„Паметно ради који опомену прима“

„СРЦЕ своје к науци обрати, и к речима мудрим уши своје“, наводи се у Пословицама 23:12. За пружање такве поуке потребно је знати шта треба исправити и како се то може урадити. Зато су за њу неопходне ’мудре речи‘ из поузданог извора.

Одличан извор мудрих речи је библијска књига Пословица. Изреке које су забележене у њој служе за „познање мудрости и васпитања... примање науке памети, правичности, правде и поштења“ (Пословице 1:1-3). Мудро је да на њих ‘обратимо уши своје‘. Здраво вођство о обуздавању гнева, употреби језика и преношењу знања налази се у 15. поглављу Пословица. Хајде да осмотримо неке стихове из тог поглавља.

Шта „утишава јарост“?

Описујући како изговорене речи утичу на гнев или бес, древни израелски краљ Соломон каже: „Благ одговор утишава јарост, а реч прека срдњу изазива“ (Пословице 15:1). „Срдња“ је израз који означава снажну емоцију или реакцију незадовољства. „Јарост“ се дефинише као „осећање крајње снажног гнева који је веома тешко обуздати“. Како нам ова пословица помаже да изађемо на крај с гневом друге особе, као и да савладамо сопствени?

Грубе речи могу још више погоршати неку непријатну ситуацију. С друге стране, благ одговор често умирује. Ипак, није увек лако да се благо одговори једној гневној особи. Међутим, то ће нам бити лакше да урадимо ако настојимо да схватимо шта је разгневило ту особу. У Библији стоји: „Спор на гнев је који је разуман, и понос му је увреду заборавити“ (Пословице 19:11). Да ли је особа можда гневна због тога што јој недостаје самопоуздање или зато што жели пажњу? Могуће је да прави узрок нема никакве везе са оним што смо ми рекли или урадили. Када у служби проповедања наиђемо на гневну реакцију, зар то није често због тога што је станар погрешно информисан о нашим веровањима или је под утицајем неке предрасуде? Да ли то треба да  примимо лично и грубо реагујемо? Чак и када није одмах јасно зашто се неко гневи, ако бисмо узвратили увредљивим речима, то би показало да нам мањка самодисциплина. Такво реаговање треба избегавати.

Савет да благо одговарамо биће нам од непроцењиве помоћи и у приликама када треба да савладамо властити гнев. Можемо га применити тако што ћемо учити да изразимо своја осећања на начине који неће увредити оне којима се обраћамо. Уместо да говоримо грубо или увредљиво када разговарамо с члановима породице, можемо настојати да сталожено изразимо своја осећања. Свађалачки наступ обично изазива сличну реакцију. Када некоме благо износимо своја осећања, то неће звучати толико осуђивачки и може подстаћи ту особу да се извини.

„Језик мудрих чини добро“

Осим што утиче на наш начин говора, самодисциплина је повезана и са оним о чему говоримо. Соломон је рекао: „Пријатним знање језик мудрих чини [„Језик мудрих чини добро знањем својим“, NW], а лудост уста безумника шире“ (Пословице 15:2). Када развијамо жељу да помажемо другима и говоримо им о Божјој намери и свему величанственом што нам он већ пружа, зар не ’чинимо добро знањем својим‘? Безумник пропушта да то чини, јер му недостаје знање.

Пре него што је пружио даљње смернице о употреби језика, Соломон је изнео супротност која подстиче на размишљање. „Свугда су очи Јеховине, оне виде и рђаве и добре“ (Пословице 15:3). Можемо да се радујемо због тога, јер нам је загарантовано: „Очи Јехове гледају по свој земљи да би показао силу своју према онима којима је срце цело према њему“ (2. Летописа 16:9). Бог зна када радимо оно што је добро. Он опажа и оне који чине оно што је лоше и сматра их одговорнима.

Соломон надаље истиче колико је вредно имати благ језик, говорећи: „Благи језик дрво је живота, а погани језик душу вади“ (Пословице 15:4). Израз „дрво живота“ указује на особине које су исцељујуће и окрепљујуће (Откривење 22:2). Благ говор мудре особе крепи оне који га чују. Он подстиче добре особине код њих. Насупрот томе, преваран или покварен језик слама дух оних који га слушају.

Примити поуку и ’ширити знање‘

Мудри краљ наставља: „Безумник презире поуку свог оца, ал’ паметно ради који опомену прима“ (Пословице 15:5). Како би неко могао да ’прими опомену‘ ако она уопште није пружена? Зар овај стих не указује да се, када је то неопходно, мора пружити поука? У породици, одговорност да се она пружи лежи на родитељима — посебно на оцу — а деца су дужна да је прихвате (Ефешанима 6:1-3). Међутим, све Јеховине слуге примају неку врсту дисциплине. У Јеврејима 12:6 стоји: „Кога Јехова воли, њега и дисциплинује; у ствари шиба свакога кога прихвати за сина.“ Наш одазив на дисциплину открива да ли смо мудри или немудри.

Осврћући се на још један контраст, Соломон каже: „Усне мудрих људи знање шире [’сеју‘, ДК], али срце безумника није право“ (Пословице 15:7). Преношење знања је као сејање семена. У древна времена, земљорадник није сејао све семе на једном месту. Напротив, бацао је само помало семена и тако засејао целу њиву. Слично је и с преношењем знања. На пример, када разговарамо с неким у служби проповедања, не би било мудро да му одједном кажемо све што знамо о Библији.  Уместо тога, мудра особа је дисциплинована у говору. Она ’шири‘ знање тако што у датом тренутку износи само једну библијску истину и гради на њој, узимајући у обзир реакцију слушаоца. Наш Узор, Исус Христ, поступио је тако када је разговарао са Самарићанком (Јован 4:7-26).

Преношење знања подразумева говор који је поучан и користан. Да би речи биле поучне и охрабрујуће, неопходно је да се добро промисли. Због тога „срце праведника размишља шта да одговара“ (Пословице 15:28). Колико је само важно да наше речи наликују некој благој киши која натапа тло и користи му, а не непожељној бујици која носи све што јој се нађе на путу.

’Свети у понашању‘

Када преносимо знање о Јехови и његовој намери и приносимо му „плод усана“ као „жртву хвале“, то је сигурно мудар пут (Јеврејима 13:15). Међутим, да би такве жртве биле прихватљиве Јехови, морамо бити ’свети у целом свом понашању‘ (1. Петрова 1:14-16). Соломон нам скреће пажњу на ту важну истину помоћу две отрежњавајуће пословице у којима се упоређују супротности. Он каже: „Јехови су мрске жртве бездушника, а угодна му је молитва праведника. Јехови је мрзак пут бездушника, ал’ он воли оног који за правдом иде“ (Пословице 15:8, 9).

Како они који напуштају пут живота гледају на опомену, и шта ће бити с њима? (Матеј 7:13, 14). „Тешка казна прети оном који застрани, и умреће онај који опомену мрзи“ (Пословице 15:10). Уместо да прихвате здрав савет одговорних особа из хришћанске скупштине и покају се, неки који неисправно поступају изабиру да напусте пут праведности. Колико је то само неразумно!

Шта ако се неко претвара да прихвата опомену, док је заправо мрзи? И то је немудро. „Пред Јеховом су и Шеол и бездана“, каже израелски краљ, „а камо л’ не срца синова човјечјих!“ (Пословице 15:11). Фигуративно речено, живом Богу ништа не може бити даље од Шеола, места мртвих. Па ипак, и он је пред Њим. Бог зна све оне који су у гробу, као и све о њима, тако  да може да их ускрсне (Псалам 139:8; Јован 5:28, 29). Колико је само лако Јехови да зна шта је у човечјем срцу! „Све [је] голо и откривено пред очима онога коме морамо положити рачун“, написао је апостол Павле (Јеврејима 4:13). Можемо обманути људе, али не и Бога.

Особа која одбацује поуку не мрзи само опомену већ презире и оне који је пружају. „Подругљивац не трпи укора“, каже Соломон. Спомињући сличну мисао да би нагласио те речи, он наставља: „Нити к мудрима прилази“ (Пословице 15:12). Скоро да нема никакве наде да се таква особа поправи!

Позитиван став

Наредне три Соломонове пословице односе се на срце. Говорећи о томе како се емоције испољавају на лицу, мудри краљ каже: „Весело срце разведри лице, а дух клоне када у срцу је жалост“ (Пословице 15:13).

Шта води до жалости у срцу? „Брига у срцу обара човека“, стоји у Библији (Пословице 12:25). Шта можемо учинити да нас лоше животне околности не сломе? Уместо да стално размишљамо о стварима на које не можемо пуно утицати, можемо да се усредсредимо на обилне духовне благослове које нам Јехова пружа и на оно што ће урадити за нас у будућности. То ће нас приближити њему. Заиста, ако се приближимо ’срећном Богу‘, сигурно ћемо бити радосни, а не жалосни (1. Тимотеју 1:11).

Осим тога, библијска порука је изврстан извор утехе и радости. Псалмиста је рекао да је срећан човек коме „закон Јеховин омиле и дан и ноћ о закону Јеховином мисли“ (Псалам 1:1, 2). Чак и када смо жалосни, охрабриће нас читање Библије и размишљање о прочитаном. Ту је и служба коју нам је Бог поверио. Уверени смо да ће они ’који су у сузама сејали, певајући жети‘ (Псалам 126:5).

„Разумно срце знање тражи“, каже Соломон, „али уста безумника у лудости уживају“ (Пословице 15:14). Ова пословица нам скреће пажњу на оштру супротност између савета мудре особе и савета који даје безумник. Пре него што пружи савет, особа с разумним срцем тражи знање. Она добро слуша и стиче потребан увид у чињенице. Истражује Писмо како би утврдила законе и начела који се примењују на дату ситуацију. Њен савет се чврсто темељи на Божјој Речи. Међутим, безумник се не оптерећује тиме да сазна чињенице о одређеној ситуацији и говори непромишљено. Зато, када тражимо савет, мудро је да се обратимо особама које имају знање и које су зреле, а не онима који ће нам углавном говорити оно што желимо да чујемо. Колико је добро што у хришћанској скупштини имамо „дарове [у облику] људи“, који ’траже знање‘ пре него што пруже савет! (Ефешанима 4:8).

У следећој пословици се наводе одлични резултати који су производ позитивног става. Израелски краљ каже: „Сви су дани невољника зли, задовољно срце вечно је весеље“ (Пословице 15:15). У животу постоје тренуци среће и несреће, радости и туге. Ако се задржавамо само на лошим стварима, постаћемо тужни, тако да ће сви наши дани бити суморни. Међутим, ако размишљамо о благословима које имамо, као и о нади коју нам је Бог дао, животне недаће биће потиснуте у други план и имаћемо унутрашњу радост. Позитиван став нам омогућује да увек будемо весели.

Зато, свакако дубоко ценимо поуку. Дозволимо јој да утиче не само на наше емоције, говор и поступке већ и на наше ставове.

[Слика на 13. страни]

„Благ одговор утишава јарост“

[Слика на 15. страни]

Родитељи су одговорни да пруже опомене

[Слика на 15. страни]

„Усне мудрих људи знање шире“