„Њихов глас је отишао по целој земљи“

„Стварајте ученике од људи из свих нација, крстећи их у име Оца и Сина и светог духа“ (МАТЕЈ 28:19).

1, 2. (а) Који је задатак Исус дао својим ученицима? (б) Зашто су хришћани из првог века успели да ураде тако много?

 НЕПОСРЕДНО пре него што је узашао на небо, Исус је дао својим ученицима један задатак. Рекао им је: „Стварајте ученике од људи из свих нација, крстећи их у име Оца и Сина и светог духа“ (Матеј 28:19). То је био стварно огроман задатак!

² Помисли само! На Пентекост 33. н. е., свети дух је био изливен на око 120 ученика и они су почели да испуњавају тај задатак тако што су говорили другима да је Исус био тај дуго очекивани Месија преко кога се може добити спасење (Дела апостолска 2:1-36). Како ће тако малој групи поћи за руком да дође до „људи из свих нација“? С људског становишта то је било немогуће, али „Богу је све могуће“ (Матеј 19:26). Прве хришћане је подржавао Јеховин свети дух и имали су осећај хитности (Захарија 4:6; 2. Тимотеју 4:2). Због тога је апостол Павле само неколико деценија касније могао да каже да се добра вест објављивала „целом стварству које је под небом“ (Колошанима 1:23).

3. Шта је засенило праву хришћанску „пшеницу“?

³ Право обожавање се ширило и даље током скоро читавог првог века. Међутим, Исус је прорекао да ће доћи време када ће Сатана посејати „кукољ“ који ће вековима, све до времена жетве, бацати сенку на праву хришћанску „пшеницу“. То се и обистинило након смрти апостола̂ (Матеј 13:24-39).

Данашњи брзи пораст

4, 5. Које су дело помазани хришћани почели да обављају 1919. године, и зашто је то био велики изазов?

⁴ Године 1919, дошло је време да се права хришћанска пшеница одвоји од кукоља. Помазани хришћани су знали да је велики задатак који је Исус дао још увек на снази. Чврсто су веровали да живе у ’последњим данима‘ и знали су за следеће Исусово пророчанство: „Ова добра вест о краљевству проповедаће се по целој настањеној земљи за сведочанство свим нацијама; и онда ће доћи крај“ (2. Тимотеју 3:1; Матеј 24:14). Да, знали су да их чека много посла.

⁵ И поред тога, ти помазани хришћани су се суочили с таквим великим изазовом, баш као и ученици 33. године н. е. Било их је једва неколико хиљада и то у само неколико земаља. Како ће уопште моћи да проповедају добру вест „по целој настањеној земљи“? Задржи на уму и то да је број становника на земљи од владавине цезара̂, када је било око 300 милиона људи, нарастао након Првог светског рата на скоро  две милијарде. И тај број се током читавог 20. века брзо повећавао.

6. Који је напредак што се тиче ширења добре вести постигнут до 1930-их година?

⁶ Па ипак, Јеховине помазане слуге су, попут своје браће из првог века, прионуле на извршавање свог задатка с потпуним поверењем у Јехову, и његов дух је био с њима. До средине 1930-их година, око 56 000 јеванђелизатора објављивало је библијску истину у 115 земаља. У то време је већ било урађено доста тога, али преостало је још много више.

7. (а) С којим су се новим изазовом суочили помазани хришћани? (б) Колико је дело сакупљања до сада напредовало уз помоћ ’других оваца‘?

⁷ Када су ти вредни хришћани боље разумели идентитет ’великог мноштва‘ које се помиње у Откривењу 7:9, схватили су да је пред њима нови изазов, али и да ће добити помоћ. Требало је да се „из свих нација и племена и народа и језика“ сакупи небројено мноштво ’других оваца‘, верника са земаљском надом (Јован 10:16). Они ће ’вршити Јехови свету службу дан и ноћ‘ (Откривење 7:15). То значи да ће помоћи у извршавању дела проповедања и поучавања (Исаија 61:5). Помазани хришћани су били одушевљени када су видели да се број објавитеља мери десетинама хиљада, па чак и милионима. У 2003. години, достигнут је нови највећи број од 6 429 351 објавитеља који је учествовао у делу проповедања — а велика већина њих спада у велико мноштво. a Помазани хришћани су захвални за ту помоћ, а друге овце су захвалне што имају предност да помажу својој помазаној браћи (Матеј 25:34-40).

8. Како су Јеховини сведоци реаговали на огроман притисак под којим су били током Другог светског рата?

⁸ Када је класа пшенице поново ступила на сцену, Сатана ју је жестоко напао (Откривење 12:17). Како је реаговао када је почело да се појављује велико мноштво? Екстремним насиљем! Да ли имамо разлога да сумњамо да је он стајао иза светом раширеног напада на право обожавање до којег је дошло током Другог светског рата? Хришћани су на обе стране у том сукобу били под великим притиском. Многа драга браћа и сестре су доживљавали страшне кушње, а неки од њих су и умрли због своје вере. Па ипак, они су показали да су делили осећања псалмисте који је рекао: „Божјом ћу се помоћу хвалити, речју његовом; у Бога се уздам и не бојим се. Шта ми може смртник?“ (Псалам 56:5; Матеј 10:28). Јеховин дух је ојачао помазане хришћане и друге овце, и они су заједно остали чврсти (2. Коринћанима 4:7). Захваљујући томе, „Божја реч [је] све више напредовала“ (Дела апостолска 6:7). Године 1939, када је избио рат, у делу проповедања је учествовало 72 475 верних хришћана. Међутим, непотпун извештај из 1945, године у којој се рат завршио, открива да је добру вест проповедало 156 299 активних Сведока. Какав пораз за Сатану!

9. Које су нове школе основане током Другог светског рата?

⁹ Јасно је да хаос који је настао у Другом светском рату није навео Јеховине слуге да посумњају да ће се обавити дело проповедања. Заиста, године 1943, када је рат био у пуном јеку, основане су две нове школе. Сврха једне од њих, која је сада позната као Теократска школа службе, била је да се у свим скупштинама Сведоци поуче како да проповедају и стварају  ученике. Друга, Библијска школа Гилеад Watchtower-a, била је формирана за обуку мисионара који ће унапређивати дело проповедања у другим земљама. Заиста, када је оружје коначно утихнуло, прави хришћани су били спремни за повећану активност.

10. Како се током 2003. године видела ревност Јеховиног народа?

¹⁰ И шта је све постигнуто захваљујући тим школама! Поучени у Теократској школи службе, сви — млади и стари, родитељи и деца, чак и немоћни — учествовали су и даље учествују у испуњавању великог задатка који нам је Исус поверио (Псалам 148:12, 13; Јоил 2:28, 29). У 2003. години, сваког месеца је у просеку 825 185 објавитеља показало осећај хитности тако што је привремено или стално учествовало у пионирској служби. У тој истој години, Јеховини сведоци су провели 1 234 796 477 сати разговарајући с другима о доброј вести о Краљевству. Јехова је сигурно задовољан због ревности свог народа!

На страним подручјима

11, 12. Који примери показују да мисионари имају добре резултате?

¹¹ Током година, браћа која су завршила Гилеад и, у недавном периоду Школу за оспособљавање слугу, постигла су изванредне резултате. На пример, када су 1945. године у Бразил стигли први мисионари, тамо је било мање од 400 објавитеља. Ти и други мисионари који су дошли после њих напорно су радили заједно с ревном браћом из Бразила и Јехова је великодушно благословио њихов труд. Колико је сада узбудљиво за све оне који се сећају тог времена када виде да је у 2003. години у Бразилу извештен нови највећи број објавитеља од 607 362!

¹² Осмотри сада Јапан. Пре Другог светског рата, у тој земљи је било стотинак објавитеља Краљевства. Брутално прогонство током рата смањило је број објавитеља и до краја рата свега је неколико Сведока било живо у духовном и физичком смислу (Пословице 14:32, NW). Шачица тих изванредних чувара беспрекорности сигурно је била радосна када је 1949. године дочекала првих 13 мисионара из Гилеада. Ти мисионари су брзо заволели своју срдачну, гостољубиву браћу из Јапана. Више од 50 година касније, у Јапану је 2003. године достигнут највећи број од 217 508 објавитеља! Јехова је заиста богато благословио свој народ у тој земљи. Из многих других земаља долазе слични извештаји. Они који могу да проповедају на страном подручју заиста су дали велики допринос ширењу добре вести, тако да се током 2003. године она могла чути у 235 земаља, острва и подручја широм света. Заиста се може рећи да велико мноштво долази из „свих нација“.

„Из свих... племена и народа и језика“

13, 14. Како је Јехова показао колико је важно проповедати добру вест на ’свим језицима‘?

¹³ Прво забележено чудо које се одиграло након што су на Пентекост 33. н. е. ученици били помазани светим духом, било је то што су окупљеном мноштву народа говорили различитим језицима. Сви они који су их чули вероватно су говорили грчким, који је тада био међународни језик. С обзиром да су били „богобојазни људи“, вероватно су разумели и хебрејски на ком су се држале службе у храму. Али пажњу им је нарочито привукло то што су добру вест чули на свом матерњем језику (Дела апостолска 2:5, 7-12).

 ¹⁴ И данас се дело проповедања обавља на многим језицима. Проречено је да велико мноштво неће доћи само из свих нација већ и из свих „племена и народа и језика“. У складу с тим, Јехова је преко Захарије прорекао: „Десет [ће] људи од свих језика народа ухватити једног Јудејина за скут говорећи: Идемо с вама, јер сазнасмо да је с вама Бог“ (Захарија 8:23, курзив наш). Иако Јеховини сведоци данас немају дар говорења језицима, они су свесни колико вреди поучавати људе на њиховом језику.

15, 16. Како су се мисионари и други суочили са изазовом проповедања на локалним језицима?

¹⁵ Истина, данас постоји неколико језика који су веома распрострањени, као што су енглески, француски и шпански. Међутим, браћа која оду из своје домовине да би служила у другим земљама настоје да науче језик земље у којој служе како би истина била приступачнија људима који имају „исправан став према вечном животу“ (Дела апостолска 13:48). То може бити тешко. Када су браћи из Тувалуа у Јужном Пацифику затребале публикације на сопственом језику, један од мисионара је прихватио да се суочи с тим изазовом. Пошто није било речника, он је почео да прави списак тувалушких речи. С временом је на тувалу језику објављена књига Ти можеш заувек да живиш у рају на Земљи b. Када су мисионари стигли на Курасао, на папијаменту, језику који се тамо користио, није било никакве библијске литературе нити речника. Сем тога, постојало је велико неслагање око тога како би требало писати тај језик. И поред тога, две године по доласку првих мисионара, на овом језику је објављен први библијски трактат. Данас је папијаменто један од 133 језика на којима се Кула стражара објављује упоредо са енглеским.

¹⁶ Први мисионари у Намибији нису могли да пронађу ниједног Сведока који је тамо рођен, а који би могао да им помогне око превођења литературе. Штавише, у језику нама, једном локалном језику, недостајале су речи за уобичајене појмове, као што је рецимо „савршен“. Један мисионар каже: „У превођењу литературе углавном су ми помагали учитељи који су проучавали Библију. Пошто нису имали довољно спознања о истини, морао сам да седим поред њих како бих био сигуран да ће свака реченица бити тачна.“ Упркос томе, трактат Живот у новом свету преведен је на четири језика који се користе у Намибији. Данас Кула стражара редовно излази на језицима кванјама и ндонга.

17, 18. С којим се изазовима браћа суочавају у Мексику и још неким земљама?

¹⁷ У Мексику је службени језик шпански. Међутим, тамо су пре доласка Шпанаца  били у употреби многи језици од којих се неки још увек користе. Због тога се литература Јеховиних сведока данас објављује на седам мексичких језика, укључујући и мексички знаковни језик. Служба за Краљевство на мајанском језику била је прва публикација која је редовно излазила на неком од језика америчких Индијанаца. Заиста, међу 572 530 објавитеља Краљевства у Мексику има и неколико хиљада Маја, Астека и других.

¹⁸ Недавних година су милиони људи били приморани да се преселе у неку другу земљу, било као избеглице или из економских разлога. Због тога су се у многим земљама појавила велика подручја на страним језицима. Јеховини сведоци су се суочили с тим изазовом. На пример, у Италији постоје скупштине и групе на још 22 језика поред италијанског. Да би се помогло браћи да проповедају људима који говоре другим језицима, недавно су организовани разреди за учење 16 језика, укључујући и италијански знаковни језик. И у многим другим земљама Јеховини сведоци улажу сличан труд да би проповедали великом броју досељеника. Заиста, уз Јеховину помоћ велико мноштво стварно долази из многих, многих језика.

„По целој земљи“

19, 20. Које се Павлове речи данас испуњавају на изванредан начин? Објасни.

¹⁹ Апостол Павле је у првом веку написао: „Зар нису чули? У ствари, ’њихов глас је отишао по целој земљи, и њихове речи до крајева настањене земље‘“ (Римљанима 10:18). Ако се ово могло рећи у првом веку, колико ли се тек данас може рећи то исто! Милиони људи, што је можда више него икада у историји, живе у складу с речима: „Благословићу Јехову у свако доба; хвала ће његова свагда бити у устима мојим“ (Псалам 34:2).

²⁰ Штавише, дело проповедања не јењава. Број објавитеља Краљевства и даље бива све већи. У делу проповедања се проводи све више времена. Врши се на милионе накнадних посета и води се стотине хиљада библијских студија. Још увек има заинтересованих особа. Прошле године на Меморијалу Исусове смрти присуствовало је 16 097 622 особе, што представља нови највећи број. Очигледно је да има још доста тога да се уради. Наставимо да и даље опонашамо беспрекорност наше браће која су издржала жестока прогонства. Опонашајмо ревност оне браће која се још од 1919. године троше у Јеховиној служби. Придружимо се псалмисти који је рекао: „Све што дише нека хвали Јехову! Алилуја!“ (Псалам 150:6).

[Фусноте]

Можеш ли објаснити?

• Који су задатак браћа почела да извршавају 1919. године, и зашто је то био изазов?

• Ко је био сакупљен да би пружао подршку делу проповедања?

• Какве су резултате постигли мисионари и други који служе у страним земљама?

• Шта можеш навести као доказ да Јехова излива благослов на дело које обавља његов данашњи народ?

[Питања за разматрање]

 [Табела на странама 18-21]

ИЗВЕШТАЈ ЈЕХОВИНИХ СВЕДОКА ШИРОМ СВЕТА ЗА СЛУЖБЕНУ 2003. ГОДИНУ

 (Види увезано годиште)

[Слике на странама 14, 15]

Упркос хаосу који је настао у Другом светском рату, хришћани нису посумњали да ће се добра вест проповедати

[Извор]

Експлозија: U.S. Navy photo; остало: U.S. Coast Guard photo

[Слике на странама 16, 17]

Велико мноштво ће доћи из свих племена и језика