Примећује ли Јехова твоја дела?

КАКО би одговорио на ово питање? Многи би рекли: ’Верујем ја да је Бог примећивао оно што су радили људи попут Мојсија, Гедеона и Давида, али сумњам да је заинтересован за било шта што ја могу да урадим. Ја сигурно нисам као Мојсије, Гедеон или Давид.‘

Истина је да су неки верни људи у библијска времена чинили изванредна дела вере. Они су ’поразили краљевства, затворили уста лавовима, зауставили силу ватре и умакли оштрици мача‘ (Јеврејима 11:33, 34). И премда су други своју веру показали на мање спектакуларан начин, Библија нас уверава да је Бог приметио и њихова дела вере. Да би то себи представио, осмотри пример једног пастира, пророка и једне удовице.

Пастир приноси жртву

Чега се можеш сетити о Авељу, другом Адамовом и Евином сину? Можда се сећаш да је умро мученичком смрћу, с чиме ће се највероватније врло мало нас суочити. Али, Авељ је још раније привукао Божју пажњу из другог разлога.

Једног дана, Авељ је изабрао неке од најбољих животиња из свог стада и принео их на жртву Богу. Његов дар би се данас могао сматрати релативно скромним, али Јехова га је запазио и исказао је своје одобравање. Међутим, то није све. Скоро четири хиљаде година касније, Јехова је надахнуо апостола Павла да пише о томе у посланици Јеврејима. Након толико година, Бог није заборавио ту једноставну жртву! (Јеврејима 6:10; 11:4).

Како је Авељ одлучио какву жртву да принесе? Библија не каже, али мора да је озбиљно размишљао о томе. Био је пастир и вероватно је принео нешто из свог стада. Али, запази да је принео оно најбоље — „од претилине њихове“ (Постање 4:4). Вероватно је и медитирао о речима које је у Еденском врту Јехова упутио змији: „Метнућу непријатељство између тебе и жене, и између потомства твога и потомства [’семена‘, ДК] њезина, и оно ће ти главу згазити, и ти ћеш га у пету уједати“ (Постање 3:15; Откривење 12:9). Иако није разумео ко представља ’жену‘ и њено ’семе‘, Авељ је можда схватио да ће ’уједање жениног семена у пету‘ укључивати проливање крви. Он је сигурно разумео да ништа није вредније од живог бића. У сваком случају, жртва коју је принео заиста је била прикладна.

Попут Авеља, данашњи хришћани приносе жртве Богу. Они не приносе првине од стада већ „жртву хвале, то јест плод усана које дају јавну изјаву  за [Божје] име“ (Јеврејима 13:15). Наше усне дају јавну изјаву када о својој вери разговарамо с другима.

Да ли би желео да твоје жртве буду још квалитетније? Онда пажљиво размисли о потребама људи на свом подручју. Шта их брине? Шта их занима? Који би им се аспекти библијске поруке свидели? Сваки пут када проповедаш, анализирај свој наступ с циљем да будеш делотворнији. Када говориш о Јехови, ради то са уверењем, из срца. Учини своју жртву правом ’жртвом хвале‘.

Један пророк проповеда људима који не желе да слушају

Осмотри сада пример пророка Еноха. Он је вероватно био једини сведок Јехове Бога. Да ли си и ти попут Еноха једини у својој породици који верно служиш Јехови? Да ли си једини ученик у свом разреду или једини запослени на свом радном месту који се придржава библијских начела? Ако јеси, можда се суочаваш са изазовима. Пријатељи, рођаци, школски другови или колеге с посла могу те наговарати да прекршиш Божје законе. Можда кажу: „Нико никада неће сазнати шта си урадио. Нећемо никоме рећи.“ Они могу упорно тврдити да је смешно држати се библијских мерила о моралу зато што Бог није заинтересован за оно шта радиш. Увређени јер не размишљаш и не понашаш се као они, можда ће урадити све што је у њиховој моћи да сломе твој чврст став.

Мора се признати да није лако одупрети се таквом притиску, али то није немогуће. Размисли о Еноху, човеку који је био седми по реду од Адама (Јуда 14). До времена када је Енох рођен, већина људи је већ изгубила сваки осећај за морал. Њихов говор је био срамотан, а њихово понашање ’шокантно‘ (Јуда 15). Понашали су се слично већини људи данас.

Како је Енох издржао? Одговор на то питање је значајан за нас данас. Иако је Енох вероватно био једини човек на земљи који је обожавао Јехову, он заправо није био сам. Енох је ходио с Богом (Постање 5:22, NW).

Еноху је најважније у животу било да угоди Богу. Знао је да ходити с Богом значи више од само чистог, моралног живота. Јехова је очекивао од њега да проповеда (Јуда 14, 15). Требало је упозорити људе да њихова безбожна дела нису прошла незапажено. Енох је ходио с Богом више од 300 година — много дуже него што је до сада ико од нас. Ходио је с Богом све до своје смрти (Постање 5:23, 24).

Попут Еноха, и ми смо опуномоћени да проповедамо (Матеј 24:14). Осим што сведочимо од куће до куће, ми се трудимо да добру вест пренесемо рођацима, познаницима с посла и школским друговима. Па ипак, понекад можда оклевамо да отворено сведочимо. Да ли је то случај и с тобом? Не очајавај. Опонашај ране хришћане и моли се Богу за смелост (Дела апостолска 4:29). Никада не заборави да докле год ходиш с Богом, ти заправо никада ниси сам.

Удовица припрема оброк

Замисли, неименована удовица добила је два благослова зато што је припремила један једноставан оброк! Она није била Израелка, већ странкиња која је живела у десетом веку пре н. е. у граду Сарепти. При крају  дугог периода суше и глади, удовици је понестајало хране. Све што јој је остало било је мало брашна и таман толико уља да направи последњи оброк за себе и свог сина.

У том тренутку, дошао им је посетилац. Био је то Божји пророк Илија, који је замолио удовицу да подели с њим то мало хране што јој је остало. Једва да је било довољно за њу и њеног сина и сигурно није имала ништа да да̂ посетиоцу. Али, Илија ју је Јеховином речју уверио да она и њен син неће бити гладни ако подели храну с њим. Требало је да има веру да би се поуздала да ће израелски Бог приметити њу, удовицу која није била Израелка. Ипак, она је поверовала Илији и Јехова ју је наградио. „Брашна из лонца не нестаде, нити уље у крчагу спаде, по речи коју Јехова рече преко Илије.“ Жена и њен син редовно су имали храну све време док је трајала глад (1. Краљевима 17:8-16).

Међутим, удовицу је чекао још један благослов. Недуго после првог чуда, њен вољени син се разболео и умро. Покренут сажаљењем, Илија је усрдно молио Јехову да врати дечака у живот (1. Краљевима 17:17-24). За тако нешто је било потребно невиђено чудо, јер не постоји запис да је било ко раније био ускрснут! Да ли је Јехова поново указао милосрђе овој удовици која није била Израелка? Указао је. Јехова је дао моћ Илији да ускрсне дечака. Касније се Исус осврнуо на ову почаствовану жену када је рекао: ’Било је много удовица у Израелу, али је Илија био послан удовици у Сарепти, у сидонској земљи‘ (Лука 4:25, 26).

Данашње економско стање далеко је од стабилног, чак и у индустријализованим земљама. Неке велике корпорације су отпустиле раднике који су деценијама поштено радили. Суочен с могућношћу да остане без посла, хришћанин би могао доћи у искушење да ради прековремено, с надом да га компанија неће отпустити. Због тога би му остало мало времена да присуствује хришћанским састанцима, учествује у служби на терену и да брине за емоционалне и духовне потребе своје породице. Ипак, он мисли да мора задржати тај посао скоро по сваку цену.

Када се нађе у таквој тешкој економској ситуацији, хришћанин с правом може бити забринут. Данас је тешко наћи посао. Већина нас не тежи да се обогати, али попут удовице из Сарепте, желимо да имамо оно основно за живот. Па ипак, апостол Павле нас подсећа да је Бог рекао: „Никако те нећу оставити и нипошто те нећу напустити.“ С поуздањем можемо рећи: „Јехова је мој помоћник; нећу се бојати. Шта ми може човек?“ (Јеврејима 13:5, 6). Павле је свој живот ставио на коцку због тог обећања и Јехова је увек бринуо о њему. Исто то ће чинити и за нас уколико га не напустимо.

Можда мислимо да по делима никада нећемо бити ни близу таквих духовних особа као што су били Мојсије, Гедеон и Давид, али можемо опонашати њихову веру. Такође, можемо запамтити једноставна дела вере која су извршили Авељ, Енох и удовица из Сарепте. Јехова је заинтересован за сва дела вере — чак и за она мала. Када богобојазни ученик одбије да узме дрогу од вршњака, када хришћанин одбије неморалну понуду на послу или када старији Сведок верно присуствује скупштинским састанцима  упркос замору и лошем здрављу, Јехова то види и радује се! (Пословице 27:11).

Да ли примећујеш шта други раде?

Да, Јехова примећује шта ми радимо. Зато, као они који се угледају на Бога, треба да будемо спремни да запазимо труд других (Ефешанима 5:1). Зашто не би размислио с којим се изазовима сухришћани суочавају да би присуствовали скупштинским састанцима, учествовали у служби на терену, па чак и да би обављали свакодневне активности?

Онда, покажи суобожаваоцима Јехове да цениш њихов труд. Биће им драго што си то приметио и твоја брига их може поново уверити да то и Јехова види.