Људско достојанство — могуће за све

„Морамо створити нови свет — много бољи него што је данашњи — свет у ком ће се поштовати достојанство које човеку одувек припада.“ – (ХАРИ ТРУМАН, ПРЕДСЕДНИК СЈЕДИЊЕНИХ ДРЖАВА, САН ФРАНЦИСКО, КАЛИФОРНИЈА, САД, 25. АПРИЛ 1945)

У ГОДИНАМА после Другог светског рата, председник Труман је попут многих веровао да људи могу учити из прошлости и створити „нови свет“ у ком ће се поштовати достојанство свих људи. Жалосно је што савремена историја изгледа потпуно другачије. „Достојанство које човеку одувек припада“ и даље се гази, јер корен проблема није у човеку већ у његовом највећем непријатељу.

Корен проблема

Библија открива да је тај непријатељ Сатана Ђаво, зло духовно створење које од почетка људске историје доводи у питање Божје право да влада. Од тренутка када је разговарао са Евом у Еденском врту, Сатанин циљ је био да одврати људе од служења њиховом Створитељу (Постање 3:1-5). Помислите само на разорне последице које су уследиле након што су Адам и Ева послушали Ђавола! Одмах након што су прекршили Божји закон и узели забрањени плод, они су се ’сакрили од лица Јехове Бога‘. Зашто? Адам је признао: „Уплаших се, јер сам го, па се сакрих“ (Постање 3:8-10). Адамов однос с његовим небеским Оцем се променио, као и  начин на који је себе доживљавао. Он се стидео и више се није осећао пријатно у Јеховином присуству.

Зашто би Ђаво желео да Адам изгуби своје достојанство? Зато што је човек створен по Божјем обличју, а Сатана ужива у томе да људи поступају на начин који није одраз Божје славе (Постање 1:27; Римљанима 3:23). То нам помаже да разумемо зашто су људи током историје били толико понижавани. Као „бог овог система ствари“, Сатана унапређује такав дух током овог ’времена кад човек над човеком влада, да га несрећним учини‘ (2. Коринћанима 4:4; Проповедник 8:9; 1. Јованова 5:19). Да ли то значи да је људско достојанство заувек изгубљено?

Јехова поштује достојанство својих створења

Размислите поново о томе како је изгледао живот у Еденском врту пре него што су Адам и Ева згрешили. Имали су обиље хране, смисаон посао и могућност да они и њихово потомство увек буду здрави и да живе вечно (Постање 1:28). Сваки детаљ њиховог живота потврђивао је да је Божја намера за човечанство прожета љубављу и поштовањем људског достојанства.

Да ли се Јеховин став према људском достојанству променио када су Адам и Ева изгубили савршенство? Не. Он је показао обзир према њима због срамоте коју су осећали зато што су били голи. Зато им је с љубављу начинио „хаљине од коже“ уместо покривала̂ од смоквиног лишћа која су себи сплели (Постање 3:7, 21). Бог их није препустио осећају срамоте, већ се опходио према њима с достојанством.

Јехова је касније и у израелској нацији показао самилост према сирочићима, удовицама и странцима — појединцима који су најчешће били жртве лошег поступања (Псалам 72:13). На пример, када су Израелци убирали род са житних поља, маслињака и винограда, било им је речено да се не враћају како би покупили остатке. Уместо тога, Бог им је заповедио да те пабирке оставе „за странца, за сироту и за удовицу“ (Поновљени закони 24:19-21). Када би се ти закони примењивали, нико не би био принуђен да проси и био би обезбеђен достојанствен посао чак и за најсиромашније особе.

Исус је поштовао достојанство других

Док је био међу људима, Божји Син, Исус Христ, показао је да је уважавао достојанство других. На пример, када је био у Галилеји, пришао му је један човек који је боловао од губе у поодмаклој фази. Да не би заразио друге, губавац је према Мојсијевом закону морао да узвикује: „Нечист, нечист!“ (Левитска 13:45). Међутим, овај човек то није учинио када је пришао Исусу. Уместо тога, он је пао ничице и  молио Исуса: „Господе, само ако хоћеш, можеш ме очистити“ (Лука 5:12). Како је Исус реаговао? Није га укорио зато што је прекршио Закон, није га игнорисао нити је избегао сусрет с њим. Уместо тога, показао је поштовање према његовом достојанству тиме што га је дотакао и рекао му: „Хоћу. Очисти се“ (Лука 5:13).

У неким другим приликама, Исус је показао да може да лечи без физичког контакта — понекад и издалека. Међутим, у овом случају он је одлучио да дотакне тог човека (Матеј 15:21-28; Марко 10:51, 52; Лука 7:1-10). Пошто је тај човек био „пун губе“, сигурно је прошло доста времена откако га је неко задњи пут дотакао. Колико је за њега било охрабрујуће да поново осети додир људске руке! Он сигурно није очекивао ништа више од тога да буде излечен од губе. Ипак, начин на који га је Исус излечио без сумње му је помогао да поврати још нешто — људско достојанство. Да ли је реално веровати да и у данашњем свету неко може бити заинтересован за достојанство других? Ако јесте, како се то види?

Владавина која поштује људско достојанство

Исус је изговорио речи које многи сматрају најпознатијим саветом за међуљудске односе који је икада дат: „Све, дакле, што желите да људи чине вама, тако чините и ви њима“ (Матеј 7:12). То златно правило, како се често назива, покреће особу да поштује друге људе, јер и сама очекује да други поштују њу.

Како показује историја, ово правило није лако спровести у дело. У већини случајева, управо је супротно. „Ја сам заправо уживао да понижавам друге“, каже један човек кога ћемо назвати Харолд. „Са само  пар речи, могао сам да их испровоцирам, обрукам, а понекад и расплачем.“ Али, десило се нешто што је променило начин његовог опхођења према другима. „Почели су да ме посећују Јеховини сведоци. Кад размишљам о том времену, срамота ме је кад помислим шта сам им све рекао и како сам се понекад понашао према њима. Али они никада нису дигли руке од мене, и мало-помало, библијска истина је допрла до мог срца и подстакла ме да се променим.“ Данас Харолд служи као старешина у једној хришћанској скупштини.

Харолд је живи доказ да је ’Божја реч жива и има моћ и да је оштрија од сваког двосеклог мача и продире чак дотле да раздваја душу и дух, зглобове и њихову мождину, и може разабрати помисли и намере срца‘ (Јеврејима 4:12). Божја Реч има моћ да покрене нечије срце и промени начин размишљања и поступања. Искрена жеља да помогнемо другима уместо да их повредимо, да их поштујемо уместо да их понижавамо јесте темељ за поштовање туђег достојанства (Дела апостолска 20:35; Римљанима 12:10).

Враћено достојанство

Та иста жеља подстиче Јеховине сведоке да другима говоре о предивној библијској нади (Дела апостолска 5:42). Не постоји бољи начин да покажемо поштовање према достојанству других људи од тога да им преносимо „добру вест о нечем бољем“ (Исаија 52:7, NW). ’Нешто боље‘ укључује и облачење ’нове личности‘, што ће усмртити „штетну жељу“ да понижавамо друге (Колошанима 3:5-10). Такође укључује и Јеховину намеру да ускоро промени околности и ставове који људе лишавају достојанства, као и да онемогући деловање Сатане Ђавола који подстиче на то (Данило 2:44; Матеј 6:9, 10; Откривење 20:1, 2, 10). Тек тада, када земља буде „пуна познања Јехове“, коначно ће се поштовати достојанство свих људи (Исаија 11:9).

Позивамо вас да сазнате више о тој предивној нади. Уколико будете контактирали са Јеховиним сведоцима, видећете да примена библијских начела помаже да поштујемо достојанство других. Такође ћете сазнати како ће Божје Краљевство ускоро успоставити ’нови и много бољи свет‘, свет у коме се „достојанство које човеку одувек припада“ неће повређивати, већ ће се заиста поштовати.

[Оквир/Слика на 6 страни]

Беспрекорност је сачувала њихово достојанство

Током Другог светског рата, преко 2 000 Јеховиних сведока послато је у нацистичке концентрационе логоре због својих веровања. Запажајући изванредан начин на који су показали беспрекорност, бивша затвореница логора Равенсбрик, Гема ла Гвардија Глук, у својој књизи My Story наводи: „Једном приликом је Гестапо објавио да ће сваки Истраживач Библије који се одрекне својих веровања и потпише изјаву о томе добити слободу и више неће бити прогоњен.“ О онима који су одбили да потпишу такву изјаву, она пише: „Радије су патили и стрпљиво чекали дан трајног ослобођења.“ Зашто су заузели такав став? Магдалена, коју смо поменули у претходном чланку, сада има око осамдесет година и каже: „Остати веран Јехови било је важније од тога да се остане жив по сваку цену. Остати беспрекоран значило је сачувати достојанство.“ a

[Фуснота]

[Слика на 5. страни]

Исус је поштовао достојанство оних које је лечио

[Слика на 7. страни]

Јеховини сведоци поштују достојанство других људи тако што им преносе „добру вест о нечем бољем“