим, у Библији се углавном користи за хришћанску скупштину. Неки преводиоци преводе ову реч са „црква“, али у једном речнику се каже да она „никада... не означава грађевину у којој су се хришћани састајали ради обожавања“ (The Imperial Bible-Dictionary). Међутим, занимљиво је да се у грчком делу Светог писма реч „скупштина“ користи на најмање четири начина.

Помазана Божја скупштина

6. Шта су Давид и Исус радили у скупштини?

⁶ Примењујући на Исуса Давидове речи из Псалма 22:22, апостол Павле је написао: „’Објавићу име твоје браћи својој, усред окупљеног мноштва [скупштине] песмом ћу те хвалити.‘ Зато је [Исус] у свему морао да постане попут своје ’браће‘, да буде милосрдан и веран као првосвештеник у Божјој служби“ (Јеврејима 2:12, 17). Давид је хвалио Бога усред скупштине древног Израела (Псалам 40:9). Међутим, на шта је Павле указивао када је рекао да је Исус хвалио Бога „усред окупљеног мноштва“? Усред којег мноштва, то јест скупштине?

7. На који начин се првенствено користи реч „скупштина“ у грчком делу Светог писма?

⁷ Значајно је оно што налазимо у Јеврејима 2:12, 17. Тамо се уопштено говори да је Христ био члан једне скупштине у којој је објављивао Божје име својој браћи. Ко су била та браћа? Они који сачињавају ’Аврахамово потомство‘, Христова духом помазана браћа, „учесници у небеском позиву“ (Јеврејима 2:16–3:1; Матеј 25:40). Да, првенствени смисао речи „скупштина“ у грчком делу Светог писма јесте група духом помазаних Христових следбеника. Тих 144 000 помазаника сачињавају ’скупштину првенаца који су записани на небесима‘ (Јеврејима 12:23).

8. Како је Исус унапред указао на то да ће се формирати хришћанска скупштина?

⁸ Исус је наговестио да ће се формирати та хришћанска „скупштина“. Отприлике годину дана пре своје смрти, једном апостолу је рекао: „Ти си Петар. На овој стени саградићу своју скупштину, и врата гроба неће је надјачати“ (Матеј 16:18). И Петар и Павле исправно су разумели да је Исус био та проречена стена. Петар је написао да су они који су уграђени као „живо камење“ духовног храма на том камену, Христу, ’народ који је Божје власништво, да би објављивали врлине‘ Онога који их је позвао (1. Петрова 2:4-9; Псалам 118:22; Исаија 8:14; 1. Коринћанима 10:1-4).

9. Када је почела да се формира Божја скупштина?

⁹ Када је тај „народ који је Божје власништво“ почео да се формира у хришћанску скупштину? То је било на Педесетницу 33. н. е., када је Бог излио свети дух на ученике који су се окупили у Јерусалиму. Касније тог дана, Петар је одржао изузетан говор пред једном групом Јевреја и прозелита. Многе је Исусова смрт дубоко погодила, тако да су се покајали и крстили. Из тог историјског извештаја сазнајемо да се крстило три хиљаде људи, који су одмах потом постали део нове и све бројније Божје скупштине  (Дела апостолска 2:1-4, 14, 37-47). Она је постајала све бројнија зато што је све више Јевреја и прозелита прихватало чињеницу да телесни Израел више није био Божја скупштина. Уместо тога, права Божја скупштина су постали помазани хришћани који су сачињавали духовни ’Израел Божји‘ (Галатима 6:16; Дела апостолска 20:28).

10. Какав је Исусов однос према Божјој скупштини?

¹⁰ Библија често издваја Исуса од помазаника̂, као што је то случај у фрази „о Христу и скупштини“. Исус је Поглавар те скупштине која се састоји од духом помазаних хришћана. Павле је писао да га је Бог ’учинио поглаварем над свим за добро скупштине, која је његово тело‘ (Ефешанима 1:22, 23; 5:23, 32; Колошанима 1:18, 24). Данас на земљи постоји само мали остатак помазаних чланова те скупштине. Међутим, можемо бити сигурни да их њихов Поглавар, Исус Христ, воли. У Ефешанима 5:25 се описује шта он осећа према њима: „Христ [је] волео скупштину и себе предао за њу.“ Он их воли зато што они ревно приносе Богу „жртву хвале, то јест плод усана које објављују његово име“, управо као што је и Исус чинио када је био на земљи (Јеврејима 13:15).

„Скупштина“ — у другим значењима

11. У ком се још смислу користи израз „скупштина“ у грчком делу Светог писма?

¹¹ Понекад се у Библији израз „скупштина“ користи у једном ужем или специфичнијем смислу и тада се не односи на целу групу од 144 000 помазаника који сачињавају „Божју скупштину“. На пример, Павле је једној групи хришћана написао следеће: „Не будите на спотицање ни Јудејцима ни Грцима ни Божјој скупштини“ (1. Коринћанима 10:32). Очигледно је да је хришћанин у древном Коринту могао да буде узрок спотицања некоме ако би непримерено поступао. Међутим, да ли би то могло да спотакне све Грке, Јудејце или помазанике од тог времена до данас? Тешко. Стога изгледа да се израз ’Божја скупштина‘ у овом стиху односи на хришћане који живе у одређено време. Тако неко може говорити о томе да Бог води, подупире или благосиља скупштину мислећи на све хришћане у извесном времену, где год да се они налазе. Или можемо говорити о срећи и миру који владају у данашњој Божјој скупштини, мислећи на цело хришћанско братство.

12. У ком трећем смислу се израз „скупштина“ користи у Библији?

¹² Трећи начин на који се користи израз „скупштина“ у Библији односи се на све хришћане у неком подручју. У Библији читамо: „Тада је за скупштину по целој Јудеји, Галилеји и Самарији наступило раздобље мира“ (Дела апостолска 9:31). На том великом подручју било је више од једне групе хришћана, али на све те групе из Јудеје, Галилеје и Самарије указано је као на „скупштину“. С обзиром на број крштених особа на Педесетницу 33. н. е. и убрзо након тога, вероватно је постојало више од једне групе која се редовно састајала на подручју Јерусалима (Дела апостолска 2:41, 46, 47; 4:4; 6:1, 7). Ирод Агрипа I је владао Јудејом све до своје смрти 44. н. е., а из 1. Солуњанима 2:14 јасно произлази да је најкасније до 50. н. е. у Јудеји постојало пуно скупштина. Због тога, када читамо да је Ирод „почео злостављати неке из скупштине“, то се односи на више од само једне групе која се састајала у Јерусалиму (Дела апостолска 12:1).

13. Који је четврти и уобичајени начин на који се у Библији користи израз „скупштина“?

¹³ Четврта, још ужа и уобичајенија употреба израза „скупштина“ односи се на хришћане који сачињавају само једну скупштину, као што је скупштина у нечијем дому. Павле је споменуо ’скупштине у Галатији‘. У тој великој римској провинцији постојало је више од једне такве скупштине. Павле је два пута  употребио множину, ’скупштине‘, у вези с Галатијом, што би укључивало скупштине у Антиохији, Дерби, Листри и Иконији. У тим локалним скупштинама биле су наименоване старешине, то јест надгледници (1. Коринћанима 16:1; Галатима 1:2; Дела апостолска 14:19-23). Према Библији, све су то биле „Божје скупштине“ (1. Коринћанима 11:16; 2. Солуњанима 1:4).

14. Шта можемо закључити из тога како се употребљава израз „скупштина“ у неким стиховима?

¹⁴ У неким случајевима, групе на хришћанским састанцима мора да су биле мале, како би стале у нечији дом. Па ипак, израз „скупштина“ био је примењен и на такве мале групе. Знамо да су постојале скупштине у Акилином и Прискином, Нимфином и Филимоновом дому (Римљанима 16:3-5; Колошанима 4:15; Филимону 2). То је право охрабрење за данашње скупштине које су прилично мале и које се можда чак редовно састају у нечијем дому. Јехова је признавао такве мале скупштине у првом веку и сигурно их признаје и данас и благосиља их путем свог духа.

Скупштине хвале Јехову

15. Како се деловање светог духа манифестовало у неким раним скупштинама?

¹⁵ На почетку овог чланка споменуто је да је у испуњењу Псалма 22:22 Исус хвалио Бога у скупштини (Јеврејима 2:12). Требало је да и његови верни следбеници то раде. Када су прави хришћани у првом веку били помазани светим духом да би постали Божји синови, а тиме и Христова браћа, дух је код неких почео да делује на посебан начин. Примили су чудесне дарове духа. Ти дарови су се манифестовали у способностима да се показује мудрост или знање, моћ да се лечи или прориче или да се чак говори до тада непознат језик (1. Коринћанима 12:4-11).

16. Који је био један од разлога што су неки примили чудесне дарове духа?

¹⁶ Што се тиче говорења језицима, Павле је рекао: „Певаћу хвалоспеве даром духа, али певаћу их и умом“ (1. Коринћанима 14:15). Он је знао колико је важно да други разумеју оно што он каже како би били поучени. Павлов циљ био је да хвали Јехову у скупштини. Оне који су имали дарове духа, подстицао је: „Настојте да обилујете њима ради изграђивања  скупштине“, мислећи на локалну скупштину у којој су испољавали свој дар (1. Коринћанима 14:4, 5, 12, 23). Јасно је да је Павле био заинтересован за скупштине, знајући да ће хришћани у свакој од њих имати прилике да хвале Бога.

17. У шта можемо бити сигурни што се тиче данашњих скупштина?

¹⁷ Јехова и даље користи и подупире скупштину. Он благосиља групу која се састоји од данашњих помазаних хришћана на земљи. То се може видети по обиљу духовне хране коју Божји народ добија (Лука 12:42). Он благосиља светом раширено братство као целину. Такође, он благосиља и локалне скупштине, у којима га хвалимо као Створитеља својим делима и коментарима који јачају веру других. Тамо примамо поуку и обуку како бисмо могли да хвалимо Бога и у другим приликама, ван скупштине.

18, 19. Шта искрени хришћани у свакој скупштини желе да раде?

¹⁸ Сети се да је апостол Павле овако подстакао хришћане из скупштине у Филипима у Македонији: „Молим се за то да бисте, уз помоћ Исуса Христа, били пуни плода праведности, на Божју славу и хвалу.“ У то би спадало да говоре другима, ван хришћанске скупштине, о својој вери у Исуса и о дивној нади коју имају (Филипљанима 1:9-11; 3:8-11). Зато је Павле на следећи начин подстицао сухришћане: „Преко Исуса увек приносимо Богу жртву хвале, то јест плод усана које објављују његово име“ (Јеврејима 13:15).

¹⁹ Да ли налазиш задовољство у хваљењу Бога „усред окупљеног мноштва“, попут Исуса, као и у томе да користиш свој дар говора како би хвалио Јехову пред онима који тек треба да га упознају и хвале га? (Јеврејима 2:12; Римљанима 15:9-11). У извесној мери, наш одговор може зависити од тога шта мислимо о улози коју наша скупштина има у испуњењу Божје намере. У следећем чланку ћемо осмотрити како Јехова води и користи нашу локалну скупштину и коју улогу она сада треба да има у нашем животу.

[Фуснота]

Да ли се сећаш?

• Како је настала „Божја скупштина“, која се састоји од помазаних хришћана?

• На која се три додатна начина у Библији користи израз „скупштина“?

• Што се тиче скупштине, шта су Давид, Исус и хришћани из првог века желели да раде и како то треба да утиче на нас?

[Питања за разматрање]

[Слика на 21. страни]

Које је скупштине Исус био темељ?

[Слика на 23. страни]

Локалне групе хришћана састајале су се као ’Божје скупштине‘

[Слика на 24. страни]

Попут хришћана из Бенина, можемо хвалити Јехову када смо окупљени у великом броју