Колико је важна лојална љубав?

„БИБЛИЈА каже: „Што човека милим чини то је његова доброта [„лојална љубав“, NW]“ (Пословице 19:22). Заиста, добра дела мотивисана љубављу јесу нешто веома пожељно. Међутим, у Библији израз „лојална љубав“ указује на доброту која се може заснивати на већ постојећем односу. То је на пример однос који проистиче из ранијих поступака у којима се огледала доброта. Отуда, то укључује мисао о лојалности.

Краљ Јуде Јоас је пропустио да развије ову пожељну особину. Он је својој тетки и свом течи Јодају дуговао велику захвалност. Када Јоас није имао ни годину дана, његова зла бака је себе прогласила за краљицу и поубијала је сву Јоасову браћу, који су били престолонаследници. Ипак, није успела да убије малог Јоаса јер су га тетка и теча брижљиво сакрили. Они су га и поучавали Божјем Закону. Када је напунио седам година, његов теча је користећи свој ауторитет првосвештеника наредио да се погуби зла краљица и поставио је Јоаса за краља (2. Летописа 22:10–23:15).

Млади Јоас је био добар краљ све до смрти свог тече, али онда се окренуо обожавању идола. Бог је послао Захарију, Јодајевог сина, да упозори Јоаса на његово отпадништво. Али, Јоас је каменовао Захарију. Какво ужасно дело нелојалности према породици којој је тако пуно дуговао! (2. Летописа 24:17-21).

Библија извештава: ’Краљ Јоас се не опомену милости [’лојалне љубави‘, NW] коју му указа [Захаријин] отац, него даде убити сина његовога.‘ Умирући, Захарија је рекао: „Јехова нека види и нека врши правду!“ Према Захаријиним речима, Јоас се тешко разболео и убрзо су га убиле властите слуге (2. Летописа 24:17-25).

Уместо да постану слични краљу Јоасу, сви који пазе на следећи савет имаће дивну будућност: „Доброта [„лојална љубав“, NW] и верност да те не остављају... и добићеш наклоност... и пред Богом и пред људима“ (Пословице 3:3, 4).