Јеховине слуге су срећне
Јеховине слуге су срећне
„Срећни су они који су свесни својих духовних потреба“ (МАТЕЈ 5:3).
1. Шта је права срећа, и из чега она произлази?
СРЕЋА је драгоцени посед Јеховиног народа. Псалмиста Давид је узвикнуо: „Благо народу [„срећан је народ“, NW] чији је Бог Јехова“ (Псалам 144:15). Када је особа срећна она се осећа добро. Највећа срећа — која допире до саме сржи нашег бића — произлази из тога што смо свесни да имамо Јеховин благослов (Пословице 10:22). Таква срећа је резултат блиског односа који имамо с нашим небеским Оцем, као и тога што знамо да вршимо његову вољу (Псалам 112:1; 119:1, 2). Занимљиво је да је Исус навео девет разлога због којих се за нас може рећи да смо срећни. У овом и наредном чланку осмотрићемо те разлоге и то ће нам помоћи да увидимо колико можемо бити срећни ако верно служимо ’срећном Богу‘ Јехови (1. Тимотеју 1:11).
Свесност наших духовних потреба
2. У којој је прилици Исус говорио о срећи, и шта је рекао на почетку?
2 Исус је 31. н. е. одржао један од најпознатијих говора у историји. Он је назван Проповед на гори зато што га је Исус одржао на падини једне горе с које се пружа поглед на Галилејско море. У Јеванђељу по Матеју стоји: „Кад [Исус] виде народ, попе се на гору; и пошто седе, приђоше му његови ученици; а он отвори уста и поче да их поучава, говорећи: ’Срећни су они који су свесни својих духовних потреба, јер њима припада небеско краљевство.‘“ Када би се дословно превеле, Исусове уводне речи би гласиле: „Срећни су сиромашни духом“, или „срећни су они који просе дух“ (Матеј 5:1-3).
3. Како нам понизност помаже да будемо срећни?
3 Исус је у овој проповеди указао на то да је особа далеко срећнија ако је свесна да има духовне потребе. Понизни хришћани, потпуно свесни своје грешности, моле Јехову за опроштај на темељу Христове откупне жртве (1. Јованова 1:9). Они на тај начин налазе душевни мир и истинску срећу. „Блажен [„срећан је“, NW] човек, коме је проштена кривица, и коме је грех покривен!“ (Псалам 32:1; 119:165).
4. (а) Како можемо показати да смо свесни како својих тако и духовних потреба других? (б) Шта је то што доприноси нашој срећи када смо свесни својих духовних потреба?
4 Свесност наших духовних потреба покреће нас да свакодневно читамо Библију, да узимамо духовну храну коју „верни и разборити роб“ дели „у право време“, и да редовно присуствујемо хришћанским састанцима (Матеј 24:45; Псалам 1:1, 2; 119:111; Јеврејима 10:25). Љубав према ближњима помаже нам да будемо свесни духовних потреба других и наводи нас да ревно проповедамо и поучавамо о доброј вести о Краљевству (Марко 13:10; Римљанима 1:14-16). Преношење библијских истина другима доноси нам срећу (Дела апостолска 20:20, 35). Наша срећа бива још већа када дубоко размишљамо о предивној нади о Краљевству и благословима које ће то Краљевство донети. За „мало стадо“ помазаних хришћана, нада о Краљевству подразумева бесмртни живот на небу у оквиру Христове владавине Краљевства (Лука 12:32; 1. Коринћанима 15:50, 54). За „друге овце“, она подразумева вечни живот у рају под владавином тог Краљевства (Јован 10:16; Псалам 37:11; Матеј 25:34, 46).
Како они који тугују могу бити срећни
5. (а) На шта се мисли изразом „они који тугују“? (б) Како бивају утешене особе које тугују?
5 Следећи разлог за срећу који је Исус навео може звучати противречно. Он је рекао: „Срећни су они који тугују, јер ће бити утешени“ (Матеј 5:4). Како особа која је тужна истовремено може бити и срећна? Да бисмо разумели ову Исусову изјаву треба да видимо о каквој је тузи говорио. Ученик Јаков је објаснио да наша грешност треба да буде разлог за туговање. Он је написао: „Очистите своје руке, грешници, и прочистите своја срца, неодлучни. Препустите се јаду и тугујте и плачите. Нека се ваш смех претвори у тугу и ваша радост у снужденост. Понизите се у Јеховиним очима, и он ће вас узвисити“ (Јаков 4:8-10). Они који су заиста тужни због своје грешности бивају утешени када сазнају да им греси могу бити опроштени ако исказују веру у Христову откупну жртву и ако показују истинско покајање тако што врше Јеховину вољу (Јован 3:16; 2. Коринћанима 7:9, 10). Они зато могу имати драгоцени однос с Јеховом и могу гајити наду да ће живети заувек да би му служили и славили га. То им доноси дубоко унутрашње задовољство (Римљанима 4:7, 8).
6. У ком смислу неки тугују, и шта их теши?
6 Исусова изјава се односи и на оне који тугују због лоше ситуације која влада на земљи. Исус је на себе применио пророчанство из Исаије 61:1, 2 где стоји: „Дух је Јехове Бога, на мени, јер ме Јехова помаза да невољнима добре гласе јављам; посла ме да завијем у срцу рањене... да утешим све жалосне.“ Ово опуномоћење се односи и на помазане хришћане који су још увек на земљи и они га спроводе у дело заједно са својим сарадницима, ’другим овцама‘. Сви учествују у делу симболичног обележавања чела ’људима који уздишу и кукају због свих гадости које се чине усред њега [отпадничког Јерусалима који предочава данашње хришћанство]‘ (Језекиљ 9:4). Особе које због тога тугују може утешити „добра вест о краљевству“ (Матеј 24:14). Оне постају срећне када сазнају да ће Сатанин зли свет ускоро бити замењен Јеховиним праведним новим светом.
Срећни су они који су благе нарави
7. Шта се не подразумева под изразом ’блага нарав‘?
7 Исус је наставио Проповед на гори следећим речима: „Срећни су они који су благе нарави, јер ће наследити земљу“ (Матеј 5:5). За благу нарав се понекад мисли да је одраз слабог карактера. Међутим, то није тачно. Објашњавајући шта значи реч која је преведена са ’блага нарав‘, један библијски изучавалац је написао: „Најузвишенија карактеристика човека који је [благе нарави] јесте то што он има савршену контролу над собом. То није нека млитава попустљивост, сентименталност или пасивност. То је снага под контролом.“ Исус је о себи рекао: „Благе [сам] нарави и понизна срца“ (Матеј 11:29). Па ипак, Исус је храбро заступао праведна начела (Матеј 21:12, 13; 23:13-33).
8. С чиме је тесно повезана блага нарав, и зашто нам је та особина потребна у опхођењу с другима?
8 Блага нарав је стога тесно повезана са самоконтролом. Заиста, када је апостол Павле набрајао које све особине спадају у „плод духа“, благост и самоконтролу је навео једну за другом (Галатима 5:22, 23). Блага нарав се мора развијати помоћу светог духа. То је хришћанска особина која доприносу миру како са особама у скупштини тако и ван ње. Павле је написао: „Обуците се у самилосну нежну наклоност, љубазност, понизност, благост и дуготрпљивост. Подносите један другога и спремно опраштајте један другоме“ (Колошанима 3:12, 13).
9. (а) Зашто благу нарав не треба да испољавамо само у опхођењу с људима? (б) Како ће особе благе нарави „наследити земљу“?
9 Међутим, благу нарав не треба да показујемо само у опхођењу с људима. Благу нарав показујемо и када се спремно подлажемо Јеховином суверенитету. Најистакнутији пример у том погледу је Исус Христ, који је овде на земљи показивао благу нарав и био потпуно подложан вољи свог Оца (Јован 5:19, 30). Исус ће први наследити земљу, јер је он њен именовани Владар (Псалам 2:6-8; Данило 7:13, 14). То наслеђе дели са 144 000 ’сунаследника‘ који су изабрани „између људи“ да ’владају као краљеви над земљом‘ (Римљанима 8:17; Откривење 5:9, 10; 14:1, 3, 4; Данило 7:27). Христ и његови придружени владари владаће над милионима овцама сличних особа, над којима ће се испунити следећи псалам: „Смерни ће чувати земљу и уживаће у изобиљу мира“ (Псалам 37:11; Матеј 25:33, 34, 46).
Срећни су они који су гладни праведности
10. Како између осталог могу бити задовољене потребе оних који су „гладни и жедни праведности“?
10 Следећи разлог за радост који је Исус навео док је говорио на обронку горе у Галилеји гласи овако: „Срећни су они који су гладни и жедни праведности, јер ће се наситити“ (Матеј 5:6). Јехова поставља хришћанима мерила за праведност. Према томе, они који су гладни и жедни праведности у ствари су гладни и жедни Божјег вођства. Они су и те како свесни своје грешности и несавршености, и чезну за Јеховином наклоношћу. Колико су само срећни када из Божје Речи сазнају да, ако се покају и траже опроштење на основу Христове откупне жртве, могу имати праведан положај пред Богом! (Дела апостолска 2:38; 10:43; 13:38, 39; Римљанима 5:19).
11, 12. (а) Како помазани хришћани постају праведни? (б) Како се задовољава жеђ за праведношћу коју осећају сарадници помазаника?
11 Исус је рекао да ће они бити срећни јер ће се „наситити“ (Матеј 5:6). Помазани хришћани који су позвани да ’владају као краљеви‘ са Христом на небу проглашени су „праведнима за живот“ (Римљанима 5:1, 9, 16-18). Јехова их усваја као духовне синове. Они су постали сунаследници с Христом, то јест позвани су да постану краљеви и свештеници у његовом небеском Краљевству (Јован 3:3; 1. Петрова 2:9).
12 Сарадници помазаника још увек нису проглашени праведнима за живот. Међутим, Јехова их на основу њихове вере у Христову проливену крв ипак сматра у извесној мери праведнима (Јаков 2:22-25; Откривење 7:9, 10). Они су проглашени праведнима као Јеховини пријатељи с могућношћу да буду избављени у ’великој невољи‘ (Откривење 7:14). Њихова жеђ за праведношћу још ће више бити задовољена када под ’новим небесима‘ постану део нове земље у којој ће „пребивати праведност“ (2. Петрова 3:13; Псалам 37:29).
Срећни су милосрдни
13, 14. На које практичне начине треба да показујемо да смо милосрдни, и како ће нам то користити?
13 Настављајући Проповед на гори, Исус је рекао: „Срећни су милосрдни, јер ће им бити указано милосрђе“ (Матеј 5:7). Гледано из правног угла, под милосрђем се подразумева милост судије који се уздржава од тога да преступнику изрекне максималну казну предвиђену законом. Међутим, изворна реч која се користи у Библији, и која је преведена са „милосрђе“, углавном се односи на љубазну увиђавност или сажаљење које доноси олакшање онима који су у неповољном положају. Стога, милосрдна особа показује саосећајност коју лично осећа. Исусово поређење о милосрдном Самарићанину пружа изврстан пример особе која је ’милосрдно поступила‘ према особи у невољи (Лука 10:29-37).
14 Да бисмо искусили срећу коју доживљавамо када смо милосрдни, треба да радимо нешто добро за оне који су у невољи (Галатима 6:10). Исус је био саосећајан према људима које је видео. „Сажали се на њих, јер беху као овце без пастира. И поче да их поучава много чему“ (Марко 6:34). Исус је увидео да су за човека најважније потребе духовне природе. И ми можемо показати саосећање и милосрђе тако што ћемо пружати другима оно што им је најпотребније — ’добру вест о краљевству‘ (Матеј 24:14). Надаље, можемо пружати и практичну помоћ тако што ћемо помагати старијим сухришћанима, удовицама, сирочићима и ’говорити утешно депресивним душама‘ (1. Солуњанима 5:14; Пословице 12:25; Јаков 1:27). То ће нам донети срећу, а осим тога и Јехова ће бити милосрдан према нама (Дела апостолска 20:35; Јаков 2:13).
Чиста срца и мирољубиви
15. Како можемо имати чисто срце и бити мирољубиви?
15 Исус је затим навео шести и седми разлог за срећу: „Срећни су они који су чиста срца, јер ће видети Бога. Срећни су мирољубиви, јер ће се звати ’Божји синови‘“ (Матеј 5:8, 9). Чисто срце је оно срце које није само морално чисто већ је и у духовном погледу неокаљано и потпуно одано Јехови (1. Летописа 28:9; Псалам 86:11, NW). Оригинална реч која је преведена са „мирољубиви“ дословно значи „миротворци“. Мирољубиве особе су у миру са хришћанском браћом и, колико то стоји до њих, са својим ближњима (Римљанима 12:17-21). Оне ’траже мир и теже за њим‘ (1. Петрова 3:11).
16, 17. (а) Зашто су помазаници названи ’Божјим синовима‘, и како они ’виде Бога‘? (б) Како „друге овце“ ’виде Бога‘? (в) Како и када ће „друге овце“ у најпотпунијем смислу постати „Божји синови“?
16 Мирољубивима који имају чисто срце обећано је да ће се „звати ’Божји синови‘“ и да ће „видети Бога“. Помазани хришћани су рођени духом и Јехова их је усвојио као ’синове‘ док су још увек на земљи (Римљанима 8:14-17). Када буду ускрснути да би били с Христом на небу, служиће у присуству Јехове и дословно ће га видети (1. Јованова 3:1, 2; Откривење 4:9-11).
17 Мирољубиве „друге овце“ служе Јехови под Врсним Пастиром, Христом Исусом, који постаје њихов ’вечни Отац‘ (Јован 10:14, 16; Исаија 9:6). Они који успешно буду прошли кроз завршну кушњу након Христове Миленијумске владавине биће усвојени као Јеховини земаљски синови и имаће „славну слободу Божје деце“ (Римљанима 8:21; Откривење 20:7, 9). Док то ишчекују, они се обраћају Јехови као свом Оцу, јер су му предали свој живот и свесни су да је он Давалац живота (Исаија 64:8). Попут Јова и Мојсија из древних времена, они могу да ’виде Бога‘ очима вере (Јов 42:5; Јеврејима 11:27). ’Очима срца‘ и путем тачног спознања о Јехови, они виде његове предивне особине и настоје да га опонашају тако што врше његову вољу (Ефешанима 1:18; Римљанима 1:19, 20; 3. Јованова 11).
18. У складу с првих седам разлога за срећу које је навео Исус, ко данас налази праву срећу?
18 Видели смо да ће они који су свесни својих духовних потреба, они који тугују, који су благе нарави, који су гладни и жедни праведности, милосрдни, чистог срца и мирољубиви наћи праву срећу у служењу Јехови. Па ипак, такве особе су се увек суочавале с противљењем и чак прогонством. Да ли то квари њихову срећу? Ово питање ће бити осмотрено у наредном чланку.
Кратак преглед
• Какву срећу налазе они који су свесни својих духовних потреба?
• Како су утешени они који тугују?
• Како показујемо благу нарав?
• Зашто треба да будемо милосрдни, чисти у срцу и мирољубиви?
[Питања за разматрање]
[Слика на 10. страни]
„Срећни су они који су свесни својих духовних потреба“
[Слике на 10. страни]
„Срећни су милосрдни“
[Слике на 10. страни]
„Срећни су они који су гладни и жедни праведности“