Не можеш га сачувати, зато га добро искористи

ВРЕМЕ је новац. Тако гласи позната изрека. Ипак, време се прилично разликује од новца или других материјалних ствари. Њега не можеш сачувати да би га касније употребио као што је то могуће с новцем, храном, горивом и многим другим стварима. Сваки покушај да се време сачува тако што се не користи узалудан је. Шта би се десило када би спавао осам сати а затим покушао да сачуваш остатак дана тако што не би ништа радио? На крају дана, ти неискоришћени сати би нестали заувек.

Време би се могло упоредити са огромном, брзом реком. Она увек тече у истом смеру. Не можеш је зауставити нити искористити сваку кап која протекне. Вековима раније, људи су почели да постављају хидрауличне точкове на обалама река. На тај начин су користили снагу воде која је протицала да би покретали механизме у воденицама и пиланама као и пумпе и ковачке чекиће. Слично томе, време не можеш искористити тако што га чуваш већ тако што га трошиш радећи нешто добро. Међутим, да би успео у томе, мораш се изборити са два главна крадљивца времена — одуговлачењем и његовим рођаком, пренатрпаношћу. Осмотримо прво одуговлачење.

Избегавати одуговлачење

Позната изрека каже: Што можеш данас, не остављај за сутра. Неки људи воле да то кажу другачије: Не остављај за сутра што можеш да одгодиш до следеће недеље. Кад се суоче с неким тешким задатком, најлакше им је да одуговлаче. Одуговлачење је навика да се намерно одлаже нешто што би требало да се уради. Особа која одуговлачи има навику да одгађа ствари. Кад је под притиском, олакшање проналази у томе што обавезе ставља у други план и ужива у новонасталом „слободном времену“ — све док се притисак поново не појача.

Понекад наше физичко или емоционално стање може захтевати да одложимо неке или чак све наше обавезе. Такође, свима је потребно да се повремено одморе од свакодневне рутине. Чак ни Божји Син није био изузетак у томе. Исус је био веома заокупљен службом, али је такође одвајао време за себе и своје ученике (Марко 6:31, 32). Такав предах може бити користан. Међутим, одуговлачење је нешто сасвим друго и обично је штетно. Осмотри један пример.

 Једна тинејџерка има на располагању три недеље да се спреми за контролни задатак из математике. Има много бележака и књига које треба да прегледа. Напета је. Одуговлачење делује примамљиво и она упада у замку. Уместо да учи, гледа телевизију. Дан за даном, одгађа оно што треба да уради како би постигла добре резултате. А онда, ноћ пре контролног покушава да научи све одједном. Седа за сто и прегледа белешке и књиге.

Пролазе сати. Док остали укућани спавају, она води маратонску борбу не би ли упамтила једначине, косинусе и квадратне корене. У школи се наредног дана бори са задацима које због умора не успева да реши. Има јако мало бодова и добија најнижу оцену. Поново мора да учи и можда неће прећи у следећи разред.

Одуговлачење је скупо коштало ту ученицу. Али постоји библијско начело које може помоћи људима да избегну ситуацију попут њене. „Добро пазите да не ходите као немудри, него као мудри, искупљујући себи повољно време“, писао је апостол Павле (Ефешанима 5:15, 16). Павле је опоменуо хришћане да мудро троше своје време што се тиче духовних ствари, али то начело може бити корисно и у многим другим важним активностима у животу. Будући да углавном од нас зависи када ћемо обавити неки задатак, имаћемо боље резултате и брже ћемо завршити уколико одлучимо да започнемо с радом у „повољно време“. То је одлика мудрих, како то стих показује.

Када би за ту ученицу било „повољно време“ да учи за контролни из математике? Можда петнаестак минута сваке вечери, тако да би могла постепено прелазити градиво. На тај начин, не би морала да учи све одједном у ноћи пре испита када би било боље да спава. Сутрадан би била одморна, добро припремљена и постигла би добре резултате.

Према томе, када треба да обавиш неки задатак, одреди „повољно време“ и придржавај га се. Тако ћеш избећи замку одуговлачења и њене последице. Бићеш задовољан након што добро обавиш посао. То је посебно важно ако ће оно што радиш утицати и на друге, као што је то случај са задацима у хришћанској скупштини.

Ослободити се сувишних ствари

Већ смо споменули да ако желимо да добро искористимо своје драгоцено време треба да избегавамо пренатрпаност. Познато нам је да је за руковање стварима, то јест налажење места за њих, коришћење, чишћење, одлагање и тражење неопходно време. Више ствари захтева више времена. Рад у соби или у кући која је натрпана свим и свачим одузима много више времена и ствара више фрустрације него рад у уредној просторији у којој нема превише ствари. Поред тога, што се више ствари нагомила потребно је и више времена да се нешто пронађе.

Стручњаци за одржавање домаћинства кажу да скоро половина времена које људи проведу у спремању одлази на „узимање, премештање и склањање разбацаних и непотребних ствари с пута“.  Ситуација је врло слична и у другим подручјима живота. Зато ако желиш да боље искористиш своје време, погледај унаоколо. Да ли нагомилане ствари заузимају највећи део твог животног простора, сметају ти на сваком кораку и што је најгоре, одузимају ти време? Ако је тако, предузми нешто.

Уклањање сувишних ствари можда неће бити лако. Избацивање драгих али непотребних предмета може бити болно — скоро као губитак доброг пријатеља. Како можеш одлучити да ли да нешто задржиш или бациш? Неки користе такозвано једногодишње правило: ако нешто ниси користио целу годину, онда то избаци. Шта ако и након годину дана не можеш то да урадиш? Одложи ту ствар негде наредних шест месеци. Када будеш схватио да је прошло годину и по дана а да то уопште ниси користио, можда ћеш се лакше одвојити од тога. У сваком случају, ти избацујеш непотребне ствари да би се ослободио нереда и да би боље искористио своје време.

Пренатрпаност наравно није ограничена само на ствари које неко има у кући или на радном месту. Исус је рекао да „брига овог система ствари и преварна моћ богатства“ могу да „загуше [Божју] реч“ и да учине особу ’бесплодном‘ с обзиром на добру вест (Матеј 13:22). Живот неке особе може бити пренатрпан с тако много активности и интересовања да јој је тешко да задржи веома важну духовну рутину и равнотежу. Због тога таква особа може духовно ослабити и чак изгубити предност да уђе у Божји обећани нови свет, где ћемо имати бескрајно много времена да чинимо ствари које доносе право задовољство и радост (Исаија 65:17-24; 2. Петрова 3:13).

Да ли примећујеш како се непрестано бориш с временом не би ли некако успео да урадиш све оно што сматраш да је неопходно — у вези с твојим послом, домом, колима, хобијима, путовањима, рекреацијом, друштвеним догађајима и многим другим интересовањима? Ако је тако, можда је време да размислиш о томе да смањиш обавезе како би имао више времена за духовне активности.

Још једна позната изрека каже да време никог не чека. Заиста, време тече неумољиво, попут брзе реке. Не може се вратити нити сачувати — што је једном прошло, прошло је заувек. Међутим, слеђењем неких једноставних библијских начела и предузимањем неколико практичних корака можемо искористити време које нам је потребно за „важније ствари“, што ће бити на нашу вечну добробит а „на Божју славу и хвалу“ (Филипљанима 1:10, 11).

[Слика на странама 8, 9]

Попут брзе реке, и време се може добро искористити

[Слика на 9. страни]

Када је за њу „повољно време“ да учи за контролни?

[Слика на 10. страни]

Рад у пренатрпаној просторији одузима много више времена и проузрокује фрустрацију