Комплутензијски полиглот — помоћ за преводиоце од историјског значаја

ОКО 1455, настао је драматичан преокрет у производњи Библија. Јохан Гутенберг је на штампарској преси произвео прву Библију штампану помоћу покретних слова. Стеге које су ограничавале број примерака Библије на ретке руком писане документе коначно су попустиле. Напокон је Библија могла да се производи у великом броју и уз релативно мале трошкове. Недуго затим, она је постала најраспрострањенија књига на свету.

Гутенбергова Библија била је на латинском. Али европски изучаваоци су убрзо увидели да им треба један поуздан библијски текст на изворним језицима — хебрејском и грчком. Римокатоличка црква је сматрала да је латинска Вулгата једини прихватљиви библијски превод. Међутим, постојала су два велика проблема. У 16. веку, скоро нико није разумео латински. Осим тога, током периода од хиљаду година, у Вулгату се при преписивању увукао велики број грешака.

Преводиоцима и изучаваоцима је требала Библија на изворним језицима, као и побољшан латински превод. Кардинал Хименез де Сиснерос, политички и религиозни саветник шпанске краљице Изабеле I, наумио је 1502. да помоћу само једне публикације удовољи овој потреби. Та историјски значајна помоћ за преводиоце постала је позната као Комплутензијски полиглот. Сиснерос је настојао да направи полиглотску, то јест вишејезичну Библију, која би садржавала најтачнији текст на хебрејском, грчком и латинском језику, као и неке делове на арамејском. Штампање је још увек било у повоју, тако да се касније испоставило да је овај подухват био и основа за даљњи развој вештине штампања.

Сиснерос је отпочео тај изузетно захтеван посао откупљивањем древних хебрејских манускрипата, од којих су се многи налазили у Шпанији. Такође је сакупио разне грчке и латинске манускрипте. То је пружало основу за стварање полиглотског текста. Сиснерос је на новооснованом универзитету у Алкали де Енаресу у Шпанији, окупио тим изучавалаца којима је поверио рад на састављању полиглота. Један од оних који су били позвани у тај тим био је Еразмо из Ротердама, али се овај славни лингвиста није одазвао.

Требало је десет година да изучаваоци саставе ово обимно дело, а затим још четири да се оно одштампа. Постојале су многе техничке потешкоће, пошто штампари у Шпанији нису имали хебрејска, грчка и арамејска слова. Зато је Сиснерос ангажовао једног вештог штампара, Арналда Гиљерма Брокариа, да направи слова тих језика. Тако се 1514. коначно почело са штампањем. Шести том је завршен 10. јула 1517, само четири месеца пре него што је кардинал умро. Парадоксално је то што је око шестсто примерака комплетног дела објављено у време када је шпанска инквизиција била на свом врхунцу. a

 Изглед полиглота

Свака страна полиглота има мноштво информација. У четири тома која садрже Хебрејске списе, текст Вулгате се налази на средини сваке стране, хебрејски текст у спољашњим ступцима, а грчки текст, као и интерлинеарни превод на латинском, у унутрашњим ступцима. На маргинама су наведени корени многих хебрејских израза. Што се тиче Пентатеуха, издавачи су при дну сваке странице уврстили Таргум Онкелос (арамејску парафразу првих пет библијских књига) и његов превод на латинском.

Пети том садржи Грчке списе у два ступца. У једном се налази грчки текст, а у другом паралелан латински текст из Вулгате. Веза између та два текста, у оба језика је обележена помоћу малих слова која указују читаоцу на одговарајућу реч у сваком ступцу. Полиглот је прво штампано дело које садржи комплетне Грчке списе, то јест „Нови завет“, а након њега је убрзо објављено и Еразмово издање Грчких списа.

Изучаваоци су толико пажљиво кориговали текст петог тома да се у њему може наћи само 50 штампарских грешака. Због тако савесно урађеног посла, савремени критичари више цене њихово дело од чувеног Еразмовог грчког текста. Стилизована грчка слова одговарају једноставности старих руком писаних манускрипата. У својој књизи The Printing of Greek in the Fifteenth Century, Роберт Проктор наводи: „Шпанија заслужује признање за прва грчка слова која је направила, која несумњиво представљају најлепшу икада направљену гарнитуру грчких слова.“

Шести том полиглота садржи разна помагала за проучавање Библије: хебрејски и арамејски речник, објашњење значења грчких, хебрејских и арамејских имена, хебрејску граматику и латински индекс поменутог речника. Не изненађује што је Комплутензијски полиглот проглашен за ’ремек-дело штампарства и изучавалачког приступа Писму‘.

Сиснерос је намеравао да овим делом ’пробуди до тада уснуло проучавање Писма‘, али није желео да Библија буде доступна широј јавности. Сматрао је да „Божја Реч треба да буде пажљиво обавијена мистеријама и на тај начин далеко од домашаја обичног човека“. Такође је веровао да „Писмо треба да остане у употреби само на три древна језика на којима је Бог дозволио да се истакне натпис изнад главе његовог распетог Сина“. b То је био разлог због чега се у Комплутензијски полиглот није уврстио неки шпански превод.

Вулгата наспрам изворних језика

Међу изучаваоцима који су радили на стварању полиглота, дошло је до неких неслагања. Чувени шпански језикословац Антонио де Небриха c био је надлежан за ревизију текста Вулгате који се налази у полиглотској Библији. Иако је Римокатоличка црква признавала  једино Јеронимов превод Вулгате, Небриха је увидео да тај превод Вулгате треба упоредити са оригиналним текстовима на хебрејском, арамејском и грчком. Желео је да исправи очигледне грешке које су се увукле у постојеће примерке Вулгате.

Да би решио неслагање Вулгате и изворних језика, Небриха је препоручио Сиснеросу: „Запали још једном две угашене светиљке наше религије — хебрејски и грчки језик. Одужи се онима који су се посветили том задатку.“ Такође је предложио следеће: „Кад год наиђемо на одступање у латинским манускриптима Новог завета, требало би да видимо грчке манускрипте. Кад год постоји неслагање између различитих латинских манускрипата или између латинских и грчких манускрипата Старог завета, требало би да проверимо шта тачно стоји у хебрејском извору.“

Да ли се Сиснерос сложио с овим предлогом? У предговору полиглотске Библије, он је недвосмислено изнео свој став: „Текст Синагоге [на хебрејском] и текст Источне цркве [на грчком] ставили смо са страна Латинског превода блаженог Јеронима, баш као што су разбојници били обешени с леве и с десне стране Исуса који представља Римокатоличку цркву.“ Дакле, Сиснерос није дозволио Небрихи да усклади латинску Вулгату с текстом на изворним језицима. То је навело Небриху да напусти цео пројекат уместо да потпише крњу ревизију.

Comma Johanneum

Иако је полиглотска Библија из Алкале де Енареса заиста била огроман корак напред у добијању прецизнијег текста на изворним библијским језицима, изучаваоци су понекад ипак попуштали пред традицијом. Вулгата је била толико поштована да су издавачи осећали обавезу да у неколико наврата промене грчки текст „Новог завета“ како би одговарао латинском, уместо да ураде супротно. Један пример је чувени уметнути израз познат као comma Johanneum. d Ниједан рани грчки манускрипт не садржи ту фразу, која је очигледно унета неколико векова након што је Јован написао своју посланицу. Овај израз се не појављује ни у најстаријим латинским манускриптима Вулгате. Зато га је Еразмо избацио из свог превода „Новог завета“ на грчком.

 Издавачи полиглота нису били ради да избаце део стиха који се већ вековима налазио у традиционалној Вулгати. Стога су задржали тај уметнути израз на латинском и одлучили да га преведу и уметну у грчки текст како би се ступци у полиглоту слагали.

Основа за нове библијске преводе

Вредност Комплутензијског полиглота не мери се само тиме што садржи прво штампано издање целокупних Грчких списа и Септуагинте. Као што је Еразмов „Нови завет“ постао Прихваћени текст Грчких списа (основа за многе преводе на друге језике), тако је полиглотски хебрејски текст постао главни текст за Хебрејско-Арамејске списе. e Када је преводио Библију на енглески, Вилијам Тиндејл је користио полиглот као основни хебрејски текст.

Тако је истраживачки рад тима који је створио Комплутензијски полиглот значајно допринео напретку библијског образовања. То дело је објављено у време када је растуће занимање за Библију широм Европе било подстрек да се она преведе на језик обичног народа. Полиглот се показао као још једна карика у ланцу иницијативе која је допринела побољшању и очувању грчког и хебрејског текста. Сви ти напори у складу су с Божјом намером да његова реч буде прочишћена и да ’реч Бога нашега довека остане‘ (Псалам 18:30, NW; Исаија 40:8; 1. Петрова 1:25).

[Фусноте]

[Слика на 29. страни]

Кардинал Хименез де Сиснерос

[Извор]

Biblioteca Histórica. Universidad Complutense de Madrid

[Слика на 30. страни]

Антонио де Небриха

[Извор]

Biblioteca Histórica. Universidad Complutense de Madrid

[Извор слике на 28. страни]

Biblioteca Histórica. Universidad Complutense de Madrid