Питања читалаца

Може ли хришћанин задржати чисту савест ако прихвати посао у ком се од њега тражи да носи оружје?

Сви Јеховини сведоци озбиљно схватају одговорност коју им је Бог поверио да брину о материјалним потребама породице (1. Тимотеју 5:8). Међутим, извесни послови веома јасно крше библијска начела и треба их избегавати. Ту се подразумевају послови који су повезани с коцкањем, злоупотребом крви и унапређивањем употребе дуванских производа (Исаија 65:11, NW; Дела апостолска 15:29; 2. Коринћанима 7:1; Колошанима 3:5). Постоје још неке врсте послова који, премда у Библији нису директно осуђени, могу узнемирити савест особе или савест других.

Да ли ће прихватити посао на ком треба да носи ватрено или неко друго оружје јесте лична одлука коју свако треба сам да донесе. Међутим, ако се од радника који носи оружје захтева да га и употреби, он се излаже ризику да постане крив за крв. Зато хришћанин треба под молитвом да размотри да ли је спреман да на себе преузме терет да у делићима секунде одлучује о нечијем животу. Сем тога, ношење оружја излаже особу опасности да у случају напада или освете буде рањена или убијена.

Одлука коју особа донесе може утицати и на друге. На пример, првенствена одговорност сваког хришћанина јесте да проповеда добру вест о Божјем Краљевству (Матеј 24:14). Да ли би могао да поучава друге да ’буду у миру са свим људима‘ док истовремено зарађује за живот носећи оружје? (Римљанима 12:18). Како стоје ствари када су у питању деца или други чланови породице? Да ли би то што у кући постоји пиштољ могло да доведе у опасност њихов живот? Надаље, да ли би се други могли спотаћи због става који особа има у погледу ове ствари? (Филипљанима 1:10).

У овим ’последњим данима‘, све је више људи који су ’брутални и без љубави према доброти‘ (2. Тимотеју 3:1, 3). Будући да је свесна тога, да ли би особа могла да буде „без оптужбе“ ако прихвати посао на ком мора да носи оружје, због чега би могла да дође у сукоб с таквим особама? (1. Тимотеју 3:10). Тешко. Из тог разлога, ако неко настави да носи оружје након што добије љубазан библијски савет, скупштина га неће сматрати ’беспрекорним‘ (1. Тимотеју 3:2; Титу 1:5, 6). То значи да тај брат, или та сестра, не испуњава услове за било коју посебну предност у скупштини.

Исус је рекао својим ученицима да не треба претерано да се брину око ствари које су потребне за живот ако Краљевство стављају на прво место (Матеј 6:25, 33). Заиста, ако се потпуно уздамо у Јехову „он ће [нас] подржати, и неће никад дати да праведник посрне“ (Псалам 55:23).